Parlamentarni izbori u Srbiji će sasvim sigurno biti održani 12. jula, ili 5. jula, ili 28. juna, ili u septembru, osim ako ne budu održani naredne godine, a možda će biti spojeni sa predsedničkim. Osim ako budu razdvojeni.
Jedan od modusa operandi aktuelne vlasti – neki bi to možda nazvali i sluđivanjem javnosti – jeste poigravanje sa datumima izbora kojih će možda biti, i po pravilu to se čuva kao informacija koju ima samo predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji raspisuje izbore, držeći često u neizvesnosti ne samo opozicioni deo javnosti već i svoje ljude na terenu.
***
Najčešće se ipak ovakvi letnji izbori dešavaju u vreme velikih kriza.
U susednoj Hrvatskoj dva puta su zabeleženi letnji izbori, jednom ih je Tuđman zakazao za 2. avgust, a to je bilo 1992. godine, kada se već ratovalo u bivšoj Jugoslaviji, a drugi put je bilo 5. jula 2020. godine u vreme kovida, kada se vlast pravdala da bi na jesen bilo teže održati izbore usled očekivanog porasta broja zaraženih.
Moldavija i Bugarska su na isti dan, 11. jula 2021. godine imale letnje izbore, u uslovima velikih političkih kriza, a u Bugarskoj su toliko često bili izbori da je mala verovatnoća bila i da se promaši neki letnji mesec. Početak jula je zakačio i tadašnji grčki premijer Aleksis Cipras parlamentarnim izborima (7. jul 2019), posle poraza na evropskim izborima.
U teoriji, datum izbora bi mogao da utiče na takozvane neopredeljene birače, pomalo već i mitska bića srpskih političkih analiza, ali nedavni izbori u deset opština u Srbiji u kojima je skočila izlaznost (a smanjila se razlika između vlasti i opozicije) ukazuju da zaista postoje.
Jedno istraživanje iz 2023. godine (objavljeno u časopisu Electoral Studies), rađeno u 16 država, ukazuje na to da vremenski uslovi znatno više utiču na neopredeljene birače, pa bi letnje vrućine mogle da imaju takav efekat.
Po tom istraživanju, kiša na dan izbora smanjuje izlaznost za 0,95 procentnih poena po svakom centimetru padavina, dok više sunčanih sati tokom izbornog dana povećava izlaznost.
A u julu je mala verovatnoća da će padati kiša, a birališta bi se zatvorila dok je još sunce vidljivo na nebu.
Ima i suprotnih nalaza u nekim drugim istraživanjima. Istraživanje Univerziteta u Redingu iz 2019. godine pokazalo je da se izlaznost zapravo blago povećava tokom hladnih i kišnih dana. U istraživanju su ukrstili podatke iz meteorološke stanice Univerziteta u Redingu sa podacima o glasanju u izbornoj jedinici Vokingam, gde se stanica i nalazi.
Prema njihovom iskustvu, izlaznost raste što je vreme hladnije – sa svakim padom temperature od jednog stepena Celzijusa, izlaznost se povećava za oko 0,4 odsto. Sve su to teško primenjiva iskustva, posebno za neke potencijalne letnje izbore koje u našem političkom i izbornom sistemu još nismo isprobali.
Inače, verovatno jedni od dvaju najvećih izbora, koji će jednog dana kada se bude pisala istorijska čitanka ovog našeg doba, zauzeti najviše prostora, bili su održani u avgustu. DPS Mila Đukanovića izgubio je vlast na letnjim izborima održanim 30. avgusta. Bio je to kraj leta, doduše, ali je bio i kraj jedne političke ere. Slogan opozicije je tada bio „Zrelo je“. A kada bude „zrelo“, onda bude „zrelo“ i tu više nema veze u kom su mesecu zakazani izbori.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM DVOBROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 30. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
