Zbunjivanje na polju ishrane dobilo je svoje novo ubrzanje. A seća li se iko još Atkinsove dijete, Keto dijete, tada vrlo modernih dijeta niskih unosa ugljenih hidrata? Zatim se tržište prilagodilo vegetarijanskoj i veganskoj hrani. Brzo smo shvatili i koliko ne znamo o glutenskoj i intoleranciji na laktozu. Počela je era „fastinga“ različitih modaliteta, a onda i preplavljivanje proizvodima sa „visokim sadržajem proteina“.
Došli smo i do vrlo suprotnih stavova o pitanju suplementacije zdrave populacije, ili svakodnevne konzumacije jaja i žitarica. Svest o pesticidima, teškim metalima, antibioticima i mikroplastici koju unosimo zajedno sa hranom takođe je značajno unapređena. Dilema da li je zaista organski ono što je tako etiketom obeleženo, postalo je pitanje cene, savesti proizvođača, kontrole prodaje, ali i ekologije na svim nivoima.
***
Krenimo redom. Crvenim mesom smatra se neprerađeno meso mišića sisara — na primer, govedina, teletina, svinjetina, jagnjetina, ovčetina, konjsko ali i kozje meso. Sa druge strane, prerađeno meso je ono koje se modifikuje usoljavanjem, fermentacijom, dimljenjem, radi poboljšanja ukusa ili boljeg čuvanja.
Premda crveno meso sadrži proteine visoke biološke vrednosti i važne mikronutrijente kao što su vitamini B, gvožđe i cink, prerada mesa poput salamurenja i dimljenja može dovesti do stvaranja kancerogenih hemikalija, uključujući N-nitrozna-jedinjenja (NOC) i policiklične aromatične ugljovodonike (PAH).
Čak i kuvanje, prženje, ili pečenje na roštilju, a naročito na izuzetno visokim temperaturama, može dodatno stimulisati proizvodnju sumnjivih kancerogena poput heterocikličnih aromatičnih amina (HAA) i PAH-a.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 26. FEBRUARA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
