Psiholog Vesna Cicivas, koja poslednjih pet godina živi u Karlsrueu, pored redovnog posla bavi se i krizom identiteta Srba u dijaspori. Ona je stručno obradila najveće probleme Srba u dijaspori, uzimajući u vidu opšte stanje, iskustvo iz prakse i iskustva stečena u kontaktima sa našim građanima po klubovima, školama i udruženjima.
Svoj projekat je ponudila Ministarstvu za dijasporu, koje ga je pozitivno ocenilo, a u skorije vreme treba da ga predstavi i nemačkim organima u Baden-Virtembergu. Projekat je pokrenut sa idejom da konačno počne da se radi sa našim ljudima u dijaspori, a pre svega sa decom. Kao polaznu tačku Cicivas je uzela porodicu. Srpska porodica u dijaspori je specifična i različita u odnosu na onu u otadžbini jer na nju utiču tuđi sistemi vrednosti, pa je prinuđena da se adaptira.
– Poznato je da kad se čovek nađe u novom, drugačijem kulturnom određenju, može da reaguje različite načine: da dopusti da bude asimilovan, da ostane na marginama sopstvene i nove kulture,da se izoluje ili integriše u novo okruženje čuvajući svoju posebnost. Srpska porodica u dijaspori je najvećim delom asimilovana, izolovana ili u procepu tuđeg i sopstvenog sistema i tradicije. Ona gubi nacionalni i verski identitet – tvrdi Vesna Cicivas. – Posebno su ugrožena deca, koja odrastaju van otadžbine sa nedovoljno uticaja srpske tradicije, jezika i kulture. Roditelji koji su i sami u procepu nacionalnog i verskog identiteta izolovani, ili asimilovani, imaju niži nivo roditeljske kompetentnosti i najčešće pružaju loš model svojoj deci.
Porodični terapeut
Pre dolaska za Karlsrue, ova Beograđanka je posle završenog Filozofskog fakulteta (odsek psihologija) 15 godina radila kao porodični terapeut u Centru za socijalni rad.
Vesna Cicivas ističe da opšti cilj ovog projekta proizlazi iz postojećih problema.
– Cilj nam je da pomognemo srpskoj deci, učenicima i omladini, ali i roditeljima, da se bolje integrišu i funkcionišu u tuđoj sredini, u ovom slučaju u Nemačkoj.
Po njenim rečima, „nacionalni i verski identitet se pokazao kao vrlo važna odrednica u životu pojedinca i grupe, pa je potreban stručan rad (psihološko – terapijski) na problemima dece i odraslih, koji su u procesu adaptacije u novoj sredini u Nemačkoj . Takođe je potreban rad na podizanju nivoa roditeljske kompetentnosti srpskih porodica.
– Potrebno je raditi na poboljšanju informisanosti naših porodica kada je reči o mogućnostima izbora školovanja, zanimanja i vesti iz otadžbine, kao i na jačanju uticaja srpske tradicije, vere i kulture kod učenika, dece, roditelja, putem seminara, predavanja i literature. Boriće se da od Nemaca dobije sredstva da bi u praksi ovaj projekat mogla da realizuje, koji bi bio kako sama kaže za dobrobit svih Srba u Nemačkoj.
