Postoje večita gunđala u svim oblastima, pa i u onim filmskim. Kako je nekada trebalo ovo i ono, što se tiče scenografije, a danas… Sve se može preko AI-a i ostalih pomagala. Delimično tačno jer neko i danas pravi scenografiju ne naslonjen i oslonjen samo na tastaturu. Jelena Sopić i Jovana Cvetković su tako jedan engleski grad „preselile“ u Srbiju. Serija „Robin Hood“ koja je u potpunosti snimljena u Srbiji premijerno se prikazuje od 16. marta na kanalu Epic Drama.
Kreatori serije su Džonatan Ingliš i Džon Glen, u produkciji Lionsgate Television i MGM+ i Balkanic Media. U ulozi Robina Huda je mladi Džek Paten, Loren Mekvin igra Merijen, Šon Bin je u ulozi Šerifa od Notingema, a Koni Nilsen igra kraljicu Eleonoru od Akvitanije.
Jelena Sopić i Jovana Cvetković su glavni scenografi na seriji. Poznate su po filmovima „Čuvari formule“, „Toma“, seriji „Deca zla“ i mnogim drugim ostvarenjima, a sada je to prikaz Engleske u XII veku.
Pripreme za ovu seriju trajale su od septembra 2025. kada su dobile scenario, i za samo par meseci njihov zadatak je bio da naprave skice i osmisle kraljevski dvor u Vestminsteru, selo u Šervudskoj šumi, grad Notingem u kome je zamak i gradske ulice i mnogo drugih objekata u kojima su živeli protagonisti serije. Snimanje je počelo u februaru kada je scenografija oživela u i kada su kostimirani glumci kročili u nju. Ovaj momenat je uvek poseban, a najveća sreća je onda kada sve počne da funkcioniše po zamisli kreativnog i autorskog tima. Glumci su bili oduševljeni i puni reči hvale, a pre svega zahvalni na velikom i inspirativnom filmskom prostoru koji nisu morali da zamišljaju ispred zelenog platna. Danas se produkcije dosta oslanjaju na kompjutersko generisanje prostora. Kod nas su glumci hodali pravim ulicama srednjovekovnog grada, sedeli na ručno pravljenom srednjovekovnom nameštaju i pili iz autentičnih unikatnih pehara.
***
San svakog scenografa je da radi film epohe. Srednjovekovna Engleska je vrlo inspirativna, pa je istraživanje koje smo uradili sa našim timom bilo obimno, zanimljivo i uzbudljivo. Posle istraživanja smo tragale za vizuelnim identitetom radeći scenografske skice, crteže, birajući teksture i boje. Bogatstvo boje i teksture doprinosi kvalitetu filmske slike. Želeli smo da damo jedan jedinstven, ubedljiv i realističan prikaz Engleske, znajući koliko su kriterijumi publike porasli zahvaljujući besprekornim kadrovima koji odlikuju filmove i TV serije današnjice.
Jako je teško već hiljadu puta ispričanu priču uraditi originalno i inovativno, ali ovaj scenario nam je predstavio jednog novog Robina Huda. Scenario je fantastičan, sa mnogo zanimljivih lokacija i novih likova koji je trebalo da dobiju svoj prostorni izraz kroz scenografiju. Sve enterijere i eksterijere smo izgradili, a šume i predele uz reke, livade, pašnjake pažljivo smo izabrali.
Šervudska šuma nije samo šuma. Bili smo svesni kakve prirodne lepote nudi naša zemlja, pa smo se potrudili da najzanimljiviji, filmični predeli koji su ipak pristupačni i uz male scenografske intervencije postanu fantastični filmski setovi. Izviđanje šuma bilo je veoma inspirativno, jer vas navodi na pomisao da, boraveći u takvom okruženju, koje može biti i lepo i divlje, neko može da uživa, živi ili jedva preživljava.
Snimali smo Šervudsku šumu u nekoliko različitih šuma. Pored setova koji su građeni između debelih stabala, koristili smo netaknutu prirodu, šume, livade i druge prirodne lepote Srbije kakve jesu, dodajući samo malo dekoracije i rekvizitu.
Snimali smo na Fruškoj gori, Rudniku, pored Mlave i po šumama u okolini Beograda.
U sektoru scenografije se pored scenografa nalazi mnogo umetnika i saradnika, majstora i zanatlija koji učestvuju i doprinose finalnom izgledu. Svako od njih je svojim talentom i iskustvom učestvovao u procesu koji je trajao mesecima. Srednjovekovne scenografije su posebno zanimljive svima jer se sve mora osmisliti i napraviti.
Radionice rekvizite su izrađivale sve, od mačeva i štitova, svitaka i kompleta za pisanje, pa sve do torbi, naramaka i opreme za konje. Imali smo sreću i zadovoljstvo da sa nama rade naše izuzetno talentovane koleginice – scenografkinja opreme Jovana Grahovac, a za kreiranje i izradu rekvizite bila je zadužena Jelena Odavić. Svaki detalj, ma koliko mali, pažljivo je promišljen kako bi se stvorilo uverljivo i istorijski utemeljeno okruženje.
Jedan od najvećih izazova bila je izgradnja vestminsterskih kraljevskih odaja i hodnika u studiju. Iako smo imali ograničeno vreme, zahvaljujući reditelju, koji je imao jasnu viziju šta želi, talentovanim saradnicima i veštom timu majstora, uspeli smo da se suočimo sa ovim neverovatnim izazovom u veoma kratkom roku.
Fascinantno je rekreirati takva remek-dela arhitekture danas, posebno imajući u vidu tehnološki napredak koji imamo. Izazov leži u vizuelnom reprodukovanju dostignuća srednjeg veka – od impresivnih svodova, preko velikih vitraža u gotskim lukovima, do srednjovekovnih kamina i ornamentalnih frizova.
U kontrastu sa mračnom srednjovekovnom slikom prljavih, sivih i smeđih fasada, istrošenih ratovima i zubom vremena, smernica za kraljevsku palatu bila je da bude svetla i šarena, izgrađena od svetlog krečnjaka boje peska. Bogati materijali i žive boje zastava, grbova, tapiserija i baldahina, naglašavali su klasne razlike srednjeg veka. Bogatstvo tekstura, tkanina, izrezbarenog nameštaja i pažljivo birane rekvizite, takođe je poslužilo oblikovanju lika Eleonore Akvitanske – moćne i uticajne ženske figure srednjovekovnog sveta. Kroz izbor materijala i palete boja cilj nam je bio da pokažemo složenost njene ličnosti, a pre svega inteligenciju, ambiciju i emocionalnu dubinu.
Na planini Rudnik izgradili smo dva velika seta. Loksli Manor je centralno mesto u priči o Robinu Hudu i Merijen, dok je Gejmvelova koliba mesto gde živi Robinov ujak. U šumama Fruške gore izgradili smo rodno selo Robina Huda. U jednoj od drvenih koliba, ušuškanoj u šumi, mladi Robin provodi rano detinjstvo i uči veštinu streličarstva koja će ga jednog dana učiniti herojem.
Jednu vizuelno impresivnu i tehnički zahtevnu scenu zasede, u kojoj kočije prelaze put koji seče reku, snimali smo na prelepim obalama reke Mlave u istočnoj Srbiji.
U seriji ćete videti i još mnogo skrivenih prirodnih dragulja koji svakako doprinose vizuelnoj i produkcionoj vrednosti ovog projekta. Kada glumcima omogućite slobodu da se kreću kroz prostor od 360 stepeni, oni zaista ulaze u svet koji im pružite, a i publika to može da prepozna i ceni. Bez sumnje, ovo je jedno od najambicioznijih i najkompleksnijih iskustava u našoj karijeri.
NOVI BROJ NEDELJNIKA JE OD ČETVRTKA, 2. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
