Posle predstave Iskra u subotu 25. oktobra u Bazelu, još jedna nesvakidašnja priča biće na sceni Haus fir Kultur und Gešihte (Haus für Kulturu und Geschichte) u Alšvilu (Bazel) u subotu 1. novembra sa početkom u 20 časova.
Reklama
Monodrama „Bezimeni” nastala je dramatizacijom romana „Zapisi iz podzemlja” Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, a dramatizaciju je uradio, režirao i u njoj igra Nikola Ugrinović. Mladi glumac i asistent glume i scenskog govora na Fakultetu savremenih umetnosti iz Beograda već sarađuje sa Umetničkim centrom SOKO koji je organizator i ove pozorišne večeri u Bazelu.
Foto: T. Erdeljanov/ N. Stojkovič Šiks
„Nikola Ugrinović radi sa našom decom u okviru dečije glumačke radionice. Zajedno postavljamo predstavu Veštica na sudu za koju je zakazana premijera 7. decembra. Kao logično se nametnulo da iskoristimo Nikolin boravak u Bazelu da odigra i svoju monodramu Bezimeni. Prošlog vikenda imali smo izuzetno uspešno izvođenje Iskre, priče o Nikoli Tesli iz perspektive njegove majke Georgine Đuke Tesla, u interpretaciji Maje Kolundžije Zoroe, i nadamo se da će i ova tema izazvati podjednako interesovanje kod publike. Umetnički centar SOKO od svog osnivanja insistira na repertoaru koju nije široko rasprostranjen i želi da ponudi alternativu svemu onome što skoro svakog vikenda možemo videti na različitim scenama širom Švajcarske. Mislim da će ambijent u kome se predstava igra doprineti da svi što dublje uronimo u specifični svet Dostojevskog, a poseban je kuriozitet da je predstava titlovana na nemački jezik, tako da će i radoznali ljubitelji pozorišta kojima srpski nije maternji jezik, moći da prate komad”, sa ponosom ističe Andrijana Adamović, predsednica i osnivač UC SOKO.
Bezimeni je priča o užasno samoljubivom, bolesno osetljivom i lako uvredljivom čoveku, koji, usled težnje za sopstvenim konformizmom i ličnom udobnošću, postaje samoživo, otuđeno biće nesposobno da voli.
Ovog antijunaka koji zapisuje svoj život u stanu ispod nivoa zemlje, i nivoa svakog čovekoljublja, oličava unutrašnji raskol. Iako inteligentan i svestan sopstvenih nedostataka, nesposoban je za stvarnu promenu, često namerno delujući protiv sopstvenog interesa, kako bi dokazao svoju slobodu.
Progovarajući o egoizmu, nedostatku empatije, otuđenju, krizi identiteta i potrazi za smislom, Dostojevski na direktan način počinje da komunicira sa savremenim gledaocem, postavljajući mu pitanja: da li se nezasito zadovoljavanjе telesnih potreba može nazvati slobodom? Nije li osećaj izgubljenosti, apatije i zbunjenosti u današnjem svetu, uzrokovan nedostatkom duhovne vertikale u čoveku?
Konačno, ako svakim danom u neverici posmatramo koliko se veštačka inteligencija približava nama, ne treba li se zapitati potpuno obrnuto: koliko smo se mi približili veštačkoj inteligenciji? Jer, ako ugušimo u sebi ljubav za drugog – za bližnjeg svog, hoće li biti bitno ko smo i kojim se imenom zovemo?
„Bog je milostiv”, podseća nas Dostojevski, i dodaje: „Treba samo voleti i biti hrabar”.
Karte se mogu nabaviti preko ovde.
Naslovna fotografija: T. Erdeljanov
Izvor: Rasejanje.info
