Teška sudbina 36-godišnjeg Mikajla Šimšića iz sela Staniševac kod Višegrada, jedinog koji je preživeo ratnu dramu u tunelu „Brodar“ na ušću Lima u Drinu, ne ostavlja ravnodušnim plemenite čitaoce „Vesti“. Istinitost ove tvrdnje dokazuju novčane donacije mnogobrojnih dobrotvora, posebno iz daleke Australije.
Predrag Bulić, rodom iz Slavonije, jedan je od njih. Ovaj dobrotvor prešao je pola sveta kako bi se susreo sa Mikajlom i lično mu uručio 1.000 australijskih dolara koji su prikupili Boćarski klub „Kalenić“ iz Kanbere, čiji je on član, i Srpska pravoslavna mitropolija, Eparhija za Australiju i Novi Zeland.
Povod ovog dobročinitelja za tako dug put ujedno je i duži odmor u Srbiji i poseta roditeljima koji žive su selu Rivica kod Rume. Ipak, njegov prvi zadatak bio je da Mikajlu uruči pomoć.
Druga lista priložnika
Plemeniti zemljaci iz Adelejda, koji su dali novčane priloge u iznosu od 1.130 australijskih dolara su: Miomir Ivanović, Saša Todorović, Danilo Todorović, Milo čubrilo, Rajko Stanisavljević, Milan Kolundžija, Dragan Oljača, Željko Duvnjak, Nikola Španović, Mile Branković, Ilija Radočaj, Jovo Knežević, Anđelko Božić, Milan Sorak, Daco Jurković, Miroslav Lazović, Branko Berić, Boro Dimitrijević, đorđe ćirić, Milojko ćosić, čedo Bodiroga, Uglješa čolović, Gojko Klipa, Damir Jakšić, Zdravko Božić, Aco Smiljanić i Momčilo Popović.
Susret ova dva čoveka organizovan je u beogradskom Dopisništvu „Vesti“ i bio je vrlo srdačan. Zemljaci su razmenili reči poštovanja i iskoristili priliku da se pobliže upoznaju i razmene svoja životna iskustva. Pored donacije, Predrag je uručio Mikajlu i pismo dobrotvora iz Australije u kome, između ostalog, piše:
„Dragi brate, Mikajlo Šimšiću, pre nekoliko nedelja čitali smo u „Vestima“ o tebi i tvom životu. Grupa nas Srba sastavljena iz svih krajeva Australije, zahvalni smo Bogu što si ostao živ i što možeš da ispričaš šta se dogodilo. Znajući da takvi junaci kao što si ti nikad nisu dobili nikakvo priznanje, rešili smo da te obradujemo i pošaljemo neki groš da ti malo olakšamo. To nije milostinja, jer takvi kao što si ti milostinju ne prihvataju. Umesto medalje za hrabrost, koju ti ne možemo mi dodeliti, šaljemo ti malu pomoć da znaš da nisi sam i da mi iz daleke Australije mislimo na tebe. Naš član Predrag pozdraviće te u naše ime. Molimo te da mu daš tvoju adresu kako bismo ostali u kontaktu i kako bi ti mogao da nam javiš kako ti život teče. Nemoj da kloneš, ti si simbol kakav Srbin treba da bude, pa i onda kada je život u pitanju. Mi ti želimo sve najbolje. Ostani hrabar i nemoj da nas izneveriš i da poklekneš negde uz put „.
Prva lista priložnika
Pored Boćarskog kluba „Kalenić“, u akciji prikupljanja novčane pomoći za Mikajla Šimšića, učestvovali su: Steva Ilić, Voin Zec, B. Jevtović, P. Dulić, J. Zarevac, S. Nikolić, N. Kecman, D. Zec, M. Graovac, S. Racić, V. Aleksić, S. Pilipović i J. Rogić.
Nakon što je ovaj nesrećni mladić pročitao pismo i primio donaciju, pomalo zbunjen teško je došao do pravih reči kojima bi izrazio svoja osećanja u tom trenutku.
– Želeo bih da se zahvalim svim ovim dobrim ljudima od sveg srca. Novac mi je dobrodošao i neću ga protraćiti. Započeo sam gradnju kuće u Višegradu za majku i mene, a sa ovom donacijom mogu da je nastavim, zbog čega sam presrećan. Iako to nije dovoljno da bi se kuća završila, meni je ova pomoć dragocena, kao dar s neba, jer sa mojom nadnicom ni sa najrigoroznijom štednjom nije moguće ušetedeti novca koliko je potrebno za tako važnu investiciju – rekao je stidljivo Mikajlo.
Međutim, to nije bilo sve. Još jedna grupa zemljaka iz Australije, tačnije iz Adelejda, duboko je ganuta ratnim iskustvom i posleratnim životom ovog heroja. Oni su mu na kućnu adresu poslali 1.130 australijskih dolara, uz toplo pismo koje nam je Mikajlo pokazao, a u kome između ostalog piše:
Prilozi na kuću i Redakciju
Tokom susreta dobrotvora i štićenika u beogradskom Dopisništvu „Vesti“, novinari Humanitarnog mosta uručili su Mikajlu Šimšiću i novčani dar od 100 australijskih dolara koje je nedavno poslala anonimna donatorka iz Adelejda, a ovaj mladić nam je rekao da je pred polazak u Beograd dobio 200 konvertibilnih maraka na kućnu adresu. Novac je poslat iz Bijeljine, pošiljalac je Snežana đuvelagić, a Mikajlo pretpostavlja da je to čitateljka „Vesti“ koja je došla u zavičaj iz inostranstva.
„Kao što sam ti već rekao u telefonskom razgovoru dragi Mikajlo, nekolicina nas se okuplja svake nedelje na pomoćnim terenima Fudbalskog kluba „Beograd“ iz Adelejda, gde igramo fudbal i posle toga se družimo uz jelo i piće. Gotovo svi su priložili po neki dolar, svako prema svojoj mogućnosti. Svi o tebi govorimo kao o našem velikom heroju koji je, nažalost, pomalo zaboravljen. Žalosna je i tužna tvoja životna priča Mikajlo, ali ako to čoveku može da bude neka uteha, mnogo je takvih sudbina ovaj prokleti rat prouzrokovao, mnogo života odneo i familija rasturio. Zbog svega toga, mi Srbi iz daleke Australije ovim malim donatorskim prilogom ti poručujemo da bar neko misli na tebe, da nikada nećeš biti zaboravljen i da ćemo uvek pričati našoj deci o tebi. Mnogo pozdrava od svih Srba iz Adelejda“, a u potpisu pisma je Saša Todorović.
Vlažne oči Mikajla Šimšića nisu bile samo znak beskrajne zahvalnosti što postoje ljudu spremni da da mu pomognu, nego i zahvalnosti što zaborav neće pokriti četvoricu njegovih ratnih drugova. Za razliku od njih, on, tada devadesetogodišnjak, preživeo je septembra 1992. godine devetodnevnu dramu. Ali svaki sekund ostao mu je živo urezan u sećanje, na osnovu čega je snimljen film „Lepa sela lepo gore“.
