U petak, na prvi dan novog filmskog festivala – Beograd film festival, pričam sa V. M. na stepeništu redakcije. Pričamo o svemu, za početak o njegovoj za mene iznenadnoj mirnoj naravi nakon što mu se prosuo ručak, a on mi objasnio: „Čoveče, bio sam u Valensiji.“ Dakle, vratio se sa odmora u omiljenom gradu pa je otporan na eksplozije izazvane svakodnevnim stresom, pa i onim besmislenim od prosipanja ručka. Onda odosmo na važnije teme, roditeljstvo.
O odricanju (kad si otac malog deteta) od nekih stvari, pa i banalnih kao što je izležavanje, rekao je: „To je kad zvoni sat, ustaješ, nema ono ‘još samo pet minuta’.“ Rekao sam mu da mi je drug rekao da ne može nikako sad u ovim svojim godinama biti roditelj kad već to nije postao na vreme. „Ne bih sad mogao u ovim godinama da se nateram da po kiši vodim sina na trening a ćerku u muzičku školu.“
Nekoliko sati posle te naše priče stigao sam u Dom sindikata (MTS dvorana) na otvaranje Beograd film festivala i premijeru filma Džima Džarmuša „Otac, majka, sestra, brat“. Tri zasebne priče u kojima je zajednička tema odnos roditelja i dece. U prvoj priči očajni i sebični otac koga glumi Tom Vejts lik je koji iskorišćava svoju decu, zapravo samo sina jer se ćerka ne da nasesti na njegove manipulacije i laži.
Ali zato što ga tumači upravo ovaj kultni američki pevač, dobija i simpatiju publike kao frik koji nikada nije odrastao. I ćerka pri povratku iz posete pita brata „je l’ on uvek bio ovako lud?“. Sebičnost roditelja ili dece vidiš najčešće retroaktivno. Kao i neispunjavanje ambicija dece na žalost roditelja čije su te ambicije i bile.
U drugoj priči deca nisu ispunila očekivanja roditelja, zapravo ćerka. Dominantna uspešna majka i ćerka luzer koja laže o svojim uspesima a onda žica lovu za taksi od mame. Poznajem decu koja nisu ispunila očekivanja i koja to neće nikad direktno priznati roditeljima. Neki od njihovih očeva i majki će to nositi u sebi u toj prećutnoj kapitulaciji na porodičnim ručkovima u sobi gde je i klavir koji podseća na nekadašnje velike snove.
A možda će, suprotno, roditelji i nešto reći tipa onog izlizanog: „Dali smo ti sve, pružili smo ti sve kurseve i tečajeve, a ti?“
Odricanja ili neodricanja i roditelja i dece nisu samo teme nagrađivanih filmova već i samog života. Da li si spreman za početak da se probudiš na vreme ili odvedeš po kiši sina na trening a ćerku u muzičku školu? Da li si spreman da oni ne urade ništa ni u sportu ni u muzici a ti ih podržiš da budu nešto drugo?
Ili ako postanu uspešni da se grebeš od njih lažući ih o svojim potrebama i budeš Tom Vejts, ali onaj u ovom filmu a ne u muzici i životu.
NOVI BROJ NEDELJNIKA JE OD ČETVRTKA, 5. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
