U Sankt Peterburgu imali smo mogućnost da uđemo u Biblioteku Akademije nauka Rusije. Saznali smo da je ovde izložena, do sada nikada viđena zaostavština Vuka Stefanovića Karadžića. Prvi put, posle njegove smrti, pokazano je ono što je Vuk ostavio iza sebe.
„Na Dan slovenske pismenosti mi smo otvorili izložbu o Vuku Stefanoviću Karadžiću, zapravo o 200-godišnjici od izdanja prvog Srpskog rječnika Vuka Karadžića koji je bio izdat u Beču 1818. godine. Mi imamo primerak koji je Vuk S. Karadžić poklonio čuvenom ruskom slavisti Izmailu Ivanoviču Sreznjenskom. Vidimo i Prvi srpski bukvar koji je izdat u Beču, kao i Pismenicu serbskoga jezika koja je bila objavljena 1914. godine, znači prva gramatika srpskog jezika", kaže za RTS dr Dragana Drakulić Prijma.
Ispred nas je Novi zavet, koji je Vuk objavio 1847. a ovo je primerak gde se vide njegove zabeleške.
„Želim da vam pokažem jedan vrlo značajan primerak koji imamo u biblioteci, a to je Zbirka srpskih poslovica Jovana Muškatirovića koju je Vuk prepleo na taj način da ostavi prazne stranice da bi sam mogao da dodaje srpske poslovice…vidimo i njegov rukopis i njegove oznake", kaže dr Dragana Drakulić Prijma.
U jednoj od vitrina pronašli smo i knjigu pesama Milice Stojadinović Srpskinje sa posvetom: „Gospodinu Vuku Stefanoviću Karadžiću za spomen visokopoštovanom 1856. godine".
Ovo je prvi put prikazano javnosti, ali, gde je ona bila do sada?
„Ona se nalazila ovde, u Slovenskom fondu Ruske akademije nauka i dopremljena je tu posle smrti Vuka Stefanovića Karadžića. On je imao biblioteku koja je brojala oko 1300 naslova što je dosta impozantan broj, s obzirom na to da nije bio kolekcionar i sakupljač. Posle njegove smrti, oko 390 knjiga predato je Srbiji, a oko 900 naslova dopremio u Rusku akademiju nauka njegov sin Dimitrije, i čuvaju se ovde, u Slovenskom fondu. Ustupio ih je biblioteci za 600 carskih rubalja", kaže dr Drakulić.
Onaj deo koji je bio dopremljen u Beograd posle njegove smrti, predat je Narodnoj biblioteci Srbije. Nažalost, izgoreo je, kao i celokupni fond biblioteke, u nemačkom bombardovanju 1941.
„Faktički, danas imamo samo 44 knjige, 55 naslova koji se čuvaju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Oni su skenirani, dostupni čitaocima, a veći deo Vukove zaostavštine, oko 900 knjiga, čuva se u ruskoj biblioteci Akademije nauka. Da to nije tako, sigurno bi ista sudbina zadesila i taj deo kolekcije. Plan nam je da opišemo i skeniramo sve ove primerke, da budu dostupni čitaocima, možda i da virtuelno napravimo rekonstrukciju te njegove zaostavštine, zajedno sa kolegama iz Beograda", kaže dr Drakulić.
Vukova zaostavština u Sankt Peterburgu, pokazana je javnosti , posle skoro 150 godina.
A Srpkinja dr Dragana Drakulić Prijma u Biblioteci Akademije nauka Rusije radi od pre dve godine.
Ili je sve slučajnost ili je život tako udesio.
