Kada je Francis Ford Kopola 1971. angažovao Encu Trimarki kao statiskinju u filmu The Godfather, ova 22-godišnja krojačica nije mogla ni da nasluti da učestvuje u nečemu što će zauvek promeniti njen rodni kraj i obeležiti ga decenijama.
Trimarki se pojavljuje u jednoj od ključnih sicilijanskih scena — venčanju budućeg mafijaškog bosa Majkla Korleonea i Apolonije Viteli, snimanom u brdskom selu Savoka. Za nju je dolazak Kopole i filmske zvezde Al Paćino označio kraj adolescencije u mestu gde se život vekovima gotovo nije menjao.
„Prišao mi je jedan član ekipe i pitao da li želim da radim“, priseća se danas 76-godišnja Trimarki. „Došlo je mnogo ljudi iz cele pokrajine da pokušaju da budu izabrani. Bila sam oduševljena, tako mlada. U Savoki nije bilo ničega — nismo imali tekuću vodu, pili smo kišnicu iz cisterne. Nismo imali čak ni televizor.“
Ture „Il Padrino“
Više od 50 godina kasnije, Savoka — u kojoj danas živi manje od sto ljudi — i dalje je neraskidivo vezana za film. Od svih sicilijanskih lokacija na kojima je sniman Majklov egzil, ona je najposećenija.
Selo je prigrlilo tu vezu, iako je turizam koji je film doneo promenio svakodnevni život i doprineo romantizaciji mafijaških stereotipa, piše CNN.
Okružena citrusima i maslinjacima, Savoka danas od aprila do oktobra prima veliki broj jednodnevnih turista. Putnici s kruzera koji pristaju u Mesini često dolaze na organizovane ture „Il Padrino“ („Kum“), koje uključuju i ovo malo mesto, kao i obližnji dvorac Castello Degli Schiavi u Fjumefredu, gde je boravio Paćinov lik.
Trimarki kaže da je ponekad zovu da upoznaje posetioce, daje autograme i priča o filmu. „Zna da bude iscrpljujuće, a radim to besplatno, dok su mnogi drugi — i u ovom selu — zaradili mnogo zahvaljujući ‘Kumu’“, kaže ona.
Nasleđe filma
Promene su u samom selu dolazile postepeno. Nekoliko barova, pansiona — uključujući i jedan koji se zove „Il Padrino“ — i suvenirnice danas rade uz stare zgrade koje su uglavnom zadržale srednjovekovni raspored.
Van sezone, Savoka ostaje tiha. Uske kamene ulice i zasvođeni prolazi povezuju kuće uklopljene u padinu.
Nasleđe filma najvidljivije je na putu od crkve do glavnog trga, gde turisti fotografijama oživljavaju scene sa venčanja, kao i u baru Bar Vitelli, gde Majkl Korleone traži ruku Apolonije.
Meštani kažu da je i pre filma bilo nešto malo turizma, uglavnom iz obližnjih primorskih mesta, ali da to nije imalo veći ekonomski značaj.
„Otkako su pre nekih dvadesetak godina počeli da dolaze kruzeri, turista je previše“, kaže Vinčenco Paskvale, danas 72-godišnjak koji je sa 18 godina glumio jednog od sinova vlasnika bara Viteli. „Nekad toliko zakrče ulice da moram da sviram da bih prošao. Neki se naljute.“
Interesovanje za film, kaže, nije opadalo — naprotiv, vremenom je raslo.
Kopola obožavao desert
Bar Viteli, smešten u zgradi iz 15. veka, postao je glavna turistička tačka sela. Tokom sezone ponekad je teško i ući zbog gužve, a vlasnici su iznad otvorili mali butik-hotel.
Snimanje u Savoki trajalo je svega nekoliko nedelja tokom leta 1971, ali je za učesnike ostalo životno iskustvo. Trimarki se seća da je Kopola obožavao granitu — sicilijanski desert od usitnjenog leda — i da je znao da pojede i po deset komada, uz kolačiće posute šećerom.
„Pravili su je od iste vode iz koje smo i mi pili — iz seoskog bunara“, kaže ona. „Tokom snimanja svi smo pili tu vodu — statisti, ekipa, glumci, meštani. Toliko smo je popili da su cisterne na neko vreme presušile.“
Pre nego što je film postao svetski hit, Bar Viteli se zvao drugačije i vodila ga je meštanka Marija Darigo, koja je često ugošćavala glumce i ekipu posle snimanja.
Kad je Paćino razbio glavu
„Služila im je sveži sir, domaću salamu, patlidžan i paradajz u maslinovom ulju i vino“, priča lokalni istoričar Salvatore Kolitore. „Nikada nije htela da naplati, pa kada joj je Kopola na kraju ponudio blanko ček, pocepala ga je — rekla je da je sve uradila za svoje selo.“
Za meštane je dolazak filmske ekipe bio gotovo nestvaran. „Morate da shvatite šta je to značilo — kao da su sleteli NLO“, kaže Kolitore. „Putevi su bili neasfaltirani, sa rupama koje su morali da poprave pre snimanja. Bilo je malo ulične rasvete, a župa je morala da pozajmi sve stolice za trg jer ih nije bilo dovoljno.“
Paskvale se seća da bi propustio priliku da zaradi 90.000 lira — oko 150 dolara — da ga majka nije probudila. „Izvukla me je iz kreveta. Nisam imao posao, a to je bilo više nego što su mnogi ovde zarađivali za godinu dana.“
Prisustvo Al Paćino ostavilo je poseban utisak. Tokom snimanja scene venčanja, na velikoj vrućini i u teškim kostimima, dogodio se i incident: „Ustao je naglo i udario glavom u gvozdene stepenice — krv je potekla, a on je samo stajao, bez reči“, priseća se Paskvale.
AL UČIO ITALIJANSKI
Tada još relativno nepoznat, Paćino je bio povučen i tih, dok je Kopola, kažu, bio pristupačan, duhovit, ali i vrlo zahtevan.
Trimarki, koja je za svoju ulogu dobila oko 100.000 lira, pamti kako je Paćino pokušavao da nauči osnovne fraze na italijanskom. „Da sam znala koliko će postati slavan, tražila bih fotografiju s njim — ali nisam imala aparat“, kaže kroz osmeh. „Bio je mlad, ali nije moj tip. Kopola je bio šarmantniji.“
Godine 2022. Kopola je proglašen počasnim građaninom Savoke, a selo i dalje privlači posetioce koji dolaze zbog nasleđa filma.
Za Trimarki i Paskvalea, učešće u „Kumu“ promenilo je sve. I danas se emotivno prisećaju tog susreta sa Holivudom.
„Nisu bili uobraženi, kamere me nisu plašile“, kaže Paskvale. „Bili su jednostavni i dali su nam neverovatnu priliku da naše selo zasija na filmu. Taj film je bio pravo čudo.“
