INICIJATIVA ZA OTKUP VOJNOG ROKA POD ZNAKOM PITANJA
U KASARNAMA SAMO SIROTINJA
• Predsednik Srbije Boris Tadić izjasnio se protiv ove ideje, jer bi bili u podređenom položaju mladići koji ne mogu da plate • Vojska zvanično nije odgovorila na inicijativu Ministarstva za dijasporu • Predloženo rešenje zahtevalo bi i promenu Ustavne povelje SCG
Generalštab Vojske Srbije i Crne Gore nije zvanično odgovorio na zahtev srpskog Ministarstva za dijasporu, koje je zatražilo mogućnost otkupa vojne obaveze za mladiće koji žive i rade van granica državne zajednice, jer je za ovaj problem nadležna Skupština SCG koja o tome može raspravljati na zahtev Saveta ministara. Stav vojnog vrha je jasan, podržaće svaku odluku političkih organa, uključujući i eventualni otkup vojnog roka.
Inicijativa koja stiže iz dijaspore i resornog ministarstva u Vladi Srbije neće, međutim, proći tako lako.
– Država i Vojska imaju prioritetnijih problema. Od Haga i Kosmeta do hronične besparice i odnosa Beograd-Podgorica. Imajući u vidu dosadašnju ažurnost državnih organa, ne treba očekivati da će se ovo pitanje uskoro naći na dnevnom redu – kaže sagovornik „Vesti“ blizak vrhu Generalštaba.
Pismo iz Baden-Virtemberga
U dopisu Srba iz Baden-Virtemberga Ministarstvu odbrane SCG izražena je zabrinutost zbog nelagodne situacije u kojoj se nalaze srpski mladići u dijaspori. Oni su naveli da, za razliku od nekih drugih evropskih zemalja, iseljenike sa matičnim državljanstvom oslobađaju te obaveze ili im omogućavaju otkup, kao što to čine Italija i Turska, a Srbija i Crna Gora kategorično zahteva služenje vojnog roka. Oni su izrazili ogorčenje što ovo važi čak i za one mladiće koji su u međuvremenu stekli državljanstvo zemlje u kojoj sada žive, a nisu, baš zbog neregulisanog pitanja vojske, dobili ispis iz državljanstva SCG.
On ističe da bi prihvatanje ove inicijative zahtevalo promenu Ustavne povelje SCG, koja jasno „precizira da su svi građani ravnopravni u svojim pravima i obavezama“.– Teško da će se srpska vlada odlučiti da jednostrano prekrši temeljne odredbe Ustavne povelje i dozvoli otkup vojnog roka – dodaje sagovornik „Vesti“.
Ministar za dijasporu Vlade Srbije Vojislav Vukčević nagovestio je nedavno da bi sinovi građana Srbije koji žive i rade van granica otadžbine posebnim zakonskim rešenjima mogli drugačije da regulišu služenje vojnog roka. On je podsetio, međutim, da je služenje vojnog roka u nadležnosti zajedničkih organa Srbije i Crne Gore, a ne Vlade Srbije.
– Mi sa naše strane možemo samo da podsećamo i opominjemo nadležne organe da se taj problem mora rešiti. Kontaktirali smo državne rukovodioce, ali sve je usporeno. Znamo za brige i želje dijaspore, ali možemo učiniti samo ono što je u nadležnosti republičkih organa – zaključuje Vukčević.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjasnio se protiv ideje otkupa vojnog roka, jer bi, kako kaže, time u podređenom položaju bili oni regruti koji ne mogu da plate.
U uniformi mesec dana
Patriotska stranka dijaspore iz Beograda smatra da bi započetim reformama u Vojsci SCG konačno trebalo regulisati i način odsluženja vojnog roka naših mladića koji borave u inostranstvu tako što bi im se omogućilo da odsluže vojsku u trajanju od mesec dana, dok bi preostali deo vojnog roka mogli da otkupe. U saopštenju PSD-a se navodi da poslodavci u inostranstvu neće dati devet meseci odsustva našim mladićima da bi odslužili vojni rok.
Imajući u vidu da je institut otkupa vojnog roka poznat i Evropi i ostatku sveta, PSD ocenjuje da je takav način odsluženja u skladu sa profesionalizacijom vojske, a i sa standardima koje treba zadovoljiti kao preduslov za ulazak u Partnerstvo za mir.
– Novac ne sme biti faktor faktičke i suštinske neravnopravnosti pred zakonom – kazao je Tadić.
On je najavio da bi trebalo očekivati rešenje problema služenja vojnog roka mladića u inostranstvu koji su naši državljani, a kojima, iz različitih razloga, odazivanje vojnom pozivu predstavlja problem.
– Ideja je da naši građani u inostranstvu mogu da odsluže civilno vojni rok u našim institucijama u inostranstvu ili da rade projekte za Ministarstvo odbrane – rekao je Tadić.
Srbi u dijaspori su u nekoliko navrata pokretali razne inicijative kako bi rešili ovaj problem. Svojevremeno je Skupština srpske dijaspore u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg, u kojoj živi oko 150.000 Srba, uputila zahtev Ministarstvu odbrane u kojem je tražila da se na povoljniji način reši pitanje vojne obaveze. Vlasti u Beogradu nisu ostale gluve na ovakve apele, ali konkretni potezi su izostali.
Dejan Milenković iz Komiteta pravnika za ljudska prava kaže da u inostranstvu žive dve kategorije naših regruta: deca gastarbajtera koji su iz zemlje otišli šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, i onih koji su iz zemlje otišli devedesetih, uglavnom zbog rata i siromaštva. Ti mladići uveliko su stasali za vojsku i mnogi od njih ne znaju šta da rade i kako da postupe.
Hapšenje na granici
Prema nepotpunim procenama, više desetina hiljada mladih koji su iz Srbije otišli širom sveta u potrazi za poslom, kada napune 27 godina, suoče se s istim problemom. Matica traži od njih da se vrate i odsluže vojni rok. Tada su pred nerešivom dilemom – ostati ili se vratiti. Ako dođu u Srbiju, postoji velika verovatnoća da će izgubiti posao, jer retko ko će ih čekati sedam, osam ili devet meseci. Pravila zapadnog biznisa su neumoljiva. Ukoliko, međutim, ovakav regrut odluči da se ne odazove pozivu otadžbine, rizikuje da ga, svaki put kada krene u rodni kraj, uhapse već na granici i odvedu u kasarnu.
– Postoji potreba da se ovaj problem reši i zbog toga pozdravljam napore i predloge Ministarstva za dijasporu – kaže Dejan Milenković. – Prilikom pronalaženja rešenja treba biti veoma obazriv da se ni na koji način ne naruši jedinstvo svih građana. Ukoliko bi se, na primer, prihvatio predlog o otkupu vojne obaveze, on bi se, po našem mišljenju, morao odnositi isključivo na regrute koji žive i rade u inostranstvu. To je neophodno tako precizirati da bi se kod nas eliminisale moguće zloupotrebe.
Drugu mogućnost za rešavanje problema regruta koji žive u inostranstvu u JUKOM-u vide u primeni švajcarskog modela služenja vojnog roka, što podrazumeva etapno ispunjenje vojne obaveze. Regrut bi, na primer, u kasarni prošao dvomesečnu vojnu obuku, a zatim bi se vratio kod poslodavca i narednih godina bi na vojnim vežbama na dodatnoj obuci bio po nedelju-dve.
Za asistenta na Fakultetu civilne odbrane u Beogradu Zorana Dragišića oba rešenja koja je predložilo Ministarstvo za dijasporu su loša, jer bi njihova primena u praksi dovela do neravnopravnosti.
Protest Žena u crnom
Žene u crnom protestuju zbog predloga ministra za dijasporu da se državljani SCG u inostranstvu oslobode vojne obaveze.
„Smatramo da pomenuti predlog, zasnovan na ideji regruta koji žive u inostranstvu i njihovih roditelja, diskriminiše regrute i njihove roditelje koji žive na teritoriji SCG“, kaže se u protestu.
„Ako je državljanima SCG koji žive u inostranstvu omogućeno da odlučuju o sudbini zemlje u kojoj ne žive, a time i o životima njenih građana, oni moraju da imaju iste obaveze prema državi kao i građani koji žive na teritoriji SCG“, konstatuje se u protestu.
– Smatram da je posebno otkup vojnog roka nedopustiv. Ako bi se takvo rešenje usvojilo, to bi značilo da će u vojsku ići samo sirotinja, oni koji nemaju da plate, a bogati će se šepuriti u skupim automobilima. To se ne odnosi samo na mladiće koji ovde žive, već i na one u inostranstvu, jer nisu ni tamo svi bogati – kaže Dragišić. – Po mom mišljenju, vojne obaveze treba osloboditi samo momke koji imaju dvojno državljanstvo i ako su vojni rok odslužili u državi gde žive. Svi drugi bi morali da prođu kroz neki vid vojne obaveze. Ne moraju da dolaze ovde, jer je za njih veoma važno da ne prekinu život u inostranstvu. Tamo mogu da odsluže i dug prema otadžbini. U ispunjenju ove obaveze naročito može da pomogne crkva, koja bi ove momke mogla da angažuje u raznim humanitarnim misijama. Ko ne želi angažman preko crkve, bez obzira na veroispovest, mogao bi biti angažovan preko Crvenog krsta i u slobodno vreme odužiti dug otadžbini – zaključuje Dragišić.
V. Matevski
