U Iranu su nakon američke invazije na Irak 2003. godine, usvojili pravilo da se u slučaju rata sledi doktrina, a ne lider, budući da je to najsigurniji način da se obezbedi preživljavanje Islamske Republike. Na taj način, likvidacija bilo kog vođe, vrhovnog ili lokalnog, ne slabi odbrambeni kapacitet teokratskog režima.
***
Trampov rat protiv Irana nema mnogo dodirnih tačaka sa ratovima Džordža Buša Mlađeg. Aktuelnu administraciju ne interesuje da izvozi demokratiju, a kamoli ljudska prava i slobode. Tako da su „plemenite“ opservacije kako se demokratija ne rađa kao posledica bombardovanja, rušenja i uništavanja potpuno promašene. Nikoga u Vašingtonu i Jerusalimu ne interesuje demokratija u Iranu, pogotovo ne Netanjahua i njegove partnere u koalicionoj vladi s kojima deli san o padu Islamske Republike i rađanju novog Irana.
Vašington i Jerusalim nemaju iste ciljeve u ovom ratu. Prioritet Izraela je uništenje Islamske Republike. Izraelce ne interesuje mnogo da li će Iran potonuti u anarhiju, građanski rat ili vrtlog secesija. SAD gledaju širu sliku i žele da pacifikuju region kako bi mogli da povuku svoje vojnike iz regiona i da preusmere novac za Srednji istok na Pacifik, gde će se voditi odsudna bitka zajedno sa onom u Severnom ledenom okeanu.
Amerikanci i Izraelci se bore protiv istog neprijatelja, ali ne vode isti rat. Vašington želi da kreira novu ravnotežu u regionu, ili još bolje rečeno da vrati, više-manje, odnose na period pre Islamske revolucije kada su Teheran, Rijad i Tel Aviv bili stubovi američke politike u regionu. Jerusalim želi da zbaci režim koji predstavlja egzistencijalnu pretnju Izraelu, to jest želi da pošalje u prošlost Islamsku Republiku.
Kao što je rat, to jest zajednički neprijatelj, ujedinio Trampa i Netanjahua, tako će mir, odnosno sporazum koji će Vašington i Teheran postići pre ili kasnije, razdvojiti američkog predsednika i izraelskog premijera.
Tramp i njegovo okruženje često pominju primer Venecuele i pored toga što su Madurov i islamski teokratski režim neuporedivi. Međutim, to otkriva razmimoilaženja između saveznika za postratni period. Amerikanci veruju da u vrhu Islamske Republike postoje pragmatični lideri spremni da prihvate američke uslove da bi spasli zemlju, dok su u Jerusalimu ubeđeni da je to čista iluzija.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 12. MARTA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
