Sva današnja deca rođena su nakon pojave pametnih telefona i društvenih mreža.
Koliko njih bi moglo da funkcioniše bez telefona ili TikTok naloga?
Na to pitanje pokušalo je nedavno da odgovori 72.000 dece iz pet evropskih zemalja. Odlučili su da ograniče pristup digitalnom svetu, menjajući Instagram i iPhone za papirne adresare i štampane karte.
Bio je to najnoviji međunarodni pokušaj da se ograniči uticaj digitalnog sveta na detinjstvo. U nekim zemljama vlade pokušavaju da uvedu obavezne zabrane društvenih mreža. Neke škole zabranile su telefone na časovima, sa različitim rezultatima. Ovaj projekat, koji su vodili nezavisni stručnjaci u Austriji, bio je nešto drugačije: dobrovoljni digitalni detoks.
Tokom tri nedelje u martu, neki učesnici potpuno su se odrekli telefona. Neki su prešli na „glupe telefone“ — mobilne telefone bez pristupa internetu. Neki su zadržali “pametne telefone”, ali su dnevno vreme pred ekranom smanjili sa više sati na nekoliko minuta. Drugi su napustili društvene mreže, piše Njujork tajms.
List je izdvojio 14 učesnika Austrije, uzrasta od 10 do 17 godina, kao i njihove roditelje i nastavnike, kako bi sastavio dnevnik eksperimenta.
Deca su govorila o potpuno drugačijem svetu, u kojem su se osećala povezanije sa okruženjem i bliže porodici. Drugi su rekli da su se osećali usamljeno i dosadno, jer nisu mogli da kontaktiraju rodbinu koja živi daleko.
Dan 1: Telefoni ugašeni
Moric Foltmer, 14, potpuno je ostavio telefon:
„U školi smo imali veliki događaj kada smo svi istovremeno ugasili telefone. Sećam se da nisam bio naročito impresioniran. Mislio sam da će 21 dan biti lak.“
Ozlem Koza, 11, pokušala je da ograniči korišćenje telefona na jedan sat dnevno:
„Prvi dan bio je najteži i najgori. Nisam želela da idem kući, jer sam znala da ću želeti da koristim telefon. Kod kuće sam stalno mislila na njega.“
Dani 2–4: Privikavanje
Salome Sluk, 16, koristila je običan telefon umesto pametnog:
„Kada sam na telefonu, ne moram da razmišljam. Samo skrolujem i posle ne mogu ni da se setim šta sam gledala. Kada nisam imala telefon, nisam mogla da zaustavim misli. Preplavile su me.“
Johana Špring, 17, zadržala je pametni telefon, ali je prestala da koristi društvene mreže:
„U jednom uglu kuće stoji moje violončelo. Uzela sam ga i počela da sviram. Ima nešto zabavno u tome kada nemaš telefon pa jednostavno uzimaš stvari i isprobavaš ih.“
Dani 5–7: Povezivanje sa ljudima
Niki Zumper, 16, ograničio je korišćenje telefona na 10 minuta dnevno:
„Igrao sam šah sa tatom i društvene igre sa mamom i tatom. Proveli smo celo veče tako. Inače sam u sobi, slušam muziku, igram Plejstejšn, ali uglavnom sam uz telefon.“
Johana:
„Kada gledaš TikTok, emocije se stalno smenjuju. Vrlo lako možeš da postaneš depresivan. Kada toga nema, počinješ da tražiš povezanost sa ljudima. Mislim da sam više slušala. Kada razgovaram sa mamom, ako se ne slažemo, jedna od nas obično prekine onu drugu. Ovog puta sam pokušala da saslušam šta želi da kaže. Imale smo mnogo lepši odnos.“
Dani 7–11: Bolja koncentracija
Niki:
„Obično napišem deset rečenica, pa stanem, pogledam telefon, pa nastavim dalje. Zaboravim šta sam prethodno napisao i nekad ponavljam iste fraze ili napišem nešto što se ne uklapa u sastav. Ali ovaj put sam pisao bez prekida.“
Moric:
„Učio sam za test iz španskog. Obično tokom učenja pravim kratke pauze da pošaljem neki Snap ili nešto slično. Ali kako je izazov odmicao, naučio sam bolje da se koncentrišem. Znao sam da me niko neće zvati ni slati poruke i to mi je mnogo pomoglo.“
Dani 12–14: Osećaj usamljenosti
Niki:
„Najteži deo projekta bio je to što nisam mogao da komuniciram sa prijateljima. Prvih dana bilo je u redu, ali kasnije je postalo teško. Moj najbolji drug živi blizu, pa sam njega zamolio da organizuje viđanja sa ostalima. Bilo mi je pomalo neprijatno da mu kažem: ‘Pozovi sve ostale i reci im da dođu ovde.’“
Ozlem:
„Kod kuće sam primetila da su mama, brat i tata stalno na telefonu, a ja sam jedina bez njega. To me je baš nerviralo. Često sam im govorila da to ne rade, ali me nisu slušali.“
Salome:
„Mnogo vremena provodim na WhatsApp-u dopisujući se sa dečkom. Imam osećaj da moram stalno da mu šaljem sitnice poput: ‘Kako si?’ Ali tokom projekta znao je da to ne mogu, pa nisam morala.“
Dani 16–17: Snalaženje bez tehnologije
Moric:
„Dobio sam običan telefon. Ima dugmiće i moraš da ih pritisneš tri puta da dobiješ pravo slovo. Bilo je veoma nepraktično.“
Niki:
„Želeo sam da posetim dobrog druga u drugom gradu, udaljenom 30 do 40 minuta vožnje. Odlučio sam da idem biciklom. Na laptopu sam pronašao rutu i odštampao je. Putovao sam oko sat i dvadeset minuta. Vozio sam kroz mala mesta u Donjoj Austriji koja nikad ranije nisam video. Bilo je prelepo — video sam lasice, veverice, sove, konje, jelene i lisicu.“
Salome:
„Bila sam sa mamom u Beču da nešto kupimo. Ona je ostala tamo, a ja sam morala sama kući. Pogledala sam njen telefon i zapamtila nazive stanica. Bila sam pomalo uplašena, ali sam bez problema stigla kući.“
Dan 22: Telefoni ponovo uključeni
Moric:
„U školi smo imali veliki događaj kada smo zajedno ponovo uključili telefone. Tokom izazova sam se zaista lepo osećao i plašio sam se da ću opet početi previše da koristim telefon.“
Salome:
„Pitala sam se da li zaista želim da vratim pametni telefon i odustanem od običnog. Zapravo nisam želela.“
Johana:
„Imala sam više od 70 poruka na Snapchatu, pa sam odmah spustila telefon. Nisam želela ni da ih gledam.“
Niki:
„Proverio sam poruke, pa onda pogledao šta sam propustio na Instagramu i TikToku. Nije bilo mnogo toga.“
Dan 25: Šta su naučili
Johana:
„Pokušavam da ograničim vreme koje provodim na telefonu i da ga koristim svesnije. Sada u torbi stalno nosim knjigu koju čitam u prevozu umesto da beskonačno skrolujem.“
Ozlem:
„Stvarno, stvarno volim svoj telefon, ali ga sada koristim manje, jedan do dva sata dnevno. Crtam, učim, pomažem mami ili izlazim napolje.“
Salome:
„Sačekala sam do subote ujutru da vratim SIM karticu. Želela sam da još malo zadržim osećaj da sam dostupna samo kada me neko pozove. TikTok još nisam otvorila i uopšte mi ne nedostaje.“
