Duga lista zahteva rasejanja

40

Na inicijativu Ministarstva za dijasporu Srbije, u toku je rad na nacrtu zakona kojim bi sveobuhvatno trebalo da se reše odnosi Srbije i njenog rasejanja. Budući da, kako ističe zamenik ministra Aleksandar čotrić, ministarstvo ništa ne radi bez dijaspore, rasejanju je upućen poziv da se uključi u ovaj posao. Iz dijaspore je ponovo istaknut zahtev da i naši ljudi iz rasejanja imaju svoje predstavnike u parlamentu Srbije. Traži se takođe mogućnost glasanja na otadžbinskim izborima putem redovne i elektronske pošte, zatim da se dijaspori omoguće carinske i druge administrativne beneficije, da lakše i bezbednije investira u Srbiju, kao i da se mladićima iz rasejanja pod najpovoljnijim uslovima omogući regulisanje vojne obaveze u državnoj zajednici SCG. Predlaže se i formiranje Konsultativnog tela predstavnika iz rasejanja pri Vladi Srbije… Ovo su, prema rečima čotrića, neki od zahteva brojnih organizacija iz inostranstva, poput Kongresa srpskog ujedinjenja iz SAD, Srpskog informacionog centra iz Beča i Skupštine Srba u Francuskoj.

Ideje i projekat

Služba za statusna pitanja rasejanja pri Ministarstvu dijaspore do sada je, kako su „Vesti“ već pisale, razradila ideje šta bi trebalo da sadrži pomenuti akt. U projekat je uključen i beogradski Institut za uporedno pravo, a funkcioneri ministarstva su takođe konsultovali Olivera Šmita, predstavnika visokog komesara Oebsa za nacionalne manjine u Beogradu.

Venecijanska komisija

Zakon će kada bude urađen, napominju u Ministarstvu dijaspore, „morati da prođe i ekspertizu Venecijanske komisije koja se kao organ Saveta Evrope bavi pravima i privilegovanim tretmanom nacionalnih manjina od strane njihove matične države“. Predstavnici Ministarstva dijaspore Vlade Srbije bili su na razgovoru sa stručnjacima u beogradskoj kancelariji Saveta Evrope, kako bi predstojeći Zakon o dijaspori bio usklađen sa svim međunarodnim propisima u ovoj oblasti.

Zakon o dijaspori ili Zakon o saradnji sa dijasporom, odnosno svojevrsni mini Ustav naših ljudi u rasejanju, kako se nezvanično naziva radna verzija predstojećeg akta, najavljen je još u januaru kao jedan od najvažnijih poslova Ministarstva dijaspore u ovoj godini. U međuvremenu iz Instituta za uporedno pravo stigao je i predlog projekta pod nazivom „Pravno uređenje položaja srpske dijaspore“. Prema tom aktu do kojeg su i „Vesti“ došle, u prvoj fazi se prikupljaju i na srpski jezik prevode relevantni propisi država sa brojnom dijasporom, poput Španije, Grčke, Mađarske, Hrvatske, Rumunije, Poljske, Ukrajine…

Stručna rasprava

Za drugu fazu je planirano organizovanje stručne rasprave o pravcima pravnog uređenja položaja našeg rasejanja , uz učešće predstavnika državnih organa, viđenih naučnika, kao i predstavnika dijaspore. Izrada zakona planirana je u trećoj fazi, nakon što bi posle pomenute rasprave Ministarstvo dijaspore donelo odluku da li treba pisati poseban zakon ili se ograničiti na odgovarajuće izmene i dopune postojeće zakonske regulative Srbije.

Osnova u novom Ustavu

Polazište za zakon o dijaspori nalazi se i u Nacrtu novog Ustava Srbije, kojim se predviđa institucionalna briga o sugrađanima u svetu, jer u članu 13 navodi se da „Republika Srbija štiti prava i interese svojih državljana koji žive u inostranstvu i pomaže njihove veze sa otadžbinom“, dok „posebnu brigu i zaštitu uživaju delovi srpskog naroda u drugim državama“.

– Izrada zakona o saradnji sa dijasporom je veoma delikatan posao, pošto treba imati u vidu da je u svetskoj žiži zaštita ljudskih prava i prava manjina, a u to spada i interesovanje za svoju manjinu izvan matice – pojašnjava Jasmina Gajić Niketić, ekspert za međunarodno pravo i rukovodilac službe za statusna pitanja u Ministarstvu dijaspore.

Ona kaže da se u tom poslu mora voditi računa da se ne ugroze ljudska prava većinskih građana dotične zemlje, i da jedan takav zakonski akt ne sme da povredi suverenitet država u kojima žive veće etničke skupine.
– Otuda i briga koju Srbija želi da iskaže za svoju dijasporu podleže ograničenjima koja proizilaze iz međunarodnih standarda u oblasti ljudskih i manjinskih prava. Ta briga ne sme da preraste i nešto što bi se u svetu protumačilo kao naš imperijalni zahtev s ciljem ugrožavanja teritorije i suvereniteta stranih zemalja. Zakon o dijaspori treba da bude tako sročen da Srbiju što više približi demokratskoj zajednici evropskih naroda – kaže sagovornik „Vesti“.
Jasmina Gajić Niketić ističe „da zakonsko davanje beneficija i subvencija našim državljanima i sunarodnicima ne sme da ugrozi većinu u zemljama gde naša dijaspora živi, a s druge strane, građani u otadžbini ne smeju da se dovedu u podređen položaj u odnosu na rasejanje“.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here