Glavni zadatak Centra za dijasporu, koji deluje u okviru Privredne komore Srbije, je da pomogne da se ogromni potencijal, kojim srpska dijaspora raspolaže, u vidu znanja, poslovnih veza i kapitala, stavi u funkciju privrednog razvoja zemlje u obostranom interesu, izjavila je rukovodilac tog Centra Anka Vojvodić.
Ona je u intervjuu za Međunarodni radio Srbija istakla da dijaspora pokazuje interesovanje za ulaganje u domaću privredu, zbog čega je važno da postoji što bolja komunikacija sa maticom, kako bi se omogućila realizacija zajedničkih projekata. Razgovor vodila Biljana Blanuša.
Centar za dijasporu je osnovan s ciljem da doprinese poslovnoj saradnji sa dijasporom, koja se bazira na obostranom ekonomskom interesu, istakla je Vojvodić. Saradnja matice i dijaspore bazira se na partnerskom odnosu i profitu, kao zajedničkom cilju. Prema njenim rečima, srpska dijaspora raspolaže značajnim potencijalom, zbog čega je važno da se oni svojim vezama, idejama, kontaktima, znanjem i kapitalom, uključe u privredni život Srbije, i na taj način ubrzaju njen razvoj, ali i ostvare dobit. Ideja je da im se omogući da započnu svoj biznis u matici i da preporuče svojim partnerima investiranje u Srbiju.
Pored toga, cilj Centra je da se napravi baza podataka, svojevrsna berza ponude i tražnje, kako bi se što bolje predstavili potencijali domaće privrede. Imajući u vidu da dijasporu čini oko 3,5 miliona ljudi, jasno je koliki je značaj povezivanja sa njima, naglasila je Vojvodić. Kako je precizirala, procenjuje se da su oko 1,5 odsto njih ugledni biznismeni, što je desetak hiljada ljudi. Ako se pretpostavi da je najmanje 1500 njih raspoloženo da sarađuje sa Srbijom, to je značajna cifra za realizaciju velikih projekata. Oni čine mrežu za poslovnu komunikaciju, a Centar pri PKS je mesto gde mogu da dobiju sve potrebne informacije, kao i da razmene podatke o tržištima zemalja u kojima žive, o potencijalima dijaspore i srpske privrede.
Prema rečima Vojvodićeve, jedan od zadataka Centra je da stvori berzu projekata, u saradnji sa komorskim Centrom za razvoj. Tako se na Portalu Komore može videti konkretna ponuda. Za sada je predstavljeno oko 100 projekata, sa podacima gde, u kojim oblastima postoji mogućnost za ulaganje, kao i kolika je vrednost investicija. Pored toga, Centar inicira i stvaranje poslovnih klubova u inostranstvu, koji funkcionišu pored postojećih udruženja, kako bi se dodatno unapredila saradnja. Naime, stasala je nova generacija potomaka onih, koji dugo žive u inostranstvu i koji su uspeli da zarade novac. Oni poseduju određeni kapital, sa kojim mogu da osnuju preduzetničke radnje, mala i srednja preduzeća. To je ciljna grupa, koju treba podstaći da ulagaže u Srbiju, pogotovo sada, u uslovima krize, kaže Vojvodić. Prema njenim rečima, dijaspora šalje ogromna sredstva u zemlju u vidu doznaka, koje se kreću od 3,5 do 4 milijarde evra godišnje. Ta sredstva su uglavnom namenjena potrošnji, ali bi, u obostranom interesu, bilo dobro da deo tog novca bude investiran u biznis. U tom smislu, Centar za dijasporu deluje na privrednike, koji žive u inostranstvu, posebno mlade, i ukazuje im da je Srbija atraktivna destinacija gde oni mogu da ulažu, istakla je Vojvodićeva.
Pored centrale u Beogradu, postoje i Centri za dijasporu pri regionalnim privrednim komorama, koji su počeli da se formiraju pre tri godine. Taj projekat su zajedno realizovali Privredna komora Srbije i Ministarstvo za dijasporu. Do sada je formirano 16 centara pri regionalnim privrednim komorama i 11 kancelarija pri lokalnim samoupravama, a u planu je širenje mreže. Ideja je da se u lokalnim sredinama identifikuju privrednici, koji su se vratili iz inostranstva, otvorili uspešne firme i tako podstakli razvoj tih krajeva. Saradnja sa Centrom u Beogradu je dobra, održavaju se zajednički sastanci najmanje dva-tri puta godišnje, razmenjuju podaci, s ciljem stvaranja baze podataka.
Kada je reč o planovima za naredni period, Centar za dijasporu je napravio svoj program rada, u skladu sa programom PKS. U sklopu Komore deluje Poslovni savet za dijasporu, koji je formiran 2001. godine. On u poslednje dve godine funkcioniše vrlo aktivno i u planu je realizacija više projekata. Savet za dijasporu čine privrednici iz 30 zemalja, koji formiraju mrežu Poslovnih klubova u inostranstvu i tako doprinose boljem povezivanju. Tako na primer, član Poslovnog saveta iz Grčke Dejan Radivojević, koji je i predsednik Srpsko-grčke privredne komore, priprema u aprilu, u saradnji sa Centrom za dijasporu, projekat Dani Srbije u Atini. Predviđen je susret poslovnih ljudi dve zemlje radi promocije mogućnosti ulaganja u Srbiju. Pored toga, slične projekte članovi Saveta planiraju u Italiji, Švajcarskoj, Francuskoj, takođe, na proleće. Sve te aktivnosti mogu i domaći privrednici da iskoriste za poslovnu saradnju. Poslovni savet se sastaje dva puta godišnje, i to u vreme održavanja tradicionalne manifestacije Vidovdanski dani dijaspore u junu, i krajem godine, kada privrednici srpskog porekla dolaze u maticu. Pored članova iz dijaspore, u Savetu su i pomoćnici ministara za dijasporu, spoljnih poslova, finansija, nauke i obrazovanja. Takođe, tu su i predstavnici institucija, poput Beogradske berze, SIEPE, Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, Akcijskog fonda i Stalne konferencije gradova i opština. To znači da Savet okuplja sve one subjekte u zemlji i inostranstvu, koji mogu da pomognu srpskoj dijaspori da se oseća kao deo privrede i države, i da, na taj način, zajedno trasiraju put ekonomskom razvoju.
Centar za dijasporu izrađuje i plasira brošuru Dijaspora info, u kojoj su sadržane, ne samo ekonomske, već i sve informacije zanimljive za naše ljude u rasejanju. Ona se može pronaći na Portalu PKS i dobija se elektronskim putem. Krajem prošle godine otvorena je mogućnost stalne komunikacije, jer je na Internet stranici PKS formiran i predstavljen Klub dijaspore, u koji mogu da se učlane privrednici iz inostranstva, ali i iz zemlje, koji žele da ponude svoje usluge i proizvodne kapacitete, kao i da razmenjuju informacije. Vojvodićeva je uputila poziv svim zainteresovanim da posete veb sajt: www.pks.rs. gde mogu pronaći podatke o Klubu dijapore i postati njegov član.
Privrednici iz dijaspore, koji dolaze u Privrednu komoru Srbije žele da dobiju informacije, o zakonskoj regulativi, poreskim olakšicama i administrativnim barijerama, sa kojima se susreću na lokalnom nivou, istakla je Vojvodić. Prema njenim rečima, Centar za dijasporu, pored pružanja potrebnih informacija, privrednike upućuje na nadležna ministarstva i institucije. Takođe, pokušava da pomogne i tako, što inicira izmene određenih zakona, ukoliko se kroz praksu utvrdi da postoji problem u njihovoj primeni, kao što je to bio slučaj sa Zakonom o građevinskom zemljištu.
Dijaspora je pokazala interesovanje za investiranje u Srbiju, a od 2005. do 2009. godine primetno je povećanje obima ulaganja. To ima veliki značaj, posebno u uslovima svetske ekonomske krize. Kako je naglasila Vojvodićeva, bilo je slučajeva da pojedini privrednici čak prenose svoje firme u Srbiju. Tako na primer, nekoliko privrednika iz sektora građevinarstva, proizvodnje elektromaterijala i aluminijuma zatvorilo je svoje firme u Nemačkoj i u Srbiji otvorilo mala i srednja preduzeća.To je pozitivan pomak i daje primer ostalima, te se može očekivati da će sličnih primera u narednom periodu biti sve više.
Privrednici iz dijaspore su zainteresovani da ulažu u onim delovima zemlje gde postoji dobra infrastruktura, kao i lokalna samouprava koja im omogućava da dobiju sve potrebne dozvole brzo i bez ikakvih problema, naglasila je Vojvodić. To su određene opštine kao što su Valjevo, Kladovo, Paraćin, Požarevac, Topola. Kada je reč o sektorima, najzastupljeniji su proizvodnja elektromaterijala, hemijska industrija, turizam. Zatim, poljoprivreda je, takođe, zanimljiva investitorima za ulaganje. Naime, uvođenjem evropskih standarda i modernizacijom procesa prerade i pakovanja, prehrambeni proizvodi mogu lakše da se plasiraju na inostrano tržište.
Kako je istakla Vojvodićeva, veoma je važno pomenuti pozitivne primere, poput Kraljeva, gde je privrednik iz Švedske napravio fabriku aviona, u kojoj proizvodi lake letilice. Potpisao je ugovor o plasmanu sa švedskim kompanijama i letilice, koje proizvodi u Kraljevu, izvozi u Švedsku. Sledeći pozitivan primer je Valjevo, gde se 25 privrednika vratilo iz inostranstva i otvorilo svoje firme. U tim preduzetničkim radnjama i malim i srednjim preduzećima zaposlilo se oko 800 radnika. To je dobar primer kako je lokalna samouprava pronašla način da podstakne ulaganje privrednika iz dijaspore.
Odgovarajući na pitanje zašto je ulaganje BAŠ u Srbiju profitabilan posao, Vojvodićeva je naglasila da je Srbija povoljna destinacija za ulaganje, što se dokazalo i u praksi. Prema njenim rečima, to nije samo zbog povoljnog geostrateškog položaja, već i zbog više sporazuma o slobodnoj trgovini, koje je Srbija potpisala. Najznačajniji je svakako Sporazum sa zemljama CEFTA regiona, čime je omogućen izvoz proizvoda bez carina na tržište od 30 miliona ljudi. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom je, takođe, značajan za domaće privrednike, kao i za strane investitore, jer svako ko otvori firmu u Srbiji može bez carine da izvozi na rusko tržište. Krajem prošle godine potpisan je EFTA sporazum, što je novo tržište za izvoz, a to mnogo znači i za domaće privrednike, posebno u uslovima svetske ekonomske krize. Sve to karakteriše Srbiju kao atraktivnu destinaciju za investiranje.
Osim sporazuma o slobodnoj trgovini i potencijala za ulaganje na bazi prirodnih resursa, postoje faktori koji Srbiju čine atraktivnijom u odnosu na ostale zemlje u okruženju, smatra Vojvodić. Prema njenim rečima, Vlada Srbije je svojom strategijom i programom mera za ublažavanje posledica ekonomske krize, značajno doprinela da privreda lakše prebrodi teškoće. Zatim, ono što Srbiju izdvaja je i povoljan poreski sistem. Tako su među najnižima u regionu stope poreza na dobit, koja iznosi 10 odsto, na zarade 12 odsto i na dodatu vrednost 18 procenata. Pored toga, za velike investicije predviđeno je oslobađanje od plaćanja poreza na dobit u periodu od 10 godina, dok je za investicije u područja od posebnog interesa za Srbiju to oslobađanje na period od 5 godina.
Posebni finansijski podsticaji su za ulaganje u proizvodnju, jer se daju bespovratna sredstva iz budžeta za investicije u proizvodnom sektoru.
Odobravaju se poreske olakšice i kod zapošljavanja novih radnika, kao i poreski kredit do 80 odsto investicije, ukoliko se ulaže u osnovna sredstva. Tako na primer, iz budžeta se izdvaja od 2 do 5 hiljada evra po svakom novom radnom mestu. To dobijaju investitori kada ulože od jednog do tri miliona evra, u zavisnosti od stope nezaposlenosti u opštini u kojoj se ulaže, i otvore najmanje 50 novih radnih mesta.
Pored toga, za investicije u sektoru usluga, takođe se odobravaju određeni podsticaji. Tako se iz budžeta izdvaja od 2 do 10 hiljada evra po svakom novom radnom mestu, uz obavezu investitora da ulože 500 hiljada evra i da zaposle najmanje 10 novih radnika. To su neke olakšice, koje zemlje u okruženju nemaju, a koje investitorima donose uštede, što Srbiju čini atraktivnom destinacijom za ulaganje, zaključila je u intervjuu za Međunarodni radio Srbija rukovodilac Centra za dijasporu pri PKS Anka Vojvodić.
