U SOKO GRADU završena MOBA 2005

73

U SOKO GRADU ZAVRŠENA MOBA 2005.

KAD SRCE KUCA ZA OTADŽBINU

• Nostalgija je neizlečiva “bolest” od koje obolevaju i mladi i stari u dijaspori, pa je ovakva manifestacija za njih blagodet • Mesec dana boravka u manastiru Sv. Nikolaja otvorilo riznicu novih znanja iz verskog, nacionalnog i kulturnog segmenta

– Bogu hvala, deca su ovih mesec dana, koliko Moba 2005. u Soko gradu traje, bila zdrava i dobra – veli vladika šabačko-valjevski Lavrentije, poslednjeg dana boravka dece iz dijaspore u otadžbini. – Ove godine angažovali smo deset mladih veroučitelja kako bi se deca iz rasejanja što bolje upoznala s pravoslavljem. Više od 200 mališana sa svih krajeva zemaljske kugle od 19. jula do 19. avgusta bilo je na manastirskom dobru Sv. Nikolaja u Soko gradu. Obišli su veći delo otadžbine, videli prirodnie lepote svoje matice, a mnogo su naučili iz nacionalne istorije i geografije. Ovo je dan suza rastanačkih. Teško im je što odlaze kućama, a kako se rastanak približavao, deca su bila sve tužnija, razmenili su telefone i adrese, obećali jedni drugima da će se videti i naredne godine, ako ne na mobi, a ono na nekom drugom mestu u zemlji svojih očeva i pradedova.

čuvar tradicije

– Ove godine deca iz rasejanja učestvovala su na Festivalu Teodora Pavlovića u Novom Miloševu, obišli su Brankovinu, Loznicu i okolinu manastira Sv. Nikolaja – dodaje kordinator profesor Kosta Pavlović. – Cilj svake mobe organizovane za decu iz rasejanja jeste da dobiju dodatno znanje iz veronauke i da se nacionalno opismene. Ove godine na dvadesetak “đaka” išao je po jedan učitelj veronauke, tako da su ove godine disciplina i znanje bili na višem nivou nego ranijih godina.

Po tradiciji se i opraštamo večerom u beogradskoj Skadarliji, kada oni već počinju da sumiraju utiske. Rastanci su uvek teški, pogotovo u ovako mladim godinama.
Ove godine kriterijumi odabira dece iz rasejanja za jednomesečni boravak u manastiru Sv. Nikolaja u Soko gradu bili su drugačiji nego prethodnih godina. Prednost da budu učesnici Mobe 2005. imala su deca koja redovno posećuju časove veronauke, idu u crkvu, dobri đaci, ali i oni kojima je ovo prva moba…
Otadžbina se nosi u srcu, jeziku i duši, a nostalgija je jedina neizlečiva bolest dijasporaca. Od nje “obolevaju” i stari i mladi, zato je svaka manifestacija ovakvog tipa za njih blagodet.

Zimska moba

– Uveli smo parno grejanje na čitavom manastirskom dobru, pa ćemo zahvaljujući tome od ove godine moći da organizujemo i zimsku mobu – zadovoljno kaže vladika Lavrentije. – Uslovi boravka u Soko gradu za mlade iz rasejanja sad su prihvatljivi u zimskim danima. Inače, već godinama deca iz Australije, koja žele da dođu na mobu, bila su sprečena jer im je letnji raspust u januaru. Naredne zime moba će i za njih biti ostvarljiva, a ne samo pusta želja.

– Nostalgija se leči povremeno, uglavnom tokom zimskih i letnjih ferija, ali život je lakši ako misliš na maternjem jeziku – tvrdi 15-godišnji Vuk Stanković iz Brisela, dok je sav ushićen gledao “proizvodnju” dinara u Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca. – Prvi put sam došao na mobu i oduševljen sam. Ovde u Srbiji, mojoj otadžbini, naučio sam kako izgleda pravo, iskreno, druženje. Naučio sam mnogo toga iz veronauke, ali i o životu manastirskog dobra. Rano ustajanje, učenje, rad na manastirskom dobru, a u večernjim satima zabava. Lepo je u mojoj Srbiji, nosim je u srcu, ali ipak, retko dolazim.
Sanja Radivojević je iz Velesa u Makedoniji, ima 21 godinu i studira ekonomiju. Iskustva sa njene prve mobe, kako kaže, edukuju srpsku mladost koja je kilometrima udaljena od matice.

Edukacija mladih

– Moba je najznačajnija manifestacija srpske omladine u iseljeništvu – tvrdi predsednik Udruženja Matice iseljenika Srbije Radovan Kalabić. – Deca imaju prilike da se tokom boravka u manastirskom dobrou Sv. Nikolaju edukuju u verskom, nacionalnom i kulturnom segmentu. Želimo da ovu ideju što više popularišemo kod naših iseljenka, naročito onih koji su tamo rođeni i koji sticajem okolnosti imaju retku priliku da borave u zemlji svojih očeva.

– Pre pet meseci sam prvi put čula za Mobu 2005. – priznaje Sanja. – Smatrala sam da bih svoje znanje iz veronauke, ako hoću da budem dobra vernica, morala da dopunim, a moba je bila stvorena za to. Evo tu sam, sada, nažalost, u Beogradu, ne kažem nažalost zbog Beograda, već zato što je ovo naš poslednji zajednički dan. Rastanak sa novostečenim prijateljima se približio i zato mi je teško. Nadam se samo da nas život neće toliko otuđiti, pa da se više nikada nećemo sresti.
Život Marine Rašković (16) iz Istok, od 1999. godine nije bio bajkovit, i to samo zato što je Srpkinja sa Kosmeta. Sa roditeljima je juna te godine morala da se iseli sa vekovnog ognjište porodice Rašković. Rodni Istok nije videla već pet godina. U njenom glasu oseća se žal i bol, tek tu i tamo proveje mladalački optimizam. Protekle godina bile su joj sumorne, dani sivi, sobom su donosili tugu, nemoć i nemaštinu.

PATI ZA ISTOKOM: Marina Rašković

– U Kragujevcu je moj novi dom, ali i dalje patim za Istokom – priznaje Sanja, koja je prvi put na mobi. – Moba mi je mnogo pomogla da shvatim neke stvari, kad kažem moba, onda mislim na temeljno učenje veronauke, rad na manastirskom dobru, ali i druženje sa vršnjacima iz rasejanja, koji žive sasvim drugačije od mene. Napunila sam se pozitivnom energijom zahvaljujući novim prijateljima, pa mi je zato teško što se danas rastajemo. Sa druge strane, dopalo mi se što sam obišla kovnicu novca, to ne mogu svi da vide, i što sam upoznala prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. Fascinirana sam. Od uspomena sa Mobe 2005. ćemo živeti narednih pet godina.

Deca iz dijaspore vratila se sa „Mobe 2005.“

Vidimo se sledeće godine

Stotinak dece iz dijaspore i matice, koja su se vratila sa „Mobe 2005.“ iz Soko-grada, primio je prekjuče u Belom dvoru prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, sa suprugom Katarinom.

Više od 200 dece provelo je mesec dana u manastiru Sveti Nikola kod Soko-grada gde su pomagali sveštenicima u svakodnevnom životu.

– Ovo mi je treći put da dolazim na „Mobu“. Ove godine bila sam samo pet dana, ali sam sigurna da ću doći sledeće godine na barem mesec dana, koliko ostala deca ostaju. Rođena sam u Parizu, ali od pre deset godina živim u Engleskoj – kaže Stojanka Radojčić, koja je na „Mobu“ došla iz engleskog Derbija. Navodi da je upoznala prijatelje iz Rume, sa kojima će sigurno nastaviti da se druži.

„Super“ je reč koju su deca najčešće izgovarala, puna utisaka i pozitivne energije koju su skupila na „Mobi 2005.“

Devojčice su uglavnom pomagale u kuhinji, a dečaci su pravili košarkaški teren.

– Od 1999. živim u Belgiji, a „Moba“ je bila prilika da ne zaboravim svoj jezik. Niko nas nije prisiljavao da radimo ono što ne želimo, ali smo zato svi hteli da pomognemo. Stekao sam puno novih prijatelja. Lepo smo se družili, ma bilo je ludo i nezaboravno – priča petnaestogodišnji Vuk Stanković. Deca iz Austrije, Nemačke, Švajcarske, Amerike, Kanade… već su se vratili kućama, tako da su u četvrtak u posetu prestolonasledniku došla uglavnom deca iz matice i zemalja iz okruženja.

– Bile su organizovane i radionice. Ja sam posećivala likovnu radionicu i radionicu na kojoj je predavana srpska književnost – kaže Marija Stepić iz Hrvatske.

I prve ljubavi planule su na ovogodišnjoj „Mobi“, pa se tako Marija neprestano držala za ruke sa Markom iz Zemuna, koji je takođe bio jedan od učesnika „Mobe“ u Soko-gradu. Na ovogodišnjoj „Mobi“ bila su deca i omladina od 10 do 20 godina, a na prijemu u Belom dvoru pored prestolonaslednika bili su i književnik Matija Bećković i Radovan Kalabić, predsednik Matice iseljenika Srbije. Decu je na Beli dvor doveo vladika Lavrentije, koga su najmlađi sa velikom pažnjom slušali. Deci je pomalo bilo čudno što prestolonaslednik ne govori dobro srpski, ali im je bilo zabavno kad su izašli da se slikaju u prelepi vrt Belog dvora.

– „Moba“ je jedinstvena prilika da deca iz dijaspore vide kolevku srpskog naroda. Ja sam neizmerno srećan jer je kraljevski par našao vremena da uz silne obaveze primi našu decu iz inostranstva – rekao je vladika Lavrentije.

Deca su juče bila i u poseti Ministarstvu dijaspore gde su imala posluženje i primila prigodne poklone.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.