Od prvog susreta znali su da će živeti zajedno i da će njihova ljubav biti jača od svih prepreka. Tim rečima počeli svoju priču bračni par Snežana i Dušan Jonikić iz Štutgarta. Sve je počelo u selu Velika Kamenica, kod đerdapa, opština Kladovo, kada je Dušan došao da poseti svog školskog druga Dragana Vicelarevića i tada video tinejdžerku Snežanu. Ona je tada bila sedmi razred osnovne škole, a on druga godina elektrotehničke srednje škole. Posle kratkih susreta počeli su da se zabavljaju. Snežanini roditelji su bili protiv te veze i da bi je odvojili od Dušana sa 17 godina otac ju je poslao za Štutgart, gde je neposredno pre toga došla njena majka.
Otac, po zanimanju brodar, računao je da će razdaljina učiniti svoje i da će Snežana zaboraviti Dušana, koji je u to vreme otišao u vojsku. Vreme je prolazilo, a pisma su išla s jedne na drugu stranu. Pravili su razne planove i leta 1983. dogovorili su se da kad ona dođe na raspust da i on uzme odsustvo.
– Kad sam je ponovo video bila jetoliko stasala i lepa da mi je bilo žao da je ispustim iz ruku. Nije mi preostalo ništa drugo nego da je prosim. Spontano sam to uradio, a pre toga sam proširio priču po selu da sam oženio Snežanu. Zamolio sam je da mi u roku od tri dana odgovori, a njen odgovor je stigao za nekoliko sekundi – priča, još sa žarom u očima, Dušan Jonikić.
Planiraju povratak
Planiraju da ostanu u Štutgartu dok im ćerke ne završe studije, a uglas govore da bi voleli ponovo da žive u Srbiji, gde je počela njihova ljubavna priča. Dušan naglašava da mu je svaki dan prelep sa suprugom i ćerkama i kao glavi porodice godi mu što je veoma omiljen među svoje tri dame. Snežana ističe da joj je najlepši dan u životu bio kada je uspela da ubedi oca da se složi sa njenom odlukom i da joj dozvoli da se uda za Dušana.
I tako se velika ljubav pretvorila u brak. I Snežanini roditelji su prihvatili zeta, koji je nakon vojske došao za Štutgart. Snežana je jedno vreme radila kao frizerka, a po rođenju ćerki (Doris, 21 i Jelene, 17) je ostavila taj poziv i počela da radi pola radnog vremena u jednom staračkom domu u Štutgartu.
– Želja mi je bila da svi što više budemo na okupu i drago mi je što smo uspeli u tome – objasnila je Snežana.
Dušan je dobio posao u „Poršeu“ i od prvog dana radi kao autolimar. Kaže da je to posao kao stvoren za njega. Ponosni su na ćerke, koje su odlične učenice, samostalne i pune duha i energije. Starija je igrala folklor u društvu „Sloga Cufenhauzen“, a mlađa sada igra.
članovi ove porodice su veliki aktivisti i sve slobodno vreme posvećuju društvenom radu. U klubu „Sloga“ Dušan je blagajnik, a član je i fudbalskog kluba OFK Beograd za koji je igrao 15 godina.
