Uoči izlaska novog albuma snimljenog pre nekoliko decenija u Londonu, Peđa D’ Boj je u ekskluzivnom razgovoru Branku Rosiću u novom broju Nedeljnika ispričao kako je izbila tuča na Kanskom festivalu na žurki posle premijere Kustinog filma, ali i brojne detalje iz neverovatno zaniljivog i burnog života.
***
Tuča na Filmskom festivalu u Kanu
Otišao sam iz Beograda, Srbije, Jugoslavije možda i naglo. Usred karijere koja je bila dobra. Dosadio mi je taj naš muzički biznis. Kasne isplate honorara. Biće sutra, prekosutra. Dok sam živeo u Nici, išao sam stalno na Filmski festival u Kanu. Na žurke jer mnogi filmovi su posle premijere imali te partije.
Otišao sam tako posle Kustinog filma. I nastala je priča da je zbog mene izbila tuča. Ušao sam u salu, đuska se, vidim predivnu francusku glumicu Carol Bouquet. Priđem joj i počnemo da igramo. Ne znam na čemu je bila, ali jeste na nečemu, možda i pijana, šampanjac je samo tekao, samo pružiš ruku, oni ti dosipaju. I u tom našem igranju ona padne na pod. Spotakne se i padne. Priđem da je podignem, a fotografi klik-klik sa svih strana.
Sa strane je stajao neki lik iz Pirota, muvao je nešto sa kreditnim karticama. Dobacio mi je: „Peđa, bićeš u svim novinama.“ Ja podignem Carol Bouquet, da vidim da nije povređena, vodim je u VIP. I sad tu bila jedna klupa, sedi neki lik, malo stariji je bio od mene. Ona je sela do njega i ja sednem pored nje. I sad taj lik meni nešto. Gledam, ali ne razumem ga. Ko je ovaj? I dolazi Kusta i kaže mi: „Peđa, izađi molim te.“
I ja sam otišao, a nisu prošla ni dva minuta i počinje frka, lete čaše i flaše. Kasnije sam načuo da je neki naš fotograf hteo da slika nju i tog lika, a on je bio filmski producent. Uzeo je od fotografa aparat i bacio ga. Tako je valjda nastala frka.
Rod Stjuart i ja
Često se dešavalo da me u inostranstvu pomešaju sa Rodom Stjuartom na koga sam navodno ličio. Nekada mi je prijalo, kao kada su mi našli automobil u nekoj gužvi na parkingu misleći da sam britanski rok star, a ponekad bi me nerviralo – kao kada su mi nudili da nastupam na turneji i otvaram usta, da budem Rodov imitator. To nisam prihvatio. Čak su neki novinari izmislili da smo se Rod i ja našli kada je pre dve godine imao koncert u Beogradu.
Nismo, jedini put sam ga video u Francuskoj kada je došao da kupi vilu. Tada sam radio u agenciji za nekretnine, zapravo prodaja tih luksuznih vila oko Nice. Zove me šefica i kaže: „Dolazi Rod Stjuart da vidi vilu na Saint-Jean-Cap-Ferrat.“ A ja ono, nedelja, na svadbi u Italiji. Vozim iz Italije, nedelja je svadba, ponedeljak ne znam gde se nalazim, moram hitno da se vratim u Francusku. Vozim, vozim, vozim.
Dolazim ispred te vile, kasnim četrdeset pet minuta, ispred tri Mercedesove limuzine, i Rod Stjuart. I tu sam ga prvi put video u životu. Otključavam vilu, on razgleda, sve je super, ali tu je zoološki vrt i prvi komšija je panter. Kada se otvori prozor, dune malo vetar, ide miris neki iz zoološkog vrta. I Rod kaže: „What the fucking smell is this?“
Odvedem ga u drugu vilu, ta mu se nije svidela.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 23. APRILA NA SVIM KIOSCIMA I NSTORE.RS
Nedeljnik #745Nedeljnik
