Na naslovnoj strani novog broja Nedeljnika čeka vas istorijska ekskluziva, veliko svedočenje akademika Miodrag Mesarović, jednog od ključnih ljudi jugoslovenskog nuklearnog programa, koji prvi put iznosi detalje plana izgradnje nuklearnih elektrana.
Takođe objašnjava kako se ozbiljna država priprema za ulazak u nuklearnu eru, zašto je program zaustavljen i zbog čega veruje da njegovo gašenje nije bilo samo energetsko, već i političko pitanje.
Mesarović govori i o tome šta se zaista dogodilo u Černobilju, kako su jugoslovenski stručnjaci menjali američke projekte za Krško i zbog čega smatra da Srbija danas pravi ozbiljne greške u razmišljanju o nuklearnoj energiji.
„Da li je Jugoslavija razbijena zbog nuklearke“
Miodrag Mesarović u velikom svedočenju za Nedeljnik, razgovarajući sa Milicom Rilak, iznosi dosad nepoznate detalje o planovima za izgradnju više nuklearnih elektrana i tvrdi da je Jugoslavija decenijama sistematski razvijala kadrove, industriju i lokacije za taj projekat. Mesarović, između ostalog, objašnjava kako su jugoslovenski stručnjaci prilagodili projekat elektrane u Krškom domaćim uslovima i kritikuje današnje oslanjanje na male modularne reaktore kao nedovoljno provereno rešenje.
„Tenderi za sledeću nuklearnu elektranu, koja je bila planirana u Hrvatskoj, već su bili završeni i dobijene su ponude koje smo evaluirali i izabrali najbolje dve-tri sa kojima je trebalo da počnu pregovori o detaljima ugovora, radi donošenja konačne odluke. Tadašnji jugoslovenski premijer Branko Mikulić trebalo je da potpiše poziv izabranim ponuđačima opreme i goriva na pregovore, ali mu je taj dokument ostao na stolu bez potpisa, jer je neposredno pre toga usvojen moratorijum“, govori Mesarović u razgovoru sa Milicom Rilak.
Svesrpski sabor bez jasnih smernica
Zoran Panović piše da je ideja Svesrpskog sabora, predstavljena kao ključni okvir za jedinstvenu politiku Srbije i Republike Srpske, ostala bez jasnih smernica i vidljivih rezultata, pa se čak ni ne zna kada će biti održan drugi sabor predviđen deklaracijom iz 2024. godine. Panović istovremeno kritikuje vlast zbog pokušaja da odnose sa administracijom Donalda Trampa predstavi kao veliki spoljnopolitički uspeh, podsećajući da američka podrška Hrvatskoj i zapadnim saveznicima pokazuje da se srpska javnost često suočava sa političkim iluzijama umesto jasne strategije.
„Vučić obećava Trampu, ako dođe u Beograd, bar sto hiljada ljudi da ga dočekaju. Prema uvidima koje je „Demostat“ imao u javnom mnjenju Srbije, većina građana je u ratu SAD i Izraela protiv Irana na strani Irana. Što srpski predsednik, koji to verovatno zna, naravno nije pomenuo u još jednom američkom medijskom obraćanju (nedavno je bio i autorski tekst za „Foks njuz“) gde pokušava da rekonstruiše srpske i svoje odnose sa SAD i njihovim predsednikom“, piše Zoran Panović.
„Nemogući dogovor nepostojeće desne opozicione kolone“
Dr Miloš Jovanović, predsednik Nove DSS, otkriva da stvaranje jedinstvene desne opozicione kolone za izbore 2023. nije bilo moguće jer su Zavetnici i Dveri odbijali saradnju sa ostatkom opozicije u cilju smene vlasti Aleksandra Vučića, posebno u Beogradu.
Jovanović opisuje pregovore i sastanak održan krajem oktobra 2023. godine, navodeći da je ključni spor nastao oko pitanja da li je prihvatljivo rušiti vlast u saradnji sa proevropskim opozicionim strankama, što su predstavnici Zavetnika odbacili.
„Na prvom sastanku kojem su prisustvovali Stefan Stamenkovski, Milica Đurđević Stamenkovski, Boško Obradović, Vojislav Mihailović i potpisnik ovih redova, na samom početku je od strane domaćina – Stefana i Milice Stamenkovski – iznet stav da u kampanji ne treba kritikovati Aleksandra Vučića i da ne treba zatvarati vrata za učestvovanje u vlasti sa svima – uključujući i režim – jer tobože, kako je tada objašnjeno, ako bi SNS prihvatio našu politiku to onda ne bi bio SNS“, piše Miloš Jovanović.
O pokušaju policije da prikrije pad helikoptera „gazela“
Aleksandar Radić piše da je pad policijskog helikoptera „gazela“ namerno prikrivan jer vlast nastoji da održi sliku sistema bez grešaka, pa čak i bezazlene incidente tretira kao politički problem. Radić navodi da skrivanje ove nesreće nije izolovan slučaj, već deo šire prakse zataškavanja informacija u vojsci i policiji, od pada školskog aviona „lasta“ do ograničavanja pristupa novinarima i kontrole javnog narativa.
„Kako reći da je polupana neka „gazela“ u Helikopterskoj jedinici (HJ) MUP-a u kojoj je Vučićeva lična mašina srebrno-plavi H215 kojem na boku klima-uređaj štrči kao ormar prikačen na inače prefinjenu letelicu. Koriste u toj istoj jedinici i Miloševićev S-76B. Jedan isti takav leti u heli-flotici Zvonka Veselinovića, i poneka „gazela“. Unificirali su deo tehnike zbog lakšeg održavanja“, piše Aleksandar Radić.
Zašto glasači cene pokvarenost?
Ante Tomić ove nedelje piše Dragoljubu Draži Petroviću piše o paradoksu demokratije kroz primer gradonačelnika Nove Gradiške Vinka Grgića, koji je uprkos optužbama za korupciju ponovo izabran na izborima, što autor vidi kao dokaz da birači često prihvataju, pa čak i nagrađuju političku pokvarenost. Tomić takođe piše da vlast nije odvojena od građana, već da političari odražavaju vrednosti i mane društva koje ih bira, zbog čega se na izborima često uzdižu ljudi slični većini birača.
„U našim krajevima, primjetio si možda, u svakodnevnom govoru vlast se često naziva trećim licem množine. Od najviših razina, ministara i predsjednika, gradonačelnika i župana, sve do trgovačkih inspektora i komunalnih redara, svi su predstavnici vlasti magloviti, neodređeni Oni. Vjeruje se da su Oni otuđeni od Nas, takozvanih malih ljudi. Oni rade isključivo na svoju korist ne obazirući se na Naše interese. Mi smo dolje dobri i pametni, a oni gore, čiji teror bespomoćno trpimo, zločesti i glupi“, piše Ante Tomić.
Dve Turske i dva Erdogana
Željko Pantelić piše da je Turska pod Redžepom Tajipom Erdoganom sve autoritarnija država, u kojoj se opozicija potiskuje hapšenjima, smenama izabranih funkcionera i politički motivisanim sudskim procesima, kako bi se osigurala Erdoganova dugotrajna vlast. Istovremeno, Pantelić ocenjuje da Ankara na međunarodnom planu jača svoj uticaj od Balkana i Kavkaza do Bliskog istoka i Afrike, koristeći svoj geostrateški položaj, energetsku politiku i vojnu moć da postane nezaobilazan partner velikih sila.
„Postoje dve Turske i dva Erdogana. Turska iz nedelje u nedelju postaje sve više distopijsko društvo. Reis Erdogan, svestan sve većeg značaja Turske za evropske partnere, od zaustavljanja imigrantskih talasa, preko energetskih do ekonomskih odnosa, više ne zazire od despotskog ponašanja, gašenja sloboda, diskriminacije manjina i eliminacije političkih protivnika kroz montirane sudske procese“, piše Željko Pantelić.
„Da li je i ateizam fundamentalizam“?
Milan St. Protić piše da fundamentalizam nije isključivo religijski fenomen, već da se može prepoznati i u ateizmu i marksizmu-lenjinizmu, jer počiva na neupitnim istinama, kolektivizmu i netoleranciji prema drugačijim uverenjima. Protić kroz istorijske primere od hrišćanstva i islama do komunizma pokazuje da je zajednička osobina svih oblika fundamentalizma težnja ka autoritetu, uniformnosti mišljenja i odbacivanju sumnje.
„Stotinama godina je čovek vodio bitku za svoju slobodu. A politički režimi, od robovlasništva i feudalizma do različitih oblika veće ili manje autoritarnosti, sprečavali su ga u tome i terali na život u neslobodi. Držali ga u vezanosti i zavisnosti. Silom ga gonili u tor, ozidanu avliju ili zamandaljenu tvrđavu, svejedno. Buna za bunom neslobodnih, ustanak za ustankom, revolucija za revolucijom, obeležili su ljudsku istoriju. I udarili joj krvav pečat“, piše Milan St. Protić.
„Njena poslednja glasovna poruka“
Aleksandar Misojčić piše o susretima sa starijim čovekom koji nakon gubitka voljene osobe ne uspeva da prihvati konačnost njenog odlaska, grčevito se držeći uspomena, njenog broja telefona i jedne nepreslušane glasovne poruke. Misojčić prikazuje kako tuga često nije vezana za velike događaje, već za sitne detalje svakodnevice, dok se sećanja pretvaraju u poslednje uporište protiv zaborava.
„Nekad prkosan, skoro gord čovek, sad je stareći posrtao. Došlo vreme, počeo je da gubi. Sve češće je govorio o uspomenama na jutra, mirise, hodnike, glasove i svetlost, a sve ređe o nekim velikim događajima. Ta mala sećanja su značajna jer su deo vremena u kom se činilo da prolaznost ne postoji. Ali svi ti, u svoje vreme dokazi večnosti, lako nestaju kad nas napuste ljudi sa kojima smo ih proživljavali“, piše Aleksandar Misojčić.
„Da li je zdravlje nešto čime se treba razmetati“?
Dr Ana Banko piše o fenomenu „heltizma“, ideologiji koja zdravlje pretvara u moralnu obavezu i merilo lične vrednosti, pri čemu se zanemaruju biološki, društveni i ekonomski faktori koji utiču na zdravlje. Banko upozorava da takav pristup podstiče diskriminaciju, stigmatizaciju gojaznih i osećaj krivice kod pojedinaca, dok odgovornost za zdravstvene probleme prebacuje isključivo na lični izbor.
„Ono što ChatGPT, ipak, propušta u svojoj prvoj selekciji odgovora nije osuda drugih, već osuda nas samih ukoliko ne sledimo „zdrav životni stil“. Osećaj krivice nakon pojedenog slatkiša ili propuštenog treninga, heltizam čini moćnim sredstvom i u narušavanju naše lične psihičke stabilnosti. A zamislite tek krivicu i dilemu u izboru nekog leka, načina porođaja, hormonske terapije, ili vakcinacije“, piše dr Ana Banko.
„Šta je to dobar grad“?
Arhitekta Ivan Kucina u razgovoru sa Jelenom Pavlović za Nedeljnik govori da se „dobar grad“ ne gradi kroz dominaciju investitora ili administracije, već kroz saradnju građana, urbanista i institucija, uz izgradnju poverenja i aktivno učešće zajednice u planiranju prostora. Kucina ističe da identitet grada nije nepromenljiv, već da nastaje kroz stalne pregovore različitih društvenih interesa, zbog čega je neophodno menjati modele urbanog planiranja i jačati građanske inicijative.
„Ne mislim da je identitet grada nešto trajno i nepromenljivo. Naprotiv, on se stalno razvija zajedno sa društvom koje ga stvara. Grad je proizvod bezbrojnih odnosa koji su se kroz vreme formirali među ljudima, institucijama, ekonomijom i prostorom. Zato ga posmatram kao kompleksan adaptivni sistem. Samo ako razumemo tu složenost možemo pronaći instrumente koji uspostavljaju privremenu ravnotežu između različitih interesa“, kaže Ivan Kucina u razgovoru sa Jelenom Pavlović.
Nastavak velike potrage Gorana Markovića
Goran Marković piše o svojoj opsesivnoj potrazi za tragovima Evženije Musilove, ljubavnice čehoslovačkog generala Jana Šejne, koji je 1968. godine spektakularno pobegao na Zapad i kasnije radio za CIA. Boraveći u hotelu u kojem je Evženija odsela nakon bekstva, Marković istražuje Šejninu biografiju i pokušava da razume kako je ambiciozni i kontroverzni general uspeo da osvoji dvadesetogodišnju studentkinju.
„Sada sam se, pedeset osam godina kasnije, po svoj prilici nalazio u hotelu u kome je, zajedno sa Šejnom i njegovim sinom, Evženija boravila neposredno posle bekstva iz domovine. To je sve što sam uspeo da rekonstruišem. Kako se ona sada zove, gde se nalazi i da li je uopšte živa, bilo je nedokučivo. Ali đavo mi nije dao mira, moguće i zato što su pripreme za svadbu kao uvek bile smrtno dosadne, pa sam krenuo u nešto kao istraživanje za mogućim tragom koji je Evženija ostavila u Hotelu del Coronado“, piše Goran Marković.
„Kako je jedan zagrebački satanista prorekao zlo koje će se desiti“?
Svetislav Basara ove nedelje piše Miljenku Jergoviću, koristeći lični povod za razmišljanje o propadanju društva, političkim zabludama i stanju u Srbiji. Podsećajući se intervjua sa zagrebačkim satanistom iz osamdesetih godina, Basara ironično odbacuje teorije zavere i tvrdi da uzroke ratova i društvenih kriza ne treba tražiti u tajnim društvima, već u dubljim procesima društvenog raspadanja i posledicama opšteg prava glasa.
„Već se u to vreme svašta štampalo, ništa mi to nije bilo neobično, pročitao sam satanistin intervju i odgurnuo ga u zaborav, u kome je čamio do (otprilike) godine devedeset prve kad je buknuo rat, a ja se setio da je satanista na jednom mestu rekao – citiraću po sećanju, nisam taj primerak „Starta“ sačuvao ni do tadašnjeg sutra – „ubrzano radimo na širenju zla, videćete rezultate za nekoliko godina““, piše Svetislav Basara.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, esej Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 4. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP.
Nedeljnik #751Nedeljnik
