Vakcina i teror i spas

Državljane Srbije koji žive i rade u Italiji, po povratku sa zimskog godišnjeg odmora iz otadžbine, dočekala je nova uredba vlade iz Rima usvojena 5. januara 2022, kojom je propisana obavezna vakcinacija protiv korona virusa svih osoba starijih od 50 godina. Nevakcinisanima je ostavljen rok do 15. februara da prime cepivo, a posle tog datuma neće moći da idu na posao ako to ne učine. Da bi se sačuvalo radno mesto mora da se poseduje super zeleni pasoš. Ko nije vakcinisan ne može da radi i mora da plati kaznu od 100 evra. Od 15. februara će na posao, u bioskop, pozorište, restoran, sajam, bazen, konferencije, religiozne ceremonije, muzeje, javni gradski prevoz moći da se ide uz obavezni super zeleni pasoš. Mlađi od 50 godina su pošteđeni vakcine, ali moraju da se testiraju kako bi mogli da idu na posao. Bez super zelenog pasoša može se u apoteku, kod lekara i u supermarket.

Naši ljudi o najnovijoj uredbi imaju različita mišljenja, neki sad žele pre da se zaraze nego da se vakcinišu, pojedini razmišljaju i o privremenom odlasku iz Italije, dok treći nemaju sumnju u vakcine.

Kršenje Ustava Italije

Igor Rašić iz Izole Vićentine smatra da nova uredba predstavlja kršenje Ustava i zakona Republike Italije, kršenje prava na lični izbor, slobodu razmišljanja i kretanja.

– To je kršenje osnovnih ljudskih prava, ugovora o radu, praktično diktatura, teror i diskriminacija u svakom smislu, a uz sve to ide i medijska blokada, sve zarad interesa internacionalnih farmaceutskih kompanija, odnosno uzvišenih ciljeva elite. Svuda u svetu se smanjuju ograničenja, bliži se kraj tzv. pandemije, jedino se ovde sprovode nehumana pravila i zakoni koje međunarodno pravo nikad nije sadržalo ni podržalo. Teško je nametnuto skinuti sa pleća, ali je pogubno ne boriti se za prava na život, izbor, kretanje i slobodu svih nas – kaže Igor.

On ne želi da otkrije da li je vakcinisan niti da li će to učiniti.

– To je lična stvar, pitanje privatnosti, a svako dublje zadiranje u privatnost povlači krivičnu odgovornost.

Prinuda, a ne prevencija

Slično kao Igor razmišlja i Svetlana Stanojlović iz Altavile.

– Život u lokdaunu je usadio u ljude strah i sa ovim novim merama strahuje se još više. Uvođenjem obavezne vakcinacije za osobe starije od 50 godina kao uslov za odlazak na posao i bez priznavanja negativnog testa na kovid dodatno se povlače granice među ljudima, a pitanja ostaju ista: da li je Ustavom zagarantovan lični izbor primanja leka? Da li će to uticati na nezaposlenost i rad na određeno vreme? Da li će zdravstveni sistem izaći iz kolapsa jer deo medicinskog osoblja nije vakcinisan, a manjak osoblja se ne može uvek nadoknaditi – pita se Svetlana.

Ona ukazuje da vodeće italijanske farmaceutske kuće ulažu napore da usavrše upotrebu antitela dobijenih iz plazme stoprocentno izlečenih osoba.

– Pojavio se i lek koji za 50% umanjuje hospitalizaciju i smrtnost, velika je šteta ne govoriti o tome. Da je tokom pandemije bilo više naučnih, a manje političkih debata mnogo bi nama, običnim ljudima, bilo lakše da donesemo ispravne odluke. Ovako je vakcinacija postala uslov za ulazak na radno mesto, u gradski prevoz, škole. Vakcinisala sam se ne zbog toga što sam ubeđena da je to prevencija već zato što sam prinuđena – zaključuje Svetlana.

Nepotrebne teorije zavere

Tanja Pavković iz Varezea ima potpuno drugačiji stav.

– Govorim iz ugla zdravstvenog radnika. Suprug i ja smo se vakcinisali i moje iskustvo je pozitivno. Da nije vakcina još bi postojale bolesti od kojih se nekada umiralo. Mislim da se ljudi bezrazložno boje i ja ih potpuno razumem jer na društvenim mrežama su u opticaju, kako se modernim jezikom kaže, teorije zavere. Sve moje kolege su vakcinisane i ništa se nikom nije desilo. Živi smo i zdravi i koliko-toliko zaštićeni od bolesti koju može da prouzrokuje COVID-19

. Nove mere koje su uvedene i obavezna vakcinacija za starije od 50 godina su sasvim razumljive jer su to osobe koje su najpodložnije infekciji i organizam nije toliko otporan kao kod mlađe populacije. Treba prebroditi strah i sagledati šire ovu situaciju – kaže Tanja koja svaki dan putuje u susednu Švajcarsku jer radi u Luganu.

1 od 6



Ogorčen: Igor Rašić


Novica Redić


Svetlana Stanojlović


Dobio zeleni pasoš: Slaviša Petrović


Strah bez osnova: Tanja Pavković


Božica Živković

Zaštitili sebe i druge

Slaviša Petrović iz Meleda nam prvo u šali kaže da su se nekad poštovale i vrednovale samo pozitivne osobe, a sada samo negativne. Onda sasvim ozbiljno dodaje da ga najnoviji propis ne uznemiruje jer su se on i supruga vakcinisali.

– Od letos smo mnogo napeti i psihički potreseni odlukama Kriznog štaba i sve odluke dočekujemo sa puno pažnje i željom da se nešto promeni, krene nabolje, da bude kao pre ove pandemije. Takve odluke su mnogo uticale na našu slobodu kretanja i psihu, tako da smo, gde god da krenemo, morali da imamo urađene testove i potvrdu da smo negativni i da nismo prenosioci virusa. Supruga i ja smo uradili i test na antitela i saznali da posedujemo veliki broj kao da smo preležali koronu iako nismo primetili neke simptome te bolesti. I pored toga nisu hteli da nam daju zeleni karton jer nismo bili ubačeni u sistem. Posle par meseci odlučili smo da se vakcinišemo i prekinemo tu agoniju. Time smo zaštitili sebe i druge od virusa koji je napao celu planetu, a odmah smo dobili i zeleni karton na određeno vreme.

Gde je pravo na izbor?

Božika Živković iz Vićence se pita kuda sve ovo vodi.

– Zabrinuta sam, jer, kako stvari stoje, vakcina ne štiti, ona samo pomaže da se osoba ne razboli i da ne stigne do respiratora. Umorni smo i bezvoljni. Spasa niotkuda. Nisam očekivala ovakav razvoj, da će se situacija zategnuti do ovih razmera, da smo prinuđeni na “izbor”. Nisam dugo u Italiji, tri godine, ne poznajem dobro zakone i ne mogu da dam merodavan komentar, ali mislim da svako treba da ima pravo na izbor i na odgovornost. Najveće pravo je pravo na izbor, ako nismo mogli da biramo da li ćemo se roditi, onda bar da imamo pravo da biramo kako ćemo živeti.

Svi u karantinu

Novica Redić iz Vićence kaže da je sreća u nesreći što je od pre nekoliko dana zaražen virusom.

– Sada sam kod kuće, lečim se. Nemam jake simptome, kao neka vrsta najbanalnije i najobičnije prehlade. Upućen sam u najnoviju normativu obavezne vakcinacije i srećan sam što ne spadam u tu kategoriju, a i što ću narednih šest meseci imati zeleni COVID
pasoš ili propusnicu, već kako se zove. Teško je zamisliti situaciju gde ljudi mole Boga da se zaraze kako ne bi morali da se vakcinišu. Prošle godine molili smo Boga da se ne zarazimo, posle stravičnih i katastrofičnih scena ljudi na respiratorima po bolnicama. Apokaliptične scene koje su nam ledile krv u venama. Sad se situacija okrenula za 360 stepeni. Trenutno su sin Aleksa i kćerka Anđela pozitivni na virus i kod kuće smo svi u karantinu.

Чланак Vakcina i teror i spas се појављује прво на Vesti online.

(Visited 2 times, 1 visits today)