Vladan Spasojevic je zavrsio osnovnu skolu (4.kraljevacki bataljon), zatim gimnaziju (novinarski smer), posle toga je studirao prava u Beogradu, a u medjuvremenu se bavio odbojkom. Godine 1986. je otisao u Francusku gde je, kako kaze, bio obican sportista sa ugovorom od dve godine. Posle toga je postao trener A lige zenske seniorske ekipe na univerzitetu. Od 1994. godine je poceo svoju koncepciju ulaska u jedan novi zivotni sektor.Tu je poceo kao obican radnik da bi kasnije, zahvaljujuci svom radu, postao direktor. U celoj toj koncepciji Vladan je imao 9% akcija. Posto je tadasnji direktor imao oko 80 godina i vise nije mogao da radi taj posao, Vladan je odlucio da otkupi deo akcija. NJegova firma se zove „Stibo“ i dobila je ime po pocetnim slovima imena njegove tri cerke. Za sve to vreme Vladan je sanjao ovaj grad iako nije bio tu i mislio da je ipak bolje raditi sa svojom zemljom nego sa, recimo, Rumunijom, pa cak i ako je tamo jeftinije nego ovde.
Razvio je svoj program verujuci, izmedju ostalog, i u cinjenicu da je jednostavno nemoguce napraviti evropske parfeme bez nasih etericnih ulja. To je jedna od prica da mi u Fri sopovima kupujemo parfeme mirisuci se zapravo nasim mirisima. To bogatstvo ove zemlje Vladan je pokusao da ponudi tamo gde ljudi mogu to da vide i, naravno, nasao interes u tome. NJegovi partneri u ovom regionu su: gospodin Zlatic koji ima vrhunsku tehnologiju za obradu drveta, toliko vrhunsku da ima noviju tehnologiju susenja drveta nego mnoge evropske firme.Takodje je u saradnji sa gospodinom Mikom Urosevicem. Vladan misli da ne treba da se bojimo naseg rada jer je nas rad zaista cenjen i ono sto mi znamo da uradimo on to moze potvrditi jer je svaki dan na svetskom trzistu.On kaze kako nasi ljudi trce,recimo, u Madjarsku da kupe sto koji je napravljen od naseg drveta. Zato on tezi, ne samo do prve, vec do druge transformacije drveta, a to su elementi za namestaj, delovi za stolove itd. I on se nada da cemo jednoga dana sa ovog trzista moci da ponudimo finalni proizvod direktno trzistu Evrope. Taj put je dugacak ali ako imamo u vidu da je njegovo bavljenje industrijom drveta sa njima 6 godina, vec se doslo do te druge faze jer je najteza faza ta prva prerada drveta, doci do elementa koji je doziveo tu transformaciju da moze biti upotrebljiv. Posto gospodin Zlatic ima takvu vrstu tehnologije, zasto je ne iskoristiti i ici dalje, kaze Vladan.
Sada bi vec trebalo da se rade delovi za krevete i on se nada da ce se za tri do cetiri godine od ovog trenutka zajedno sa preradjivacima drveta kojih ima u Kraljevu a tu spada i „Jasen“, jednostavno doci do toga da se opet ponudi finalni proizvod koji je sustina svega.Tu ce biti neophodni kontakti sa stranim partnerima, trajni ugovori i sve ono sto je bilo pokidano svih ovih godina. U tom kontekstu je citava ova prica koja j e nastala nedavno, a povodom dolaska francuske delegacije koja je, na neki nacin, kako kaze Vladan Spasojevic, vracanje coveka na mesto gde pripada tj. obnavljanje porusenih mostova , obnavljanje secanja na Jelenu Anzujsku, na Solunski front itd.
Citava stvar je pocela 1996. kada su on i njegov prijatelj gospodin Zerar Sarije, potpredsednik lionske opstine, zajedno sa tadasnjim predstavnicima opstine Kraljevo, dosli da pogledaju institucije grada. Tadasnji potpredsednik SO Kraljevo, doktor Predrag Stojanovic, je istim povodom odlazio u Lion. Saradnja je prekinuta zbog dogadjaja koji su usledili u nasoj zemlji, da bi se, cim se stanje popravilo, nastavila. Kao potpredsednik odbojkaskog kluba u Lionu Vladan je prosle godine za tridesetogodisnjicu kluba pozvao kraljevacku „Ribnicu“ i delegaciju opstine Kraljevo da budu njihovi gosti.
Na poziv gospodina Dragana Markovica, KUD Abrasevic, sportskog kluba Ribnica i kraljevackog pozorista, u Kraljevo je dosla delegacija opstine Lion zajedno sa sportistima i muzicarima koji su odigrali turnir u odbojci i napravili muzicki spektakl u kraljevackom pozoristu, gde su Francuzi igrali srpska kola.Ovaj dogadjaj je simbolicno prikazao osnovni cilj citave akcije, a to je zblizavanje ova dva naroda.
U delegaciji su bili doajen lionskog Univerziteta i profesor knjizevnosti, gospodin Henri Branders, koji je cak uspeo da nauci srpski jezik, gospodin Alan Barbozje, jedan od odgovornih na lionskoj berzi, zatim gospodin Emil Zerzik, direktor pozorista i svih kulturnih institucija koje su u Lionu udruzene u jednu organizaciju pod nazivom Kuca kulture i mladosti i delegacija organizacije bratimljenja gradova.
Francuska delegacija je kraljevackom KUD-u Abrasevic urucila zvanican poziv za Dan igre Evrope koji ce se odrzati u maju 2003. godine u Lionu.
Delegacija grada Lion obisla je Direkciju za planiranje i izgradnju, kraljevacki Muzej, Centar za socijalni rad i ostale institucije grada. Sutradan je imala prijem u kraljevackoj opstini kod predsednika LJubise Jovasevica, a uvece, u hali sportova, odigrana je odbojkaska utakmica izmedju lionskog kluba i kraljevacke „Ribnice“.
Gospodin Spsojevic je izneo ideju o godisnjem okupljanju kraljevacke dijaspore, gde bi se kraljevcani iz raznih krajeva sveta susretali sa znanjima koja su stekli u inostranstvu. Stojanovic je prosle godine uz pomoc ljudi iz Liona uspeo da formira pravoslavnu opstinu Sveti Irinej Lionski, gde je zapadnoevropski vladika Luka postavio svestenika Gradimira Milunovica iz Raske. Spasojevic je bio izabran za prvog predsednika ove crkvene zajednice koja je imala zadatak da sacuva tradicionalne vrednosti srpskog naroda i da odrzi vezu sa maticom.
Cini mi se da, sto je danas retkost, niste bas nesto narocito politicki angazovani ili se bar to ne primecuje? Kakav je, zapravo, Vas stav kada je politka u pitanju?
Ono sto se meni ne svidja u politici, a sto sam imao prilike da vidim, je , recimo u Francusskoj, kada se promeni jedna vlast pa dodje druga, sve sto je bilo dobro u zakonima, pricama, kulturnom ili socijalnom programu itd. sve se to zadrzava, a nova politicka orijentacija pokusava da nesto nadogradi ili promeni. Problem kod nas je sto kako se vlast promeni sve ono sto je bilo vise uopste ne valja. Tako ce biti i u buducnosti. Mi nismo naucili da ostavimo ono sto je dobro, a promenimo ono sto je lose. Tog kontinuiteta kod nas nema, a to je zato sto je ovde kod nas prica o demokratiji jos uvek u osnovnoj skoli. Politika je samo leva ili desna strana, tako i oni kazu. A za mene je bitan samo moj narod i moj grad. Francuzi su, recimo, uklonili Napoleona ali nisu rekli da je lose sve ono sto je on radio. Kod nas tog kontinuiteta nema, dajmo da naucimo da u svakoj generaciji Srba postoji nesto sto je dobro i nemojmo pljuvati na sve ono sto je neko pre nas radio.
Kakvi su Vasi planovi za ubuduce?
Delegacija Francuske ima oficijelni poziv za gostovanje KUD „Abrasevic“ koji ce biti nas gost u danima „Igre Evrope“. Uglavnom, ono sto je najlepse u svemu ovome jeste i to sto je jedan od clanova delegacije izrazio zelju da ostane ovde i igra u „Ribnici“ sa nasim ljudima, bez obzira gde bi radio. A sto se tice nekog turistickog spleta, odlazak delegacije u Studenicu i razgledanje svih tih nasih krajeva je ostavio traga da sam siguran kako ce se prica o Srbiji rasiriti geometrijskom progresijom, bar ove grupe koja je sada bila tu i da ce bar neko od njih ponovo doci. Ovde ima sta da se vidi, trebalo bi upoznati ovaj narod jer to je jedna od nasih najvecih vrednosti, ta nasa gostoljubivost, druzeljubivost, to nismo izgubili i ja sam zbog toga ponosan.
Vladan Spasojevic je zavrsio osnovnu skolu (4.kraljevacki bataljon), zatim gimnaziju (novinarski smer), posle toga je studirao prava u Beogradu, a u medjuvremenu se bavio odbojkom. Godine 1986. je otisao u Francusku gde je, kako kaze, bio obican sportista sa ugovorom od dve godine. Posle toga je postao trener A lige zenske seniorske ekipe na univerzitetu. Od 1994. godine je poceo svoju koncepciju ulaska u jedan novi zivotni sektor.Tu je poceo kao obican radnik da bi kasnije, zahvaljujuci svom radu, postao direktor. U celoj toj koncepciji Vladan je imao 9% akcija. Posto je tadasnji direktor imao oko 80 godina i vise nije mogao da radi taj posao, Vladan je odlucio da otkupi deo akcija. NJegova firma se zove „Stibo“ i dobila je ime po pocetnim slovima imena njegove tri cerke. Za sve to vreme Vladan je sanjao ovaj grad iako nije bio tu i mislio da je ipak bolje raditi sa svojom zemljom nego sa, recimo, Rumunijom, pa cak i ako je tamo jeftinije nego ovde.
Razvio je svoj program verujuci, izmedju ostalog, i u cinjenicu da je jednostavno nemoguce napraviti evropske parfeme bez nasih etericnih ulja. To je jedna od prica da mi u Fri sopovima kupujemo parfeme mirisuci se zapravo nasim mirisima. To bogatstvo ove zemlje Vladan je pokusao da ponudi tamo gde ljudi mogu to da vide i, naravno, nasao interes u tome. NJegovi partneri u ovom regionu su: gospodin Zlatic koji ima vrhunsku tehnologiju za obradu drveta, toliko vrhunsku da ima noviju tehnologiju susenja drveta nego mnoge evropske firme.Takodje je u saradnji sa gospodinom Mikom Urosevicem. Vladan misli da ne treba da se bojimo naseg rada jer je nas rad zaista cenjen i ono sto mi znamo da uradimo on to moze potvrditi jer je svaki dan na svetskom trzistu.On kaze kako nasi ljudi trce,recimo, u Madjarsku da kupe sto koji je napravljen od naseg drveta. Zato on tezi, ne samo do prve, vec do druge transformacije drveta, a to su elementi za namestaj, delovi za stolove itd. I on se nada da cemo jednoga dana sa ovog trzista moci da ponudimo finalni proizvod direktno trzistu Evrope. Taj put je dugacak ali ako imamo u vidu da je njegovo bavljenje industrijom drveta sa njima 6 godina, vec se doslo do te druge faze jer je najteza faza ta prva prerada drveta, doci do elementa koji je doziveo tu transformaciju da moze biti upotrebljiv. Posto gospodin Zlatic ima takvu vrstu tehnologije, zasto je ne iskoristiti i ici dalje, kaze Vladan.
Sada bi vec trebalo da se rade delovi za krevete i on se nada da ce se za tri do cetiri godine od ovog trenutka zajedno sa preradjivacima drveta kojih ima u Kraljevu a tu spada i „Jasen“, jednostavno doci do toga da se opet ponudi finalni proizvod koji je sustina svega.Tu ce biti neophodni kontakti sa stranim partnerima, trajni ugovori i sve ono sto je bilo pokidano svih ovih godina. U tom kontekstu je citava ova prica koja j e nastala nedavno, a povodom dolaska francuske delegacije koja je, na neki nacin, kako kaze Vladan Spasojevic, vracanje coveka na mesto gde pripada tj. obnavljanje porusenih mostova , obnavljanje secanja na Jelenu Anzujsku, na Solunski front itd.
Citava stvar je pocela 1996. kada su on i njegov prijatelj gospodin Zerar Sarije, potpredsednik lionske opstine, zajedno sa tadasnjim predstavnicima opstine Kraljevo, dosli da pogledaju institucije grada. Tadasnji potpredsednik SO Kraljevo, doktor Predrag Stojanovic, je istim povodom odlazio u Lion. Saradnja je prekinuta zbog dogadjaja koji su usledili u nasoj zemlji, da bi se, cim se stanje popravilo, nastavila. Kao potpredsednik odbojkaskog kluba u Lionu Vladan je prosle godine za tridesetogodisnjicu kluba pozvao kraljevacku „Ribnicu“ i delegaciju opstine Kraljevo da budu njihovi gosti.
Na poziv gospodina Dragana Markovica, KUD Abrasevic, sportskog kluba Ribnica i kraljevackog pozorista, u Kraljevo je dosla delegacija opstine Lion zajedno sa sportistima i muzicarima koji su odigrali turnir u odbojci i napravili muzicki spektakl u kraljevackom pozoristu, gde su Francuzi igrali srpska kola.Ovaj dogadjaj je simbolicno prikazao osnovni cilj citave akcije, a to je zblizavanje ova dva naroda.
U delegaciji su bili doajen lionskog Univerziteta i profesor knjizevnosti, gospodin Henri Branders, koji je cak uspeo da nauci srpski jezik, gospodin Alan Barbozje, jedan od odgovornih na lionskoj berzi, zatim gospodin Emil Zerzik, direktor pozorista i svih kulturnih institucija koje su u Lionu udruzene u jednu organizaciju pod nazivom Kuca kulture i mladosti i delegacija organizacije bratimljenja gradova.
Francuska delegacija je kraljevackom KUD-u Abrasevic urucila zvanican poziv za Dan igre Evrope koji ce se odrzati u maju 2003. godine u Lionu.
Delegacija grada Lion obisla je Direkciju za planiranje i izgradnju, kraljevacki Muzej, Centar za socijalni rad i ostale institucije grada. Sutradan je imala prijem u kraljevackoj opstini kod predsednika LJubise Jovasevica, a uvece, u hali sportova, odigrana je odbojkaska utakmica izmedju lionskog kluba i kraljevacke „Ribnice“.
Gospodin Spsojevic je izneo ideju o godisnjem okupljanju kraljevacke dijaspore, gde bi se kraljevcani iz raznih krajeva sveta susretali sa znanjima koja su stekli u inostranstvu. Stojanovic je prosle godine uz pomoc ljudi iz Liona uspeo da formira pravoslavnu opstinu Sveti Irinej Lionski, gde je zapadnoevropski vladika Luka postavio svestenika Gradimira Milunovica iz Raske. Spasojevic je bio izabran za prvog predsednika ove crkvene zajednice koja je imala zadatak da sacuva tradicionalne vrednosti srpskog naroda i da odrzi vezu sa maticom.
Cini mi se da, sto je danas retkost, niste bas nesto narocito politicki angazovani ili se bar to ne primecuje? Kakav je, zapravo, Vas stav kada je politka u pitanju?
Ono sto se meni ne svidja u politici, a sto sam imao prilike da vidim, je , recimo u Francusskoj, kada se promeni jedna vlast pa dodje druga, sve sto je bilo dobro u zakonima, pricama, kulturnom ili socijalnom programu itd. sve se to zadrzava, a nova politicka orijentacija pokusava da nesto nadogradi ili promeni. Problem kod nas je sto kako se vlast promeni sve ono sto je bilo vise uopste ne valja. Tako ce biti i u buducnosti. Mi nismo naucili da ostavimo ono sto je dobro, a promenimo ono sto je lose. Tog kontinuiteta kod nas nema, a to je zato sto je ovde kod nas prica o demokratiji jos uvek u osnovnoj skoli. Politika je samo leva ili desna strana, tako i oni kazu. A za mene je bitan samo moj narod i moj grad. Francuzi su, recimo, uklonili Napoleona ali nisu rekli da je lose sve ono sto je on radio. Kod nas tog kontinuiteta nema, dajmo da naucimo da u svakoj generaciji Srba postoji nesto sto je dobro i nemojmo pljuvati na sve ono sto je neko pre nas radio.
Kakvi su Vasi planovi za ubuduce?
Delegacija Francuske ima oficijelni poziv za gostovanje KUD „Abrasevic“ koji ce biti nas gost u danima „Igre Evrope“. Uglavnom, ono sto je najlepse u svemu ovome jeste i to sto je jedan od clanova delegacije izrazio zelju da ostane ovde i igra u „Ribnici“ sa nasim ljudima, bez obzira gde bi radio. A sto se tice nekog turistickog spleta, odlazak delegacije u Studenicu i razgledanje svih tih nasih krajeva je ostavio traga da sam siguran kako ce se prica o Srbiji rasiriti geometrijskom progresijom, bar ove grupe koja je sada bila tu i da ce bar neko od njih ponovo doci. Ovde ima sta da se vidi, trebalo bi upoznati ovaj narod jer to je jedna od nasih najvecih vrednosti, ta nasa gostoljubivost, druzeljubivost, to nismo izgubili i ja sam zbog toga ponosan.
