Iako međunarodna uprava na Kosovu minimizira pojavu naoružanih albanskih grupa, nedavni incidenti i podaci sa terena ukazuju na realnu opasnost od sukoba koji mogu ugroziti celi region
Zvučalo je dobro poznato i očekivano kada je Asošijeted pres objavio da pripadnici zabranjene albanske paravojne formacije Albanska nacionalna armija (ANA) patroliraju severnim Kosovom, duž administrativne granice sa Srbijom, uprkos zabrani međunarodnih vlasti. Istovremeno, uz ovu vest pojavilo se i saopštenje Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova da poseduju dokument sa planiranim napadima ANA na severnu Kosovsku Mitrovicu, Leposavić i na enklave južno od Ibra. Za međunarodne snage, Unmik i kosovsku policijsku službu to su samo spekulacije.
Nije prvi put da KFOR demantuje takve informacije. Slično je bilo i kada su mediji preneli izjavu generala Mladena ćirkovića da je KFOR nedavno uhapsio nekoliko Albanaca koji su planirali lažni upad srpske vojske u našu južnu pokrajinu – Kosovo i Metohiju. I to uz pomoć uniforma koje koristi naša vojska. čak je nedovoljan argument bio i prilog kosovske televizije o ovom slučaju. Kao da sve liči na dobro poznati scenario za jugoslovensku dramu u kome je dopustivo da jedan od aktera bude dežurni krivac, a da se ona druga strana pere i podržava. Uz takvo ćutanje međunarodne uprave u pokrajini odvijaju se mnoge nelegalne aktivnosti sa karakteristikama terorizma koje već godinama potpuno otvoreno sprovode pripadnici nikada stvarno rasformirane OVK ali i mnogi Albanci koji veruju da se za nezavisnost treba boriti svim sredstvima, pa i oružjem.
Zapravo, mnogobrojni čudni događaji koji su se odigrali u južnoj srpskoj pokrajini i oko nje u poslednjih nekoliko meseci, toliko demantuju međunarodne faktore, da se, ne bez razloga, postavlja pitanje radi li se o svojevrsnoj maski za potpuni neuspeh, ili o veoma jednostranoj politici međunarodne zajednice?
Događaj od pre nedelju dana na severu Makedonije još više je podgrejao teze o mogućoj eskalaciji nasilja uoči ili posle famoznog 10. decembra, kada pregovaračka trojka Kontakt grupe treba da podnese svoj izveštaj Savetu bezbednosti UN, o rezultatima pregovora o statusu Kosova između Beograda i Prištine.
U sukobu specijalnih jedinica makedonske policije i naoružanih albanskih ekstremista u šarplaninskim selima u okolini Tetova, ubijeno je šest naoružanih Albanaca, a uhapšeno 12 osoba. Iako je ovom akcijom makedonska policija zaplenila i veliku količinu oružja, dovoljnu za naoružanje nekoliko stotina boraca, u zvaničnom saopštenju policije se, bar u početku, govorilo da se radi o kriminalnoj grupi. Pokazalo se, ipak, da se nesumnjivo radi o jednoj od neformalnih oružanih albanskih formacija, zatečenoj u odmakloj pripremnoj fazi za veće oružane sukobe.
Lideri ove grupe su bili Qirim Jakupi, zvani Nacista i Ramadan Šiti, koji su avgusta meseca ove godine sa još sedam zatvorenika, uz pomoć naoružane terorističke grupe spolja, pobegli iz zatvora “Dubrava”. Neki od spoljnih pomagača su uhapšeni, ali su glavni begunci utekli i, videće se, utočište potražili u Makedoniji. Mnogi analitičari su ovo bekstvo protumačili željom Albanaca da se OVK vaskrsne, bilo pod tim imenom, bilo kao ANA. Makedonija nije slučajno poslužila kao njihovo utočište, što zbog poroznosti granice, što zbog solidarnosti tamošnjih Albanaca sa ekstremnim strujama sa Kosova. Od šest ubijenih u akciji makedonske policije četvorica su bili lokalni Albanci a Ramadan Šiti i Imer Gavazi su sa Kosova. Preživeli i neuhvaćeni Qirim Jakupi (Nacista) se, izgleda, vratio na Kosovo i tu sakrio.
O severozapadnoj Makedoniji (Tetovo, Gostivar, Kumanovo…), kao bazi albanskih ilegalnih vojnih formacija govorio je i predsednik Srbije Boris Tadić na nedavno održanoj Generalnoj skupštini UN u Wujorku, kada je rekao da se u tom delu Makedonije nalaze terorističke grupe čije aktivnosti treba da utiču na konačno rešenje statusa Kosova i Metohije. Ova Tadićeva izjava je poprilično naljutila makedonske zvaničnike, čak je bilo i pokušaja da se za incidente u Makedoniji optuže srpske snage bezbednosti. Prošlonedeljni sukob u Brodecu samo je potvrdio reči srpskog predsednika, ali i pokrenuo pitanje: zašto snage bezbednosti jedne države toliko dugo tolerišu očigledno terorističke grupe? Upućeni odgovor traže u specifičnoj koalicionoj vlasti, u kojoj albanski faktor nije zanemariv. Drugi, pak, tvrde da međunarodni faktori odlučivanja ne dozvoljavaju veće tenzije uoči rešavanja statusa Kosova.
Međutim, činjenica je da je oružanih incidenata bilo i ranije. Nekoliko dana pre velike akcije u Brodecu, ubijen je Yavid Morina, zvani Komandant Drenica, takođe jedan od begunaca iz zatvora “Dubrava”. Zvanično pod nerazjašnjenim okolnostima, dok upućeni tvrde da je ubijen u međualbanskom obračunu. Morina je bio konkurent albanskom teroristi Agimu Krasnićiju, svojevremeno optuženom za ubistvo policajca i potom oslobođenom odgovornosti, uz zalaganje jedne od dve velike albanske partije u Makedoniji.
U svakom slučaju, događaji u Makedoniji višestruko se reflektuju na bezbednost mnogo šireg okruženja. Štaviše, makedonski prostor se tretira kao teren za pripremu ozbiljnijeg delovanja preko granice, bilo na Kosovu ili na jugu centralne Srbije.
Zapravo, prema neformalnom “planu” borbe za nezavisno Kosovo (koji obuhvata i aktiviranje civilnog sektora preko demonstracija nevladinih organizacija i udruženja), Makedonija je prostor sa koga bi, u trenutku kada dođe do jednostranog proglašenja nezavisnosti, trebalo da bude izveden upad u centralnu Srbiju. Veći broj svetskih tajnih službi koje se bave ovim prostorom, procenjuju da će nasilje Albanaca početi na obodima pokrajine. Svaki incident u pokrajini bi, u suprotnom, pokrenuo akciju KFOR–a. A upravo sukob sa predstavnicima međunarodne zajednice nije u interesu Albanaca. Zato je i svaka priča o pretnji KFOR–u, čije snage na Kosmetu broje oko 17.000 dobro naoružanih i obučenih pripadnika, kao i onim zemljama koje imaju svoje predstavnike u pokrajini, samo pucanje iz prazne puške. Uzgred, domaće tajne službe stalno tvrde da je za KZB spreman isti scenario kao za selo Tanuševac u Makedoniji, gde su teroristi ANA 2001. isprovocirali žestok odgovor makedonske policije, zbog čega je bivši ministar unutrašnjih poslova ove zemlje optužen u Hagu. Da sa ovakvim razvojem događaja treba ozbiljno računati, pokazuje i prošlogodišnje otvaranje vatre na jednu našu vojnu bazu u KZB–u, posle čega je KFOR uhapsio vinovnike tog napada.
Ova akcija KFOR–a ipak nije bila dovoljna da se slični pokušaji spreče. I početkom oktobra KFOR je bio prinuđen da izvede akciju nedaleko od sela Vaganeš, blizu administrativne linije. U jednoj kolibi van sela otkriveno je skladište streljačkog naoružanja, municije, zolja, kapa “fantomki”, i – 16 kompleta uniformi srpske vojske. Američka jedinica je uhapsila četiri Albanca. Očito je da je ova grupa pripremala lažni upad srpske vojske u pokrajinu. Sličnog trika su se svojevremeno dosetili i nacisti tražeći povod za napad na Poljsku, čime je otpočeo Drugi svetski rat. Oni su u uniforme poljskih graničara obukli logoraše, streljali ih na nemačkoj teritoriji i potom to svetu objavili kao pokušaj napada Poljske na Nemačku!
U Ministarstvu odbrane i MUP-u Srbije kažu da su svesni opasnosti lažiranja upada naših snaga bezbednosti u pokrajinu.
Zanimljivo je da se Front za nacionalno ujedinjenje Albanaca (FNUA), sa sedištem u Tirani, ovim povodom oglasio i potvrdio da se radi o pripadnicima ANA, kao vojnom krilu FNUA. Međutim, ova organizacija se distancirala od događaja u Brodecu, tvrdeći da sva ta lica nisu pripadnici ANA. Gafur Adilji, portparol FNUA, rekao je da je ANA usredsređena na odbranu albanskog naroda na Kosovu i da Makedonija ni u jednom trenutku nije njihov cilj.
S druge strane, u sredstvima informisanja na Kosovu, pod patronatom Bedžeta Pacolija, pojavilo se saopštenje navodno komandanta rasformirane OVK, koja je preuzela odgovornost za sukob u Makedoniji, uz tvrdnju da su oni jedina oružana sila u regionu, a da je ANA Internet vojska. Pacoli, kao i ostali albanski političari i na ovaj način pokušavaju da pridobiju glasače na predstojećim izborima, direktno ciljajući na veterane OVK, zatim žrtve rata i njihove porodice.
Očigledno je da su albanski lideri jedinstveni samo po jednom pitanju – nezavisnosti Kosova i Metohije. Međusobno, oni su i te kako podeljeni. To se već reflektuje na njihov način “civilne” borbe za nezavisnost. A ovo ima i te kakve veze sa bezbednosnim aspektom i pregovorima o statusu pokrajine. Prema podacima tajnih službi, albanska strana u pregovorima je trebalo da bude ojačana i žestokim pritiskom na pregovarače. Prvobitno, uloga “presera” je bila namenjena Arbenu Kurtiju i njegovom pokretu “Samoopredeljenje”. Iako Kurti važi za politički potpuno samosvojnu i nezavisnu osobu, istina je da je njegov pokret imao do skora veliku i skoro nepodeljenu podršku veterana OVK i lidera ove organizacije, Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja. Zato niko s ove strane administrativne linije nije bio iznenađen letošnjim nasilnim demonstracijama “Samoopredeljenja” u Prištini, nakon čega se Kurti našao u pritvoru.
Od tada, ostaci OVK i politička elita kosovskih Albanca sve veću podršku daju Studentskoj uniji koju predvodi Petrit Nimani. Pored imena Hašima Tačija, kao velikog pomagača studenata, pominje se još jedno zanimljivo ime: Fazli Veliju, jedan od lidera ANA i predsednik veterana ove organizacije.
Iako su politički lideri Albanaca i vođe OVK, ANA, danas izuzetno podeljeni a ta podela se odražava i na ova dva pokreta, ostaje pitanje kada, koliko i kako će njihovu spremnost da se bore za nezavisno Kosovo upotrebiti za oštrije sukobe sa preostalim nealbanskim življem.
Civilni sektor međutim, nije viđen kao dovoljna podrška nezavisnosti. Iako deluje ponavljački, teza o nasilju Albanaca za slučaj da ne dobiju šta žele, očito nije u potpunosti napuštena kao argument i samih Albanaca, ali i onih delova međunarodne zajednice koji bi da što pre ispune svoja, pomalo paušalna obećanja i toj etničkoj grupi daju novu državu. Da se sa oružanom borbom stvarno ozbiljno računa dokazuju svi pomenuti slučajevi, ali i mnogobrojna pomeranja naoružanih grupa diljem pokrajine u proteklih nekoliko meseci. Veterana OVK i njima pridruženih novajlija po nekim nezvaničnim procenama međunarodne misije na Kosovu, u ovom času ima oko 800. Broj je potpuno irelevantan, jer svaki pripadnik OVK može da povuče sa sobom desetine novih “boraca”.
Nedavno su kod Podujeva viđene dve naoružane grupe. Jedna jedinica ANA je u oktobru prešla iz Makedonije u okolinu Bajgore (mesto severno od Kosovske Mitrovice). Grupa Ramiza Topolija, veterana ANA, je nedavno iz Tetova prebačena u okolinu Kosovske Kamenice. Zadatak ove grupe je nadziranje pojasa KZB oko sela Muhovac i čar. U severnoj Makedoniji postoje još četiri grupe za koje se pretpostavlja da treba da uđu na prostor Preševa, Bujanovca i Medveđe. Grupa, naravno, ima mnogo više od ovih nekoliko navedenih. Uočljivo je da se pripadnici OVK sve više javno eksponiraju. Sve su češći slučajevi da pripadnici OVK, uniformisani, kontrolišu isprave stanovnika Kosmeta, zaustavljaju vozila. Kako se više puta dogodilo da su maskirana lica u uniformama OVK i ANA oduzimala novac, nakit, vrlo brzo su se javili oni koji za sebe tvrde da su pravi borci za nezavisnost, tražeći od građana pokrajine da ovakve slučajeve prijavljuju njima i obećavajući da će ovakve pojave kažnjavati. Nema sumnje, delovi ovih organizacija nastoje da pred novu fazu pregovora o statusu pokrajine sebe deklarišu kao pravu, legitimnu silu, sposobnu da zaštiti građane od razbojništava. I da tako steknu dodatni legitimitet u okršajima za nezavisnost sa srpskom stranom.
Da li je reč o pripadnicima ovih grupa ili o svima koji se izdaju za OVK, tek, oni su već zauzeli borbeni raspored.
Analitičari koje je kontaktirao NIN uočavaju da su grupe na Kosmetu raspoređene u vidu “potkovica” prema Kosovskoj Mitrovici, administrativnoj liniji i Makedoniji. Cilj je da se, u času proglašenja nezavisnosti, udari na srpsku vojsku i žandarmeriju u KZB, odseku njihove komunikacije, naše oružane snage tim napadom vežu i tako spreči otcepljenje severnog dela pokrajine. Zanimljivo je da se glavni pravac upada u KZB očekuje iz – Makedonije! Kao opravdanje za svoje aktivnosti, navode tzv. “srpske provokacije”, to jest: “Gardu Cara Lazara”, “1389.”, “SOAP” i slične kvazipatriotske organizacije.
Upravo zahvaljujući njima, priča o mogućoj intervenciji srpskih oružanih snaga je napumpana u međunarodnoj javnosti. “Garda Cara Lazara” je nedavno izdala proglas o mobilizaciji za 9. i 10. decembar, sa vrlo zapaljivim rečnikom. Iako je ovde reč o zaista minornoj organizaciji čije je pojavljivanje više ličilo na vašarski nastup, “Garda” se koristi kao argument za tezu da će Srbija vojno intervenisati na Kosovu.
Ali, kada incidente treba očekivati, i kolikog će intenziteta oni biti? Izvori NIN-a kažu da je u ovom trenutku gotovo nemoguće proceniti šta će se u narednih nekoliko dana dešavati. Malo ko očekuje da će se do desetog decembra desiti bilo kakav “jači” incident. Albanci se svakako neće igrati svojom dobrom pozicijom u borbi za našu pokrajinu, a sve do izbora sledećeg vikenda, mnoge agresivne poteze treba posmatrati i iz ugla predizborne kampanje.
Ali hoće li se Kosmet jedanaestog decembra probuditi kao nova polovično priznata država, i koliko će takva situacija uticati na bezbednost celog regiona, danas niko ne može sa sigurnošću da proceni. U svakom slučaju, unilateralno proglašenje nezavisnosti, posle desetog decembra, vodi u veliki bezbednosni rizik u regionu. čak i u pravi oružani sukob. Kome je to u interesu?
Yebana za “mirni put” u nezavisnost
Samo u oktobru, međunarodne snage, povremeno i u saradnji sa KPS–om, otkrile su više skladišta oružja u pokrajini. Nije u pitanju samo onih 16 kompleta uniformi srpske vojske otkrivenih početkom meseca u okolini Vaganeša, skupa sa streljačkom municijom, nekoliko “tompsona”, više mina, snajpera, zolja, “fantomki” i amblema ANA.
U akciji u okolini sela Kačanik koju su sredinom prošlog meseca izvršili KFOR i KPS, otkriveni su jedan bestrzajni top, 15 zolja, više poluautomatskih i snajperskih pušaka, oko 1.300 metaka različitog kalibra. Potom je KPS, takođe u rejonu Kačanika, pronašao tri bestrzajna topa, snajpere. Kosovska policijska služba je zatim uhapsila nekoliko Albanaca, osumnjičivši ih da su ugrozili bezbednost pokrajine. A krajem oktobra, u okolini sela Bibaj i Nestrovo, otkriven je veliki magacin naoružanja, sa 15 sanduka u kojima se nalazilo 11.700 metaka kineske proizvodnje, zaštitni prsluci, više okvira za automatske puške, ručne bombe, optički nišani za snajpere. Deo ove grupe je uhapšen a za drugim delom, koji je oružje preneo iz severne Albanije, se traga.
Makedonska policija je i pre prošlonedeljne akcije otkrila, nedaleko od Kumanova, jedno skladište municije i oružja. Što se tiče Brodeca i okoline Tetova, tu je, kako tvrdi makedonski MUP, zaplenjeno: 2 protivavionska lansera tipa „strela”, 9 zolja, raketni bacači tipa „osa”, protivavionski mitraljez kalibra 12mm, minobacači od 80mm, više bestrzajnih topova, granate, minobacači, protivpešadijske mine, bombe, dinamit, različiti tipovi automatskog streljačkog oružja. Službama bezbednosti u regionu je već bilo poznato da je u okolini Brodeca iskopano više rovova.
