Centralni savez amatera u kulturi Srbije dodelio je ovog leta zlatnu plaketu Radoslavu Raši Begušu za zalaganje u očuvanju nematerijalnog nasleđa Srbije. Priznanje koje se retko dodeljuje i bira se kome će biti uručeno. Predsednik Saveza Srboljub Ninković lično mu je uručio a za Beguša, ovo je jedno od „najslađih i najvrednijih priznanja” i pored svih odlikovanja koje je do sada dobio a uvek naglasi 9 priznanja od Ruske federacije na datom velikom doprinosu u očuvanju i saradnji međunarodne kulture Srbije i Rusije. Beguš je takođe nosilac srpskog priznanja Zlatni vitez, a ova nagrada od Centralnog saveza amatera mu je posebno draga, jer stiže upravo kada njegovo matično društvo Centar za negovanje tradicije i kulture Abrašević iz Kragujevca krajem godine slavi 120 godina postojanja. Kako naglašava veliko priznanje i za sam Abrašević i za njega.
Reklama
O nekadašnjem igraču Radoslavu Raši Begušu rodom iz Kragujevca se u srpskom rasejanju dosta zna posebno u Nemačkoj, Australiji, Rusiji ali i u mnogim zemljama zapadne i centralne Evrope. Veliki ljubitelj i strasni igrač srpskih narodnih igara Raša Beguš je iz Kragujevca ove godine obeležava i 30 godina profesionalnog. Isto toliko je Beguš predstavnik srpskog rasejanja, gde se trudi da, ne samo osobe srpskog porekla upozna sa bogatom i veoma vrednom kulturnom baštinom, već i sve one koje žive sa Srbima i oko Srba.
Foto: arhiva R. Beguš
Večiti zaljubljenik u folklor i sam nekadašnji igrač, a decenijama i koreograf i umetnički rukovodilac ističe da je postao pravi čovek zahvaljujući upravo folkloru. Obišao je mnoge države i kontinente i folklor je za njega sve i za folklore je ceo svoj život podredio.
Prve korake u folkloru napravio je kao petogodišnji dečak u ansamblu Abrašević iz Kragujevca. Danas je to Centar za negovanje tradicije kulture Abrašević (Kragujevac). U tom društvu ne samo da je naučio da igra već je prošao sve selekcije – od dečijeg, pionirskog ansambla, preko solista do omladinskog, pa drugog ansambla i na kraju prvog ansambla. 1982. godine je kao solista i član prvog ansambla KUD Abraševića iz Kragujevca postao svetski prvak u francuskom gradu Dižon. To je, kako ističe, najveći uspeh koji su i on i to njegovo matično društvo postigli.
Kasnije ga je put odveo do pripremnog ansambla KUD Kolo iz Beograda, za koji je igrao jedno vreme, dok nije upisao Vojnu akademiju. Po akademiji jedno vreme je bio u Vršcu a potom je došao za Nemačku. I tu kreće da se in a srpsko rasejanje prenosi ljubav prema srpskoj narodnoj igri.
Bio je umetnički rukovodilac KUD Ljuba Nenadović iz Hajdelberga. Podučavao je igrače srpskog kluba u Karlsrueu, sa kojima je osvojio prvo mesto na smotri folklora u Nemačkoj. Odlazi za Štutgart, gde počinje saradnju sa igračima Srpsko nemačkog i sportskog kluba Sloga iz Štutgarta, sa kojima je postigao najbolje rezultate. Bili su više puta prvaci Nemačke i Evrope i osvojili su mnoga folklorna priznanja u nemačkoj pokrajini Baden-Virtembergu.
Iz Nemačke odlazi za Australiju, na mesto direktora umetničkog ansambla Srpske narodne odbrane u Sidneju. Mesto ga nije držalo pa se nakon tri godine vratio se u rodni Kragujevac. Tamo je vodio prvi ansambl svog Abraševića i postavio četiri koreografije (Šokačke igre, Graovsko oro, čobanska nadigravanja Trojno i Vesele šopske igre). „Mnogo mi je drago što se te koreografije ostale kao trajni zapis u društvu gde sam ponikao kao dečak”.
Foto: arhiva R. Beguš
Istraživački duh i želja da se susretne sa novim kulturama ga je odvela put Rusije. U Moskvi je bio stručni saradnik balkanskih igara u osnovnoj i srednjoj baletskoj školi Školni godi (škola gde se podučavaju igrači klasičnog baleta i nacionalnih igara sveta). Njegov rad i profesionalnost su bila odlična preporuka za dalji rad u državnom ansamblu Rusije u čuvenom Moisev u Moskvi. I za njihove soliste je ostavio malo srpskog traga – postavio je koreografiju Šaljiva igra iz Srbije. „Takođe ansambl Skolni godi na svom repertoaru izvodi moju koreografiju Graovsko oro. Veoma mi je drago da smo i dan danas ostali u kontaktu i da dalje sarađujemo. Kruna moga rada u Rusiji je 9 odlikovanja i ordena koja sam dobio od Ruske federacije. Jedno odlikovanje imam i iz Srbije, Srpskog viteza od Karađorđevića za izuzetan rad na polju čuvanja tradicije i kulture”.
Iz Moskve ponovo je došao za Nemačku za Štutgart gde sarađuje sa dalje sa Slogom. Sada je na relaciji Rovinj, Štutgart, Kragujevac i gde god da je radi na tome da se srpski folklore predstavi i da se svi upoznaju sa lepotama i tradicijom te igre.
Kaže da ga je sreća na tom putu uvek pratila i da je od samog početka bavljenjem folklora bio okružen samo kvalitetnim ljudima od kojih je dosta učio. Zahvaljući upravo srpskoj tradicionalnoj igri dosta je putovao, upoznavao druge kulture i mnoge divne ljude sa istim interesovanjem.
U slobodno vreme rado se bavi šivenjem narodne nošnje, sprema razne aplikacije a posebno je ponosan na oglavke za svoju koreografiju Graovsko oro. Kaže da je za 14 oglavaka utrošio 720 sati ručnog rada.
Želja mu je da svim ansamblima jednoga društva u Nemačkoj ima celovečernje koncerte za Nemce i druge narode u raznim pozorištima. Voleo bi da ovi vide i dožive, kroz pesmu i igru, koje su prave vrednosti i tradicija naroda iz koga potiče. Takođe bi voleo da saradnja sa nemačkim institucijama i folklornim društvima bude na zavidnom nivou.
Izvor: Rasejanje.info
