Može li jednostavan test krvi da predvidi rizik od demencije godinama, pa čak i decenijama pre nego što se pojave problemi sa pamćenjem?
To je obećanje nove generacije biomarkera. Dva takva testa prošle godine odobrila je Američka agencija za hranu i lekove (FDA) kako bi pomogla u dijagnostikovanju Alchajmerove bolesti kod osoba koje već imaju simptome demencije. Naučnici sada istražuju da li ovi testovi mogu da otkriju i ko je u riziku mnogo pre nego što se simptomi pojave. Jedno nedavno istraživanje pokazalo je da bi mogli da predvide pojavu simptoma demencije i do 20 godina unapred.
Ova težnja da se Alchajmer dijagnostikuje što ranije, čak i pre pojave simptoma, poklapa se sa razvojem terapija koje bi mogle da spreče ili odlože kognitivno propadanje. Klinička ispitivanja nekoliko lekova su trenutno u toku, a rezultati se očekuju 2027. godine, piše Njujork tajms.
Ipak, testovi nisu savršeni. Evo šta trenutno mogu, gde su im ograničenja i šta bi mogli da omoguće u budućnosti.
Kako testovi funkcionišu?
U mozgu osoba sa Alchajmerovom bolešću ključnu ulogu imaju dva proteina — beta-amiloid i tau — koji postaju disfunkcionalni i stvaraju plakove i „klupka“ koja oštećuju neurone. Amiloidni plakovi mogu da se pojave i do 20 godina pre simptoma demencije, dok se tau naslage (čvorići) javljaju kasnije, često u trenutku kada počinju kognitivni problemi.
„Tau čvorići i neurodegeneraciju posmatramo kao razbuktali požar koji pravi najveću štetu kod Alchajmerove bolesti“, objašnjava dr Erik Rajman, direktor Banner Alzheimer’s instituta. „Amiloidni plakovi su kao tinjajuća iskra — sami po sebi ne prave veliku štetu, ali mogu da dovedu do tog požara.“
Dijagnoza Alchajmera delimično se zasniva na prisustvu amiloidnih plakova u mozgu. Do sada se to potvrđivalo PET skenerom ili analizom cerebrospinalne tečnosti, ali su te metode skupe i invazivne, pa ih mnogi pacijenti ne rade. Zato su istraživači tražili jednostavniju alternativu — test iz krvi.
Prvi pokušaji su bili usmereni na merenje amiloida u krvi, ali to se pokazalo komplikovanim. „Amiloid u krvi je veoma teško precizno izmeriti“, kaže Tomas Karikari, profesor psihijatrije na Univerzitetu u Pitsburgu. Problem je i to što deo amiloida u krvi potiče iz drugih organa, poput srca.
Zato su naučnici otkrili da modifikovani oblici tau proteina u krvi mogu biti dobar pokazatelj nakupljanja amiloida u mozgu. Iako se tau zaplitanja javljaju kasnije, promene na tau proteinu počinju približno u isto vreme kada i formiranje amiloidnih plakova. Testovi koji su danas dostupni označeni su brojevima, poput pTau181 ili pTau217, koji ukazuju na mesto promene na proteinu.
Testovi mogu da pokažu da amiloid „remeti“ tau, što znači da postoji povećan rizik od razvoja tau naslaga (čvorića) i kognitivnog opadanja.
Koliko su testovi tačni kod osoba sa simptomima?
Pokazalo se da su ovi testovi oko 90% tačni u otkrivanju amiloidnih plakova, što lekarima pomaže da utvrde da li je uzrok kognitivnog oštećenja Alchajmer ili neka druga bolest.
„Ovi testovi bi mogli da omoguće da mnogo više ljudi dobije dijagnozu, što je zaista značajno“, kaže dr Suzan Šindler, neurolog.
Tačnost zavisi od količine modifikovanog tau proteina u krvi. Ako su vrednosti veoma niske, verovatno nema amiloidnih naslaga u mozgu. Ako su visoke, velika je verovatnoća da su prisutne. Problem su srednje vrednosti — tada je rezultat nejasan, pa se često preporučuju dodatni testovi poput PET skeniranja ili analize likvora.
Šta ako nemate simptome, ali brinete zbog budućnosti?
Postoji veliko interesovanje za korišćenje ovih testova kod zdravih ljudi kako bi se procenio budući rizik. Neke kompanije već nude takve testove direktno potrošačima, ali većina stručnjaka za sada ne preporučuje tu praksu.
Testovi su manje precizni kod osoba bez simptoma. Negativan rezultat verovatno znači da nema znakova bolesti, ali pozitivan rezultat je mnogo neizvesniji — postoji otprilike 50% šanse da su plakovi zaista prisutni.
Čak i ako postoje amiloidni plakovi, to ne znači da će osoba razviti demenciju. To se može uporediti sa naslagama u krvnim sudovima — kao što ateroskleroza ne znači nužno srčani udar, tako ni amiloid ne garantuje razvoj demencije.
Prema jednoj studiji, verovatnoća razvoja kognitivnog oštećenja ili demencije kreće se između 56% i 84%, u zavisnosti od količine amiloida.
„Pozitivan rezultat ne znači sigurno da ćete razviti simptome, ali znači da imate veći rizik“, naglašavaju stručnjaci.
Nažalost, čak i kada se plakovi otkriju, trenutno ne postoji mnogo opcija za njihovo uklanjanje. Neka istraživanja pokazuju da fizička aktivnost i zdrav način života mogu pomoći u usporavanju procesa, ali konkretne terapije su još u razvoju.
Hoće li testovi jednog dana predviđati Alchajmer?
Mnogi stručnjaci veruju da hoće. Neki čak smatraju da bi mogli postati rutinski, poput mamografije ili kolonoskopije.
Naučnici rade na unapređenju testova, uključujući razvoj algoritama koji uzimaju u obzir faktore rizika poput starosti, pola, genetike i porodične istorije.
Cilj je da se svakom pojedincu može proceniti rizik — na primer, kolika je verovatnoća da će razviti bolest za dve, pet ili deset godina.
Veliki uticaj imaće i rezultati kliničkih studija koje ispituju lekove za uklanjanje amiloidnih plakova. Ideja je da rano uklanjanje plakova spreči nastanak tau zaplitanja i odumiranje neurona.
Međutim, to još uvek nije sigurno. Ranija istraživanja sličnih terapija nisu dala očekivane rezultate.
„Ovo je izuzetno uzbudljiv trenutak, ali na kraju odlučuju podaci“, kaže dr Rajman. „Nema garancija, ali postoji razlog za oprezni optimizam.“
