Pesnikinja Katarina Kostić iz Toronta vratila se sa najlepšim utiscima iz Rusije gde je boravila više od mesec i po dana. Glavni razlog njenog boravka u ovoj zemlji bilo je učešće na „Danima slovenske pismenosti i kulture“ u Saratovu na Volgi.
Predstavnici slovenskih zemalja prisustvovali su centralnom, trodnevnom programu ove manifestacije koja se odvijala tokom cele druge polovine maja. Pesnikinja se nakon toga mesec dana zadržala u Moskvi, pa tek sada za „Vesti“ iznosi svoje utiske o boravku među ruskom braćom.
– Dobila sam poziv od Ministarstva za kulturu Ruske Federacije da prisustvujem ovoj manifestaciji na kojoj su slovenske zemlje zastupali zamenici ministara za kulturu i stručnjaci iz slavistike i lingvistike. Jedino Srbija nije imala predstavnike na državnom nivou. Pesnikinja i prevodilac za ruski jezik Zlata Kocić, koja je zastupala Udruženje književnika Srbije, svojim nadahnutim, pesnički intoniranim govorom o bratskoj ljubavi između srpskog i ruskog naroda donekle je ublažila srpski hendikep. Nas dve smo kao srpske pesnikinje učestvovale na večeri slovenske poezije i tu se jedino zvanično manifestovalo prisustvo Srba. Ako zvaničnoj Srbiji nije mesto na skupu na kome se veliča njen jezik i njeno pismo, njeno civilizacijsko i kulturno nasleđe, gde je domaćin skupa uvažava i priznaje njenu državnost i obraća joj se sa bratskom ljubavlju, gde je onda Srbiji mesto? Zar postoji neko bolje mesto? – pita se Katarina Kostić.
Iz veka u vek
– Posebno pamtim predstavljanje edicije antologije slovenske poezije, prevedenu na ruski jezik pod nazivom „Iz veka u vek“, u devet tomova. Sama manifestacija se naslanja na podvižnost ćirila i Metodija, na etičke vrednosti koje se od njihovog doba prenose s kolena na koleno do današnjih dana – kaže Katarina Kostić.
• Kakva je, zapravo, manifestacija „Dani slovenske pismenosti kulture“?
– Nazvala bih je svetkovinom duhovnosti i vrhunskih umetničkih ostvarenja. Program za goste iz slovenskih zemalja bio je intenzivan i dobro osmišljen. Posetili smo oblasnu biblioteku, saratovsko akademsko pozorište, bili na nekoliko izložbi, prisustvovali koncertu duhovne i klasične muzike. Centralni događaj bilo je otkrivanje i osvećenje spomenika ćirilu i Metodiju na trgu Saratovskog državnog univerziteta. Veličanstven je bio koncert crkvenih zvona, održano je nekoliko književnih večeri.
• Ove jeseni Toronto će posetiti pesnik i antologičar Sergej Glavjuk, kao i savetnik ministra za kulturu Ruske Federacije Boris Ivanov. Koji je cilj njihove posete?
– NJih dvojica će doći u Kanadu da bi uspostavili vezu s katedrama za slavistiku i univerzitetskim bibliotekama. Posebno su zainteresovani za posetu ruskim i srpskim crkvama i organizacijama. Sergej Glavjuk je godinama rado viđen gost na Međunarodnim susretimau Beogradu, veoma dobar je poznavalac srpske poezije. Zato je prva antologija koju je sastavio i priredio bila antologija srpske poezije na ruskom jeziku. Ona je već doživela dva izdanja, u pripremi je i treće. U njoj je zastupljen pesnik Ranko Radović iz Toronta, kao jedini pesnik iz dijaspore. Glavjuk želi da upozna i sretne srpske pesnike i da prikupi njihove radove. On zastupa tezu na kojoj mi, pisci iz Udruženja književnih stvaralaca „Desanka Maksimović“, uporno insistiramo – da srpske i ruske književnike koji pišu na maternjem jeziku ne treba više deliti na maticu i dijasporu.
