Rasejanje ponovo pokreće pitanje novca datog za pomoć Srbiji

25

RASEJANJE PONOVO POKREćE PITANJE NOVCA DATOG ZA POMOć SRBIJI

GDE SU PARE DIJASPORE?

• Sa likvidacijom Beogradske banke AD, pre tri godine, nestalo 3,5 miliona evra koje je dijaspora sakupila za obnovu matice od posledica NATO bombardovanja

Fond „Dijaspora za maticu“, na čijem računu je ostalo neutrošenih oko sedam miliona tadašnjih nemačkih maraka (3, 5 miliona evra), u trenutku likvidacije Beogradske banke AD pre tri godine, ponovo je u žiži interesovanja dijasporske javnosti i biće jedna od ključnih tema predstojeće proširene sednice Saveta Sabora dijaspore i Uprave Fonda „Dijaspora za maticu“, koja je najavljena za 17. januar u Beogradu. Sredstva su prikupljana u rasejanju za obnovu Srbije od posledica NATO bombardovanja. Međutim, članovi Uprave Fonda sada potražuju 4,5 miliona evra jer prema rečima Miloja Milićevića iz Berlina, kopredsednika Saveta Sabora dijaspore i predsednika Upravnog odbora Fonda zahtevaju i obračun kamate. Prema najavi, koju je potpisao Milićević na skupu bi trebalo da bude podnet izveštaj o već preduzetim postupcima, u nameri da se odobrovolje merodavni u Vladi Republike Srbije da Fondu vrate ova sredstva.

Potraga za novcem

članovi Saveta dijaspore, koji je, posle petooktobrarskih demokratskih promena 2000. godine osnovala Vlada SRJ 6. decembra 2001. godine, u više navrata su pokušavali da uđu u trag tri i po miliona evra dijasporskih donacija. Bezuspešno su intervenisali i kod tadašnjeg ministra finansija Srbije Božidara đelića i guvernera Narodne banke Jugoslavije Mlađana Dinkića, koji su im davali prazna obećanja da će sredstva biti vraćena Fondu.

Fond „Dijaspora za maticu“ osnovan je odlukom Saveta Sabora „Dijaspora ’99“, 10. avgusta 1999. godine „u cilju učestvovanja u otklanjanju materijalnih i humanitarnih poseledica izazvanih agresijom NATO pakta“. Prethodno je formiran Savet Sabora dijaspore, 5. avgusta te godine, na Saboru dijaspore, čiji je pokrovitelj bio predsednik tadašnje SRJ Slobodan Milošević.
Rešenjem ondašnjeg Saveznog ministarstva pravde, od 2. novembra 1999. godine, Fond „Dijaspora za maticu“ je, kako se navodi u zvaničnom aktu, upisan u Registar udruženja društvenih i političkih organizacija, koji se vodi kod Saveznog ministarstva pravde, a kao osnivači fonda navedeni su: Živadin Jovanović tadašnji ministar inostranih poslova SRJ i kopredsednik Saveta sabora, koji je imao i deponovan potpis za raspolaganje novčanim sredstvima Fonda „Dijaspora za maticu“, zatim dr Miloje Milićević iz Berlina – takođe kopredsednik Saveta sabora, akademik Dejan Medaković, vladika bački Irinej Bulović, Borka Vučić – u to vreme savezni ministar za saradnju sa međunarodnim finansijskim organizacijama, Ratko Marković – tadašnji potpredsednik Vlade Srbije, Milutin Mrkonjić – ondašnji direktor Direkcije za obnovu zemlje, Milisav Milenković koji je bio predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Milivoje Pavlović – tadašnji direktor Radio Beograda, Dragan Kićanović – predsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta i Slavko Vejinović, u to vreme pomoćnik šefa diplomatije SRJ za dijasporu.

Apeli vlastima

Posle petooktobarskih promena 2000. godine Miloje Milićević je u više navrata apelovao kod novih vlasti SRJ da se sazove novi Sabor dijaspore. Na tom Saboru bi dotadašnji članovi Saveta Sabora dijaspore i uprava Fonda „Dijaspora za maticu“, koji su inače bili izabrani u vreme vladavine Slobodana Miloševića, predali svoje nadležnosti novim ljudima koji bi bili izabrani. Do toga, međutim, nikad nije došlo, već je Savezna vlada krajem 2001. osnovala državni Savet dijaspore Vlade SRJ, koji je delovao do usvajanja Ustavne povelje SCG.

U Fond je, prema dostupnim dokumentima, tada prikupljeno oko 12 miliona nemačkih maraka, od čega je oko pet miliona utrošeno najvećim delom za obnovu porušenih objekata u NATO bombardovanju Srbije. Preostalih sedam miliona maraka je ostalo na računu u Beogradskoj banci AD i nakon njenog stečaja marta 2002. godine, sudbina tih sredstava je do danas nepoznata. Ostalo je nejasno da li je taj novac završio u stečajnoj masi ili je bio izuzet.
Mesec dana kasnije, aprila 2002. godine Ministarstvo pravde SRJ naložilo je da se Fond „Dijaspora za maticu“ izbriše iz pomenutog registra uz obrazloženje da u momentu osnivanja Fonda i u vreme trošenja pet miliona nemačkih maraka (dva i po miliona evra), nije bila ispoštovana zakonska procedura, jer je odluka o formiranju Nadzornog odbora fonda doneta 24. avgusta 2001. a odluka o osnivanju Upravnog odbora Fonda 3. novembra te godine.

Bez obzira na novonastalu situaciju, uprava Fonda do danas istrajava u nameri da uđe u trag ovim dijasporskim donacijama, bezuspešno se obraćajući vlastima Republike Srbije više puta. Na sastanku koji je najavljen za ponedeljak, pored razmatranja izveštaja opunomoćenih advokata za povraćaj imovine Fonda, očekuje se da budu definisani i novi postupci kako tri i po miliona evra dobrotvora dijaspore ne bi zauvek netragom nestali.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here