Proradila Kancelarija za dijasporu

87

Proradila Kancelarija za dijasporu
Najviše Lozničana radi u Švajcarskoj

Kancelarija za dijasporu u Loznici iako je počela sa radom 1. januara ove godine i dalje nema prostorije za rad. Naime, na osnovu odluke skupštinske većine, u opštini je prošle godine osnovana Kancelarija za dijasporu i određeno je da ove godine dobije 600.000 dinara za rad, ali i pored toga nisu nađene prostorije u kojima bi ovo opštinsko telo radilo.

– Insistirao sam na tome da prostorije budu u zgradi opštine kako bismo ljude iz dijaspore koji traže pomoć odmah mogli da uputimo u pravu službu u zgradi opštine, a ne da lutaju. Za sada su nam ponuđene dve prostorije u krugu dve lozničke fabrike, ali ja se i dalje borim za to da dobijemo prostorije u opštinskoj zgradi, koja je, istini za volju, prebukirana – kaže za „Blic Evropu“ Mladen Simić, član Opštinskog veća zadužen za dijasporu.

On kaže da je u toku konkurs Kancelarije za dijasporu za mladog „operativca“ koji se razume u informatiku, koji govori strane jezike, a poželjno je da je povratnik iz inostranstva. Njegov posao bi bio da neposredno radi sa našim ljudima iz inostranstva kojima treba pomoć.

– Kancelarija za dijasporu osnovana je jednoglasno, a nju čini sedam članova iz svih stranaka. Predsednik je Rade Andrić, inače predsednik Opštinskog saveta za dijasporu – objašnjava Simić.

On navodi da Kancelarije za dijasporu treba da pruža pomoć i informacije našima iz dijaspore.

– Pre svega, i Kancelarija za dijasporu i uopšte opštinski organi trebalo bi da rade na tome da se povrati poverenje dijaspore kako bi ona više ulagala u našu opštinu. Kancelarija bi tu trebalo da bude od pomoći da se prevaziđu sve birokratske barijere, kao i da da informacije o tome kako teče privatizacija, koja preduzeća treba da budu privatizovana i slično – objašnjava Simić.

Zadatak Kancelarije biće i da napravi bazu podataka o Lozničanima koji žive u inostranstvu.

– Do sada smo popisali oko 2.700 Lozničana koji žive u inostranstvu, a pretpostavljamo da ih ima između pet i sedam hiljada. Mahom su u Švajcarskoj, ali ih ima u gotovo svim zemljama zapadne Evrope. Poslednjih petnaestak godina uglavnom su odlazili u Kanadu i SAD. Krajem prošle godine imali smo susret sa našima iz inostranstva. Tada smo uvideli da je nekoliko njih, koji su milioneri, zainteresovano za kupovinu fabrika, dok one iz srednje klase zanima pre svega kupovina lokala i ulaganje u mala i srednja preduzeća – navodi Simić.

Rade Andrić, predsednik Opštinskog saveta za dijasporu, kaže da je uključivanje dijaspore u razvoj lokalne sredine planirano kroz ekonomske, turističke i obrazovne projekte.

– Ekonomski projekti podrazumevaju razvoj male privrede, i u tu svrhu treba štampati informator o svim pravima i obavezama investitora. Turistički projekti će se sastojati u predočavanju turističke ponude lozničkog kraja i u ulaganju dijaspore u razvoj seoskog turizma i banjskog lečenja – kaže Radić.

Prema Simićevim rečima, već sada se zna da će Kancelarija za dijasporu krajem svake godine organizovati susrete ljudi iz dijaspore i čelnika opštine u Loznici kako bi se na licu mesta ostvarili što bolji kontakti.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here