Veljko Nikolić (25) iz Lapova kod Kragujevca, koji danas živi u Parizu, osvojio je 16 zlatnih pehara u Srbiji, zlato na Balkanskom prvenstvu i srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu u bodibildingu i to sve sa samo 20 godina
Od svog prvog takmičenja u Jagodini 2017. kada je bio drugi u juniorskog kategoriji, preko ponovo drugog mesta u jačoj konkurenciji 2018. godine (ostali takmičari bili mnogo stariji i iskusniji) 2020. je stigao do šampiona Srbije u juniorskoj i seniorskoj kategoriji do 90 kg. Iste godine je bio na Balkanskom prvenstvu (Drobeta-Turnu Severin, Rumunija) gde je Srbiji doneo zlato u juniorskoj kategoriji, pobedivši lokalnog šampiona a onda je na svetskom prvenstvu u Cluj-Napoca u Rumuniji osvoji srebrnu medalju. Bila je to prva medalja za Srbiju nakon 20 godina.
Reklama
Početak u Lapovu
Sportom se bavi od svoje sedme godine. „Najpre sam krenuo sa fudbalom, koji sam uspešno trenirao do svoje četrnaeste godine. Zatim sam trenirao kod kuće – zgibovi, sklekovi, trbušnjake bez rekvizita. Imam dobru genetiku, uvek sam bio mršav, sa niskim procentom masti i vidljivim mišićima”, počeo je svoju priču za medijski portal Rasejanje.info Veljko Nikolić. „Kako sam napredovao, bio sam sve više oduševljen i jedva sam čekao svaki novi dan da ponovo treniram. Godinu dana kasnije nabavljam prve tegove, a otac mi pravi prvu lat-mašinu za leđa. Vežbao sam na tavanu: leti temperature je prelazila 40 celzijusovih stepeni, a zimi je bilo izuzetno hladno. Ništa me nije sprečilo – bio sam bukvalno zaljubljen u tegove. Po ceo dan sam čitao i gledao klipove na Jubjubu o mišićima i treningu”.
Foto: arhiva V. Nikolić
Sa 16 godina krenuo je u teretanu „preko veze jer vlasnik nije dozvoljavao vežbanje osobama mlađim od 17 godina”. Na seminaru u Beogradu upoznao je Lepomira Bakića, Petra Klančira i Stjepana Ursu. „Kada sam ih video, rekao sam sebi: ‘To je to, to želim da budem’”.
Disciplina i hrana
„Čekao sam da napunim 17 godina kako bih mogao da se prijavim za juniorsko takmičenje. Odmah nakon rođendana kontaktiram Peđu i dogovaramo saradnju. Nakon drugog mesta 2018. počinjem da budem ljut na sebe, misleći da nisam radio dovoljno”, priča Veljko i kaže da je u 2019. napravio pauzu sa takmičenjima. Maksimalno se posvetio radu na sebi – povećanju mišićne mase i edukaciji. Završio je kurs i postao diplomirani internacionalni IFBB trener (Master in Bodybuilding and Fitness Methods). Povremeno je živeo u Parizu, radio i sav zarađeni novac ulagao u sport.
„Sećam se da sam ustajao u 5 ujutru kako bih trenirao do 6:30, a zatim odlazio na posao. Posude sa hranom nosio sam svuda sa sobom – jeo sam u autobusu, na stanici, gde god je bilo potrebno. Za godinu dana pauze uspeo sam da dodam čak 20 kg mišićne mase. Moj dnevni režim bio je izuzetno zahtevan: obroci na svaka dva sata i potpuna posvećenost treningu. Nisam izlazio nigde – moj jedini put bio je od kuće do teretane i nazad”, dodao je Veljko.
Godina dominacije 2020.
„Vraćam se u Srbiju i ponovo započinjem pripreme sa Peđom Miloševićem. Te godine dao sam svoj maksimum – trenirao sam dva puta dnevno, ujutru i uveče, a ponekad sam imao i tri treninga dnevno, uključujući jutarnji kardio. Moje telo sa 20 godina izgledalo je daleko bolje od tela takmičara koji se ovim sportom bave onoliko dugo koliko ja tada imam godina”.
Na osnovu tih rezultata, Savez Srbije ga je pozvao da postane deo reprezentacije za Balkansko i Svetsko prvenstvo. Predstavljao je Srbiju kao jedan od najboljih takmičara, a samo pet godina ranije trenirao je na tavanu kuće sa svega 60 kg telesne težine”.
Na svetskom prvenstvu u Rumuniji, u gradu Cluj-Napoca, u juniorskoj kategoriji do 20 godina u konkurenciji bilo ih Petoro. „Bilo je jasno da se Meksikanac i ja borimo za prvo mesto. Činjenica da nijedan junior iz Srbije već 20 godina nije doneo medalju sa Svetskog prvenstva dodatno mi je davala do znanja koliki je uspeh već i sama medalja – ali cilj je, naravno, bilo zlato. Na proglašenju pobednika osvajam drugo mesto i donosim srebrnu medalju u Srbiju nakon 20 godina. Za mene je to bio najveći uspeh do tada – to srebro je sijalo jače od svih prethodno osvojenih zlatnih medalja. Postati vicešampion sveta sa 20 godina nije mala stvar.
Nakon toga očekivao sam stipendiju od Saveza, koja mi je bila obećana u slučaju osvajanja medalje. Međutim, stvari su se zakomplikovale i stipendija mi nije dodeljena. Bez podrške i finansijskog vetra u leđa nisam mogao da nastavim sa takmičenjima, jer je ovaj sport izuzetno zahtevan i skup. Medalje i pehari nisu dovoljni za život, pa sam ponovo bio primoran da odem 1.900 kilometara dalje – u Pariz.
Kažu da je Pariz grad svetlosti, pa sam verovao da ću tamo ponovo zasijati.
Od 2020. godine pa do danas trenira aktivno i ne preskače nijedan trening. Radi sa klijentima, uspešno transformiše njihova tela i piše individualne planove ishrane i treninga. Paralelno radi i kao obezbeđenje, zbog čega nema dovoljno vremena da se posveti takmičenjima.
„Radio sa Karim Benzema, Achraf Hakimi, DJ Khaled, Mišel Nurije i pripadnicima kraljevske porodice. Uvek mi je čast da radim sa njima, jer kada vam neko poveri bezbednost tako važnih ljudi, to znači da veruje u vas i vaše sposobnosti”.
Ipak razmišlja i o takmičenjima u Francuskoj.
Izvor: Rasejanje.info
