Trifun Dimić (1956—2001)

*
Trifun Dimić — “rromano Vuk Karadžić”

JEDAN ŽIVOT, JEDAN PUT, JEDAN SAN…

Đesa thaj rjaća nakhavelas ande bući te vazdel e rromani čhib thaj kultura thaj mekhla pale peste but lila, save si baro barvalipe palo rromano them.

Đesa thaj rjaća nakhavelas ande bući te vazdel e rromani čhib thaj kultura thaj mekhla pale peste but lila, save si baro barvalipe palo rromano them.

Trifun Dimić, bijandilo 29. 02. 1956. brš, ando than vojvodinako — Gospođinci. Trajisarda thaj ćerda bući ando Novi Sad, sargo stručnosaradniko ande “Kulturako ćidipe palo sićope ande Vojvodina”.

Sargo savorre amen džanas, Trifun Dimić sas jekh katar majbare thaj majpindžarde romologuja, kate amende thaj vi ande lumnja. Đesa thaj rjaća nakhavelas ande bući te buljarel thaj te vazdel e rromani čhib thaj kultura.

Sargo vi Vuk Karadžić, majanglal, but brša ćida thaj ramosarda themesko mothodimasko ćerdipe thaj inaklda o lil  “Kan’ avavas ando foro”’, 1979. b.,  “Rromane rromaja, sovlahimate thaj e bahtarimate”’, ando inkalipe ande Vojvodina “Stražilovo”, 1984. b. thaj “Tradiciako rromano lilaripe”, ando inkalipe “Matica Rromani”, 1996. b.

Vo dija amare themešće vi jekhto nakhavipe pe rromani čhib “Đilji pe Điljendar”’ andaro “Phurano  Sovlahardo Ćidipe”, 1997. b., a ramosarda vi nakhavipe “Nevo Sovlahardo Ćidipe”, savo inkalda o “Ćidipe pale čhib, lilaripe thaj kultura rromenđi ande Vojvodina”’, sargo vi nakhavipe katar o “Biblijako pandžengo lilaripe”’, savo bahtarel Lesko Rašajano Baripe dr Irinej Bulović, bačkako čače paćivako Episkopo, ando inkalipe “Beseda”’ thaj sumnalo lil pale horahaja “Kuran”’, savo ačhilo ando ramosarimasko kotor. Pale  Rroma save si ortodoksurja, but importantno si lesko nakhavipe khanđirako lil “Služebnik”’, odolaći kaj gadava lil dela šaipe te jekhto drom, ande lumnja, inćardol e Liturgija pe rromani čhib, ande Saborno khanđiri, ando Novi sad, 08.04.1993. b.

Vo fundosarda thaj sas šerutno po gođaverimasko lil “Romologija” savo inkljel katar 1989. b., pe rromani thaj dasikani čhib thaj sas šerutno po lil pale rromani kultura thaj lilaripe “Alav e Rromengo”, savo inkljel katar 1994. b.

“Ćidipe pale čhib, lilaripe thaj kultura Rromenđi ande Vojvodina” si lesko čhavrroro. Se lila save inkliste pe rromani čhib, a save ramosarde amare, rromane lilarne manuša, ande Srbija thaj Crna Gora, (maškar lende Gordana Đurić, Rajko Đurić, Jovan Nikolić, Predrag Jovičić,  Slavomir Stojkov, Zvezdana Lazić, Ištvan Farkaš) ažutisardine kava ćidipe.

Dimić ramosarda poezija, proza, čhibjaće thaj dumutnikane studije. Publikuisarda e poezija “Bože, pogubi one drumove”, 1993. b.,  “Vreme samoće” thaj 1996. b., “Prne ando praho”, 1998. b., “Lil ramosarimako”, 1995. b., “Gilga-meš” (nakhavipe), 1996. b., studija “Sveta Petka od Epivata do Jaša”, 1996. “Tradicijako rromano lilaripe ande Vojvodina” 1997. b. thaj but aver lila.

Ando 1996. b., vo fundosarda e “Matica Rromani ande Jugoslavija”, a lako šerutno sas džiko piro meripe. Kana si phučipe po bućaripe ande Matica Rromani, Dimić sas but planurja. But katar lende ćerda, a but si mekhlino pale kola save kamen te lundžaren lešće prnenca.

Projekto palo sićope rromengo pe lenđi dejaći čhib, sas numaj jekh katar lešći kapitalne bućimata. Vo ćerda plano thaj programo palo sikavimasko kotor “Čhib thaj nacionalno kulturako aresipe rromengo”, savo anda e Vlada Republikaći Srbijaći, Ministarstvo palo sićope, 09. 11. 1998. b.

Korkoro ramosarda vi jekhto “Lil grafemengo” pe rromani čhib  thaj inkaldale ando 2000. b., gatisarda e lila thaj sikada e manušen sar te gadaja bući, o sikavipe, nakhaven pe majterrne, čhavorra, save džan ande škole. Fakultativno sićope teljarda ando 1996. b., majanglal ande Vojvodina, palaj 72 čhavrra, katar I—VIII klaso fundošće školako, ande trin klasurja ando Obrovco thaj duj klasurja ando Tovariševo. Fakultativno sićope pe rromani čhib buljarda vi ande varekazom aver thana ande Vojvodina thaj vi majdur.

Pe kava fakultativno sićope pe rromani čhib, rromane čhavrra therde džanglipe, na numaj andar piri dejaći čhib thaj kultura, no von kote sićile kova so trubulen majdur ando sićope.

Te haćarenpe kava baro thaj importantno bući, savo ćerda o Trifun Dimić, trubus te džanas kaj khate mende si 80% biramosarimašće Rroma; ande Vojvodina, savi si majbuljardo kotor ande amari phuv, cîra si Rroma save džan ande fundošće, maškarutne,  pe vuče škole thaj pe fakultetuja.

Dimić sasto piro trajo ćerda bući palo kulturako aresipe, palo sićope thaj emancipacija rromani thaj mekhla pale peste but lila, save si amaro majbaro barvalipe. Piro trajosko drom gatisarda 13. 09. 2001., ando Novi Sad.

Amen sam but bahtale kaj Forosko ćher Novi Sad anda o krisi te jekh kotor, drom, ando kava foro, inđarel lesko alav.    

Trifun Dimić — “romski Vuk Karadžić”

JEDAN ŽIVOT, JEDAN PUT, JEDAN SAN…

Dane i noći provodio je radeći na uzdizanju romske kulture, emancipacije, ostavivši svom narodu bogato nasledstvo.

Trifun Dimić, romski Vuk Karadžić, kako su ga mnogi nazivali, rođen je u malom vojvođanskom mestu, Gospođinci, 29. 02. 1956. godine. Čitav svoj život posvetio je svom, romskom narodu i njegovoj emancipaciji, najpre kulturnoj, provodivši dane i noći nad knjigama. Njegov doprinos razvijanju romskog jezika i kulture, gotovo je nemerljiv. Bio je jedan od najvećih romologa, ne samo u domaćim, nego i u svetskim razmerama. Delo koje je za sobom ostavio je grandiozno po obimu i sadržaju. U stvaralačkom opusu Trifuna Dimića postoji ogroman raspon tematskih oblasti kojima se bavio. U svakoj je uradio mnogo, a uz to je i jasno trasirao put za pregaoce koji će ga slediti.

Kao Vuk Karadžić svojevremeno i Dimić je, najpre, vredno sakupljao i beležio dela narodnog usmenog stvaralaštva, tako da je na srpskom i romskom 1979. godine objavio zbirku pesama “Dolazeći sa vašara” i “Kletve, zakletve i blagoslove Roma”, 1984. godine u izdanju “Stražilovo”‘, a  1996. godine u izdanju Matice Romske “Narodnu romsku poeziju u Vojvodini”.

Pored romskog usmenog stvaralaštva interesovala ga je i duhovnost te je svojim Romima je podario i prevode kapitalnih književnih dela. Naime, u izdanju “Društva Vojvodine za jezik, književnost i kulturu Roma”, objavio je prevod na romski jezik “Pesme nad pesmama” iz “Starog Zaveta”, 1987. godine, a potom 1991. i prvi prevod “Novog Zaveta”, “Sveto Pismo”,  da bi 1997. godine objavio i prevod “Biblijskog petoknjižja”. Za pravoslavne Rome je od posebnog značaja Dimićev prevod crkvene knjige “Služebnik”, 1993. godine, zahvaljujući kome je prvi put u svetu održana Liturgija na romskom jeziku, 08. 04. 1993. godine, u Sabornoj Crkvi, u Novom Sadu. Preveo je i muslimansku svetu knjigu “Kuran”.

Preveo je “Ep o Gilgamešu”, objavio nekoliko zbirki pesama među kojima su “Bože, pogubi one drumove”, 1993. godine, “Vreme Samoće” 1996. godine i “Stopala u Prašini”, 1998. godine, zatim je objavio studiju “Sveta Petka od Epivata do Jaša”, 1996. godiene udžbenik “Pismenica”, 1995. godine i mnoga druga dela.

Dimić je pisao poeziju, prozu, filološke i istorijske studije, a bavio se i novinarstvom. Naime, bio je pokretač i urednik naučno-stručnog časopisa “Romologija”, koji je od 1989. godine izlazio na srpskom i na romskom jeziku, a isto tako i časopisa za romsku kulturu i književnost “Reč Roma”, koji je izlazio od 1994. godien, u izdanju “Društva Vojvodine za jezik, književnost i kulturu Roma”, čiji je i tvorac, ponovo, on sam. Putem izdanja ovog Društva  predstavljeni su skoro svi romski pisci u, tadašnjoj, Jugoslaviji.

1996. godine osnovao je “Maticu romsku” u Jugoslaviji u kojoj je do svoje smrti bio predsednik. Radeći u “Matici”, skovao je mnoštvo planova, po pitanju razvijanja romske kulture i jezika, od kojih je mnoge ostvario, a neki su ostali da bi ih realizovali njegovi sledbenici.

Posebno bi trebalo istaći još jedan od kapitalnih Dimićevih poduhvata — rad na polju obrazovanja na maternjem, romskom jeziku. Sačinio je nastavni plan i program za nastavni predmet “Jezik i nacionalna kultura Roma”, koji je odobrila Vlada Republike Srbije, Ministarstvo za prosvetu, 09.11.1998. godine, a 2000. godine objavio je i prvi “Bukvar” na romskom jeziku.

Kada je pripremio udžbenike, obučio je i određeni nastavni kadar za izvođenje, tada, fakultativne nastave na romskom jeziku. Održavanje fakultativne nastave na romskom jeziku počelo još 1996. godine, najpre u Vojvodini za 72 učenika, uzrasta od I—VII razreda osnovne škole, u tri odeljenja u Obrovcu i dva odeljenja u Tovariševu, da bi se ubrzo proširilo i u drugim mestima, kako u Vojvodini tako i van nje. Uz pomoć ove nastave učenici su sticali ne samo znanje iz svog maternjeg jezika, nego su se i pripremali za uspešnije savlađivanje gradiva u redovnoj nastavi. Fakultativna nastava koju je pokrenuo u saradnji sa osnovnim školama u Vojvodini, prva je institucionalna nastava na romskom jeziku u tadašnjoj Republici Srbiji.

Osnovni cilj mu je bio da se što više dece edukuje da bi pronašla svoje mesto pod suncem, da bi lakše išla kroz život, da bi se prekinuo taj začarani krug neobrazovanosti i siromaštva, kako je govorio: “Neobrazovani smo zato što smo siromašni, a siromašni smo zato što smo neobrazovani.”

Da bi se shvatio značaj poduhvata Trifuna Dimića za emancipaciju Roma, treba imati na umu da procenat potpuno nepismenih Roma dostiže 80%, da čak i u Vojvodini, najrazvijenijem delu zemlje, Romi u ogromnom broju napuštaju osnovne škole, posle drugog ili trećeg razreda.

Trifun Dimić se zasluženo ubraja u one koji su na ovim prostorima postavili temelje savremene romologije, borac za romsku emancipaciju, učinio je toliko da će ostati upamćen ne samo među Romima i ne samo u našoj zemlji.

Svoj životni put završio je u Novom Sadu, 13. 09. 2001. godine, gradu koji mu se, za sav doprinos, odužio dodelivši jednoj od ulica njegovo ime.

savetroma.vojvodina doc.