U poseti Mihajlu Kovacu

Nista se preko noci ne moze srediti. Dijaspora je ovde, generalno receno, bila pod propagandnim, politickim, stranackim pritiskom predhodnog rezima u kojem je najmanje bilo drzavnog interesa, a vise mnogo cega drugoga. Mislim da su ljudi u dijaspori svesni da je doslo do kljucnih, radikalnih promena u zemlji i moj je utisak da je vecina to dobro prihvatila. Ja sam vec stigao da odrzim vise sastanaka sa nasim klubom privrednika dijaspore, pa smo pronasli dosta dodirnih tacaka. Mnoge stvari treba da odu u istoriju, neka udruzenja se sama gase, nekima je potrebno staviti do znanja da ne vredi da vestacki postoje. Za razliku od prosle vlasti, ne pada mi na pamet da kontakte sa dijasporom svedem na direktivu da tako mora biti inace nema saradnje. Nasao sam jednu dobru formulu, koju su obicni ljudi u klubovima odlicno prihvatili, jer je jednostavna i razumljiva, a to je – nema vise direktive, ima samo perspektive. Politicki moramo jednostavno govoriti, da bi ljudi shvatili sustinu – kaze u intervjuu „Svedoku“ Mihajlo Kovac, nas ambasador u Austriji, posle 70 dana provedenih u Becu, sa kojim smo razgovarali na Svarceneger placu, gde je smestena „mala jugoslovenska teritorija“, u predivnoj zgradi, koja odise austrougarskom patinom. Domacini nase ambasade kazu da nemaju novca za nuzno renoviranje, ali ocekuju pomoc gradske vlade Beca.
Svedok: Kako su Vas primili Austrijanci i koliko ste uradili u smislu upoznavanja i povezivanja sa ovdasnjim politickim i ekonomskim krugovima?
Mihajlo Kovac: Pre sat vremena sam, na isto pitanje, odgovarao za „Die Presse“. Rekao sam da sam primljen izuzetno dobro, cak i preko ocekivanja, sto je pre svega kompliment zemlji koju predstavljam. Ujedno, to je i jasna politicka poruka Austrije.
S: Da li to znaci da je Austriji vazna Jugoslavija?
M.K: Pravo da vam kazem ocekivao sam vise rezerve i uzdrzanosti, mada sam kroz neke politicke izjave, pre dolaska, video njihovu spremnost da nas prihvate i mislim da je sada Jugoslavija, ovakva kakva jeste, a nadam se da ce i ostati, a hajde ako i ne ostane, onda bar Srbija, koja moze svima biti draga i mila nam domovina, izuzetno vazna Austriji, kada je u pitanju Balkan. To bas ne primaju sa mnogo simpatija one druge bivse republike SFRJ, jer strahuju da ce mozda tim preusmeravanjem presusiti neki materijalni izvori i uopste razni aranzmani koje su oni ocekivali i na njih racunali. No, nije nase da brinemo o tu|oj brizi.
S: U Jugoslaviji pocinju sa radom dve austrijske banke?
M.K: Interes nam je da mala i srednja preduzeca dobiju kredite, dok se nase banke ne oporave, kako bi ljudi bili sigurni u svoje stedne uloge. Pitanje je koliko je Vlada spremna da prekine praksu da prvo pozove investitore iz inostranstva, pa tek onda menja zakone, sto dovodi do nepoverenja stranih ulagaca.
S: Cinjenica je da i neki ministri objave informacije iz sektora za koji nisu nadlezni, pa to dovodi do gresaka?
M.K: To je vec mentalitet, ali verujte da i ovaj ambasador, s obzirom na svoje zivotno iskustvo, kao i politicko, kao poslanik, opozicioni stranacki visoki funkcioner, moze da odvoji zito od kukolja, vazno od nevaznog. To sto je nas folklor, treba da ostavimo kod kuce, a mi znamo sta je ovde dobro da se plasira kao ideja, plan, program…
S: Da li prilikom donosenja vaznih odluka izbrojite do tri ili do dvadeset?
M.K: Za vazne odluke u ovom poslu, ne da je vazno brojati do dvadeset, nego ni do dvesta nije dovoljno. Bitne su informacije, argumentacija, podaci, jer se bez toga ne moze doneti odluka. To znaci da morate da radite sa pravim saradnicima. Narod kaze – sto je brzo, to je i kuso. Pogotovo se u diplomatiji treba toga cuvati. Zbog svog temperamenta i novinarskih osobina, moram i sam sebe da sputavam da ono sto mi je na umu, da se ne na|e odmah i na drumu.
S: Da li potrebno ponekad u politici lagati?
M.K: Nisam sklon da lazem, ali ponekad je potrebno nesto i precutati.
S: Koji Vam je cilj u diplomatiji?
M.K: Cilj mi je da po isteku cetvorogodisnjeg mandata, odem kao ambasador SRJ, clanice EU, zemlje ciji ce nacionalni dohodak biti najmanje l.500 dolara, zemlje cijim gra|anima nece biti potrebne vize za putovanja.