U trećem delu ekskluzivnog intervjua za medijski portal Rasejanje.info mitropolit Grigorije govori o svojim iskustvima sa Nemcima i tome kako nas vide u Nemačkoj. Njegova poruka je jasna: Srbi nisu nešto izvan Evrope, već su deo Evrope i Evropljani. Mitropolit ističe da je sretao ljude visoke kulture i obrazovanja koji razmišljaju svojom glavom, a da nije imao susreta sa otvorenim srbomrscima. Ovaj deo intervjua donosi i iskren razgovor o bolnim istorijskim iskustvima, ali i dobrim svakodnevnim odnosima, kao i vest o statusu registracije Srpske pravoslavne crkve u Nemačkoj – mitropolit Grigorije je po ovom pitanju veoma optimističan, iako priznaje da sporost administracije testira strpljenje.
Reklama
Kakvo je Vaše iskustvo sa Nemcima i kako oni vide nas?
– Moje iskustvo sa Nemcima može se svesti na relativno mali broj ljudi koje sam imao prilike ozbiljnije da upoznam. Ali moram odmah da istaknem da sam uglavnom sretao ljude veoma visokog nivoa kulture i obrazovanja – profesore, biskupe i druge ozbiljne ljude.
Niko od njih nije neupućen u smislu da ne zna ko smo mi. Znaju da smo narod sa Balkana, da smo ponosan narod i narod koji, naravno, ima i svoje mane, kao što ih svi imaju. Ali bih se usudio reći i da smo narod koji je često nepravedno zapostavljen ili pogrešno predstavljen.
Ono što je možda najvažnije jeste da mi za svakog obrazovanog čoveka ovde jesmo deo Evrope. Nismo nešto izvan Evrope. Mi smo Evropljani.
Foto: Rasejanje.info
Zasad nisam imao nesreću da naletim na nekog otvorenog srbomrsca ili nekoga ko je potpuno podlegao propagandi. Naprotiv, često sam sretao ljude koji se iskreno čude nekim stvarima koje su dugo smatrane za samorazumljive. Čovek vidi da postoje ljudi koji razmišljaju svojom glavom. Naravno, ima mnogo ljudi koje „naše” teme uopšte ne zanimaju, ali moje iskustvo sa obrazovanim Nemcima je veoma dobro.
S drugim Nemcima imam iskustvo svakodnevnog života – voz, autobus, avion, prodavnica. I ono što mi se sviđa jeste ozbiljan nivo kulture koji podrazumeva to da je drugi čovek važan. Da ne morate nekoga pregaziti kad ulazite u voz ili avion ili prodavnicu. Da sačekate drugoga, da poštujete red. To se vidi, meni se to sviđa, i smatram da je veoma važno.
Naravno, imamo i bolna istorijska iskustva sa Nemcima, kao što imamo i dobra iskustva. Ali uvek je pitanje kako izbeći bolna iskustva ako postoji realan i ozbiljan istorijski odnos?
A mi sa Nemcima jesmo u ozbiljnom odnosu, jer je Nemačka važna zemlja u Evropi, a i mi živimo ovde. Zato mislim da treba da unapređujemo te odnose i da se trudimo oko njih.
I još nešto je veoma važno: treba da pokažemo lepšu sliku o sebi. Mislim da će naša deca, koja odrastaju i ovde i tamo, u tome uspeti. Oni će znati da vide šta je dobro i kod Srba i kod Nemaca. Bilo je ružnih vremena i ružnih propagandi. Postojao je period kada je mainstream narativ bio da su Srbi loši, a da su svi drugi dobri. To naravno nije tačno. Ali važno je da čovek iz sebe izvuče ono najbolje, a da od drugih nauči ono što je kod njih dobro.
Hoćemo li uspeti da steknemo Pravo javnosti?
– To je veoma zanimljivo pitanje. Kada sam polazio u Nemačku, očekivao sam da je nemačka administracija vrhunska i veoma efikasna. A onda sam video da nije sve baš tako jednostavno.
Na tom planu ne mogu reći da postoji neka velika nepravda. Ne bih rekao da je reč o neprijateljstvu. Ali postoji stvarna sporost administracije – i ne samo državne administracije nego ponekad i drugih službi koje angažujemo, poput poreskih savetnika, revizora i slično.
Ono što je dobra vest jeste da smo mi svoj deo posla završili. Sve smo predali i sada više ništa nije do nas. Rečeno nam je da takvi postupci administrativno traju dugo, u proseku oko šest godina.
Foto: Eparhija nemačka
Nismo dobili nikakvu negativnu reakciju, nikakvu primedbu koja bi značila da se postupak odbija, ili da postoje ozbiljne poteškoće na tom putu. Činjenica je da niko ne može poreći da mi ovde postojimo. Nisam primetio neku političku netrpeljivost ili nešto slično. To je, čini mi se, pre svega administrativna stvar.
Dakle, optimističan sam i ne gubim nadu. Ponekad malo gubim strpljenje, ali nadu ne. Nadam se da ćemo uskoro imati rešenje. To govorim već poslednjih nekoliko godina, jer nakon što smo podneli prijavu, uvek su se tražile sitne dopune i dodatna pojašnjenja. Sada bi trebalo da je sa naše strane sve konačno gotovo i čekamo da nadležne institucije odrade svoj deo posla.
Sutra: Rasejanje kao spasilac Srbije i poruka mladima
Izvor: Rasejanje.info /Katarina Krstić-Tadić
