Otpornost svetske ekonomije ponovo je na testu zbog rata na Bliskom istoku koji je izazvao značajne poteškoće širom planete, upozorila je izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgieva uoči predstojećih Prolećnih sastanaka u Vašingtonu.
Ona je u govoru koji je objavljen uoči otvaranja skupa istakla da su ovi događaji prouzrokovali veliki šok na strani ponude i snabdevanja koji je istovremeno globalan i asimetričan.
Prema njenim rečima, taj poremećaj je direktno uticao na to da se dnevni protok nafte u svetu smanji za oko 13 procenata, dok je protok tečnog prirodnog gasa opao za približno 20 odsto.
„Fokus MMF-a u narednom periodu biti na pronalaženju načina da se ublaže posledice ovog najnovijeg potresa na ekonomije i građane“, obećala je Georgieva.
Fond očekuje da će potražnja za finansijskom podrškom odnosno kreditima porasti u rangu od 20 do 50 milijardi dolara, zavisno od razvoja situacije na terenu.
Duboki poremećaji u lancima snabdevanja
Analiza trenutne situacije pokazuje da negativni snabdevački šokovi po pravilu guraju cene naviše, što se jasno videlo na tržištu energenata. Cene nafte tipa Brent skočile su sa 72 dolara po barelu uoči neprijateljstava na vrhunac od 120 dolara, a iako su se kasnije delimično povukle, one ostaju znatno više nego pre rata.
Georgieva je posebno skrenula pažnju na to da „mnoge zemlje plaćaju visoke premije za pristup dragocenim zalihama“, dok se pacifičke ostrvske države na kraju dugih lanaca snabdevanja pitaju hoće li gorivo uopšte stići do njih.
Ovi poremećaji imaju višestruke negativne efekte, uključujući nedostatak dizela i mlaznog goriva, što ugrožava transport, trgovinu i turizam u međusobno povezanom svetu.
Posebno zabrinjava podatak da je nesigurnost hrane pogodila dodatnih 45 miliona ljudi, čime je ukupan broj gladnih u svetu premašio 360 miliona.
Georgieva je upozorila da bi se ovaj problem mogao pogoršati zbog rasta cena đubriva i prekida u industrijskim lancima koji zavise od sirovina poput helijuma za proizvodnju čipova ili nafte za plastiku.
Izgledi za privredni rast i inflaciju
Kada je reč o uticaju na ekonomski rast, on će prvenstveno zavisiti od toga da li će se prekid vatre održati i dovesti do trajnog mira.
Georgieva je najavila da će predstojeći Izveštaj o svetskim ekonomskim izgledima uključivati različite scenarije, od brze normalizacije do situacije u kojoj cene energenata ostaju visoke duži period uz pojavu sekundarnih efekata.
Ona je otkrila da bi MMF, da nije bilo ovog šoka, verovatno revidirao prognoze rasta naviše usled snažnih ulaganja u veštačku inteligenciju i tehnologiju. Međutim, trenutna realnost je drugačija i čak i najoptimističniji scenario podrazumeva smanjenje prognoza rasta zbog štete na infrastrukturi i gubitka poverenja.
Kao primer je naveden kompleks Ras Lafan u Kataru, koji je prestao sa radom u martu, a čiji bi oporavak do punog kapaciteta mogao trajati između tri i pet godina. Georgieva je bila jasna u proceni da će „rast biti sporiji, čak i ako novi mir bude trajan“, dodajući da „čak i u najboljem slučaju, neće biti urednog i čistog povratka na prethodno stanje“.
Preporuke za ekonomsku politiku
U borbi protiv inflacije i ekonomskih izazova, ključno je da kreatori politika ne pogoršavaju situaciju jednostranim potezima.
Georgieva je apelovala na sve države da odbace mere poput izvoznih kontrola ili nasilnog ograničavanja cena jer takvi postupci samo dodatno remete globalne uslove.
Njen savet glasi da države ne smeju da „dolivaju ulje na vatru“.
Centralnim bankama je poručeno da ostanu posvećene stabilnosti cena, dok bi fiskalne vlasti trebalo da pruže ciljanu i privremenu podršku najugroženijima. Posebno je naglašena važnost usklađenosti fiskalne i monetarne politike, jer bi dodavanje stimulansa finansiranih deficitom u trenutku kada troškovi duga rastu bilo kontraproduktivno.
To bi, prema slikovitom objašnjenju Georgieve, bilo „kao da vozite sa jednom nogom na gasu, a drugom na kočnici“, što nikako nije dobro za ekonomsku stabilnost.
Georgieva je zaključila svoje obraćanje porukom nade za trajni mir na Bliskom istoku i svuda u svetu jer, kako je navela, „rat nam oduzima sve za šta radimo“.
