Nazadovanje Srbije u oblasti vladavine prava, slobode medija, slobode političkog delovanja i mišljenja, odnos vlasti prema studentskom protestu i Univerzitetu u Beogradu, isplivali su na površinu tek u poslednjih par meseci kao prepreka u evropskim integracijama Srbije, i pored toga što ih u EU, kao trend, registruju od 2018/2019. godine.
Evropski diplomatski „šerpasi“ preduzeli su niz koraka da izbiju iz ruku zvaničnog Beograda opravdanje da Srbija ne napreduje u procesu evropskih integracija zbog njenog stava prema Rusiji i zbog Kosova.
Države članice EU naklonjene Srbiji i funkcioneri u institucijama koji se bave dosijeom Srbije već nekoliko meseci rade sa pribaltičkim republikama, Skandinavcima i drugim zemljama koje su imale zamerke na politiku Beograda prema Moskvi kako bi otvaranje Klastera III, na koje se čeka više od četiri godine, bilo isključivo vezano za ispunjavanje dogovorenog iz „non-pejpera“ i pomaka u slučaju Banjska.
Tako bi svima postali očigledni razlozi tapkanja u mestu Beograda na evropskom putu u poslednjih gotovo pet godina.
Svi su spremni da daju zeleno svetlo Srbiji za III klaster ako ispuni ono što je dogovoreno u „non-pejperu“ iz 2024. godine, plus sprovođenje ozbiljne istrage i procesuiranje odgovornih za Banjsku. „Dakle, politika Beograda prema Moskvi ne može više da funkcioniše kao izgovor za stagnaciju Srbije na evropskom putu, kao ni pitanje Kosova“, rekao je za Nedeljnik diplomatski izvor veoma dobro upućen u proces proširenja.
Naš drugi sagovornik u institucijama EU precizirao je da je pitanje otpora pribaltičkih republika gotovo rešeno i da je sa dve od tri bivše sovjetske republike na obali Baltičkog mora postignut dogovor, a da se poslednja neće protiviti ako ostane sama.
Problemi oko vladavine prava (Mrdićevi zakoni i usvajanje preporuka Venecijanske komisije), kao i slobode medija, političkog delovanja i generalno pravne države po evropskim standardima, vezani su za odobravanje tranši iz Plana rasta EU za Srbiju.
Prema rečima naših sagovornika, „non-pejper“ iz 2024. godine nije lista novih uslova EU za Srbiju, već se radi o dokumentu koji su zajednički usaglašavali funkcioneri EU i predstavnici srpskih vlasti s ciljem da se pokrene proces evropskih integracija Srbije.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 30. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik #746
