Prema meta-analizi 117 studija dece mlađe od 10 i po godina u trenutku početka istraživanja, što su deca više vremena provodila gledajući u ekran, to su češće pokazivala ponašanja i emocije neprimerene svom uzrastu, navodi se u članku objavljenom u časopisu Psychological Bulletin, koji izdaje Američko psihološko udruženje.
Primećeni socioemocionalni problemi obuhvatali su anksioznost, depresiju, hiperaktivnost i agresivnost. Veza između vremena ispred ekrana i problema bila je mala, ali značajna – naročito kod devojčica.
Iako su studije imale različitu metodologiju, zajednički zaključak bio je da se problemi javljaju kada deca mlađa od 2 godine uopšte provode vreme ispred ekrana, deca uzrasta 2–5 godina više od sat vremena dnevno, a starija deca više od 2 sata dnevno.
Deca koja su mnogo igrala igrice bila su posebno u riziku. Takođe, deca od 6 do 10 godina imala su veće šanse da razviju socioemocionalne poteškoće nego deca mlađa od 5 godina.
Štaviše, deca koja su već imala takve probleme često su još više pribegavala ekranima kao načinu da se izbore sa emocijama, što je dodatno pogoršavalo stanje. Ovo je bilo naročito izraženo kod dečaka.
„Preterano korišćenje ekrana nije samo uzrok problema – ponekad je i simptom“, rekla je glavna autorka Roberta Pires Vaskonselos, ističući jedno od najupečatljivijih otkrića.
„U mnogim slučajevima, deca koja se već bore sa emocionalnim poteškoćama okreću se ekranima, naročito video igricama, kao načinu da se izbore ili pobegnu od problema“, navela je Vaskonselos, docentkinja na Univerzitetu Novi Južni Vels u Sidneju, Australiji. „Iako to može doneti trenutno olakšanje, vremenom ih zarobljava u ciklusu koji dodatno pojačava te teškoće.“
Ova meta-analiza, jedna od najvećih te vrste, ima i svoja ograničenja – nije uzimala u obzir faktore kao što su stil roditeljstva ili socioekonomski status, kaže Vaskonselos. Takođe, pošto se analiziralo opšte vreme ispred ekrana, nisu precizno utvrđeni efekti društvenih mreža na mentalno zdravlje dece.
Ipak, najnoviji podaci o deci i ekranima ukazuju na konkretne korake koje roditelji ili staratelji mogu da preduzmu kako bi pozitivno uticali na mentalno zdravlje svoje dece.
Roditelji često daju deci telefone ili tablete kako bi ih smirili – naročito kada rade, ili u situacijama kada dete mora da bude mirno, recimo u restoranu.
„Iako to može doneti trenutno olakšanje, dugoročno može izazvati probleme“, upozorava Vaskonselos. To zato što deca možda neće naučiti kako da se sama smire i nose sa emocijama.
„Umesto da razvijaju veštine samoregulacije, ona postaju zavisna od ekrana kao utehe ili distrakcije“, rekla je. „To može stvoriti štetan ciklus u kojem se emocionalni problemi potiskuju umesto da se rešavaju, što vremenom deci otežava funkcionisanje bez ekrana.“
Ne dozvolite deci da koriste ekrane kao mehanizam za nošenje sa emocijama
Obratite pažnju na znake da deca posežu za ekranima kada imaju neki problem. Umesto da pretpostavite da je ekran sam po sebi problem, sagledajte širu sliku, kaže Vaskonselos.
„Ako primetite da dete sve češće koristi ekran kada je tužno ili povučeno, možda je vreme da se zapitate kako se zapravo oseća“, savetuje ona. „U nekim slučajevima, možda traži osećaj povezanosti ili podrške koju ne dobija u direktnim odnosima – kod kuće, u školi ili u društvu.“
U tim trenucima im je podrška roditelja najpotrebnija – „da bi se osećali saslušano, shvaćeno i emocionalno sigurno, kako onlajn, tako i oflajn“, kaže Vaskonselos.
„Školski psiholozi i terapeuti takođe mogu biti dobra podrška“, dodaje ona.
Obratite pažnju na video igrice
Važno je i koliko deca vremena provode igrajući igrice, navodi se u istraživanju.
„Onlajn igre predstavljaju dodatne rizike jer često funkcionišu kao društvene mreže“, kaže Vaskonselos. „Pošto igre nastavljaju da se odvijaju i kada igrač izađe iz njih, deca mogu osećati pritisak da ostanu uključena duže, što može dovesti do zanemarivanja važnih aktivnosti poput sna, školskih obaveza i socijalne interakcije.“
„Zbog toga, igrice možda zahtevaju dodatnu pažnju i jasnije granice – naročito kod starije dece, koja imaju više slobode u upravljanju sopstvenim vremenom.“
Postavite pravila i koristite roditeljsku kontrolu
Važno je postaviti pravila za korišćenje ekrana – i pridržavati ih se. „Dosledna pravila pomažu deci da znaju šta da očekuju i olakšavaju poštovanje granica“, kaže Vaskonselos.
Roditeljska kontrola na telefonima i aplikacijama takođe može biti korisna. „Većina uređaja ima ugrađene alate za upravljanje vremenom ispred ekrana i filtriranje sadržaja“, kaže ona. „Iskoristite ih da postavite razumna dnevna ograničenja i obezbedite da dete ima pristup samo sadržajima primerenim uzrastu.“
Kako bi se sprečilo da deca postanu previše zavisna od uređaja, Vaskonselos predlaže uklanjanje aplikacija poput video platformi koje su posebno primamljive. Umesto toga, ponudite edukativan ili svrhovit sadržaj.
Post Views: 51
