Istraživači su otkrili način da podstaknu bakterije koje žive u digestivnom sistemu životinja da deluju kao minijaturne fabrike koje proizvode jedinjenja povezana sa dužim životom.
Nalazi ukazuju na potencijalni novi pristup razvoju lekova koji deluju tako što utiču na crevne mikrobe, umesto da direktno ciljaju organizam, piše u istraživanju koje je objavio Medicinski institut Hauard Hjuz, prenosi Sajens Dejli (Science Daily).
Korišćenje crevne mikrobiote za proizvodnju korisnih jedinjenja
Rad je predvodila Meng Vang, viši vođa grupe u Džaneliji (istraživačke fondacije u Virdžiniji, SAD), čija se laboratorija fokusira na razumevanje biologije starenja. Njen tim je želeo da pronađe praktičan način da svoja ranija otkrića o jedinjenjima povezanim sa dugovečnošću pretoči u nešto što bi na kraju moglo biti korisno i van laboratorije.
Istraživači su ispitali da li mogu da podstaknu telesnu crevnu mikrobiotu (skup bakterija u crevima koji proizvodi mnogo različitih jedinjenja) da stvara supstance koje podržavaju zdravlje i dugovečnost.
Fokusirali su se na kolansku kiselinu, jedinjenje koje prirodno proizvode crevne bakterije i za koje je već ranije pokazano da produžava životni vek kod valjkastih crva i vinskih mušica.
U svojim najnovijim eksperimentima, tim Vangove je otkrio da crevne bakterije proizvode mnogo viši nivo kolanske kiseline kada su izložene niskim dozama antibiotika cefaloridina. Valjkasti crvi kojima je davan cefaloridin živeli su duže, što povezuje povećanje ovog bakterijskog jedinjenja sa poboljšanom dugovečnošću.
Istraživači su potom testirali ovaj pristup na miševima. Niske doze cefaloridina aktivirale su ekspresiju gena u crevnim bakterijama uključenim u stvaranje kolanske kiseline.
To je dovelo do primetnih promena u metabolizmu povezanom sa starenjem, uključujući viši nivo dobrog holesterola i niži nivo lošeg holesterola kod mužjaka, kao i smanjen nivo insulina kod ženki miševa.
Zašto ovaj pristup izbegava neželjene efekte
Cefaloridin ima važnu prednost. Kada se uzima oralno, on se ne apsorbuje u krvotok. To znači da može uticati na mikrobiom creva bez uticaja na ostatak tela, što pomaže u izbegavanju toksičnosti i neželjenih nuspojava.
Prema rečima istraživača, rezultati naglašavaju obećavajuću strategiju za unapređenje dugovečnosti korišćenjem lekova koji deluju na bakterije, a ne na ljudske ćelije.
Oni sugerišu da bi ovaj rad mogao preoblikovati način na koji će se dizajnirati budući lekovi, pomerajući fokus ka jedinjenjima koja usmeravaju mikrobiotu da proizvodi molekule koji podržavaju zdravlje njihovih domaćina.
