„U ovom dobu, u ovoj zemlji, javno mnjenje je sve“, izjavio je Abraham Linkoln. „Sa njim ništa ne može da propadne; bez njega ništa ne može da uspe.“
Suočen sa negativnom reakcijom javnosti na najnoviji napad na Iran, Donald Tramp je rekao: „Ne zanima me rejting. Moram da uradim pravu stvar.“, piše Volstrit žurnal (VSJ).
Trampov stav može delovati uzvišenije, ali je Linkoln ukazivao na dublju istinu: u državi čija vlast proizlazi iz naroda, podrška javnosti je neophodna za uspeh.
To ne znači da lideri uvek moraju da se konsultuju sa građanima pre delovanja. Kao predsednik, Linkoln to nije učinio kada je suspendovao pravo na „habeas corpus“ na početku Građanskog rata (iako je kasnije svoju odluku prepustio sudu Kongresa).
Niti je mislio da javnost mora odmah podržati odluku predsednika. Suština je, kako je rekao, da lideri moraju da „oblikuju“ javno mnjenje — da ubede često skeptične građane da je određeni potez opravdan. Ubeđivanje nije ukras, već srž republikanskog vođstva.
SLABA PODRŠKA OD POČETKA RATA
Kada je aktuelni rat počeo, podrška javnosti bila je niža nego za bilo koji veliki sukob u gotovo poslednjih sto godina. Pre napada na Iran, Tramp je ponudio tek površno obrazloženje Kongresu i građanima.
Potreba za iznenađenjem mogla bi delimično opravdati njegovo ćutanje pre napada, ali ne i izostanak jasnog i sistematičnog obrazloženja nakon početka rata.
Njegov pristup „sam protiv svih“ pokazao se kao kontraproduktivan. Kako sukob ulazi u četvrtu nedelju, početne sumnje prerasle su u široko protivljenje. Istraživanja iz treće nedelje pokazuju da je podrška ratu pala na oko 39 odsto.
GRAĐANIMA NISU JASNI CILJEVI RATA
Amerikanci smatraju da predsednik nije jasno objasnio ciljeve rata — a udeo onih koji misle da jeste čak je manji nego na početku.
Mnogi veruju da će rat:
- oslabiti ekonomiju
- učiniti zemlju manje bezbednom
- biti vođen iz izbora, a ne nužde
Uprkos pozivima na „žrtvu“, građani odbacuju ideju da je plaćanje skupljeg goriva patriotska dužnost — odnos je dva prema jedan protiv.
Iako većina Amerikanaca ne podržava iranski režim, Tramp nije uspeo da ubedi većinu da on predstavlja veliku pretnju nacionalnoj bezbednosti.
- 40% ga vidi kao „manju pretnju“
- 15% kao nikakvu pretnju
Zaključak: tek oko trećine građana smatra da je rat opravdan.
STRAH OD ŠIREG RATA
Situacija bi mogla dodatno da se pogorša. Dve trećine ispitanika veruje da će vazdušne i pomorske operacije dovesti do slanja kopnenih snaga.
Podrška za takve poteze je vrlo niska:
- 34% za ograničeno angažovanje specijalnih snaga
- samo 7% za veliku kopnenu invaziju
Tramp je godinama kritikovao dugotrajne ratove u Avganistanu i Iraku, ali sada se suočava sa istim otporom javnosti prema novom takvom sukobu.
GRAĐANI ŽELE BRZ KRAJ RATA
Vreme ne ide u prilog predsedniku:
- 61% želi brzo okončanje rata
- 24% podržava nastavak do ostvarenja ciljeva
- samo 7% smatra da SAD treba da određuju buduće lidere Irana
Rat dodatno pogoršava političku poziciju Trampa. Njegov rejting je pao na najniži nivo u drugom mandatu.
Većina građana smatra da se više bavi problemima u inostranstvu nego kod kuće, kao i da zanemaruje njihove glavne brige. Takođe ga direktno krive za rast cena goriva — ne Iran, ne naftne kompanije, niti Bajdena.
PAD PODRŠKE MEĐU SOPSTVENIM BIRAČIMA
Čak četvrtina birača koji su glasali za Trampa 2024. ne podržava njegovu politiku prema Iranu.
Nezadovoljstvo je posebno izraženo među grupama koje su mu tada pružile značajnu podršku:
- 56% među mladima
- 62% među Latinoamerikancima i nezavisnim biračima
Ovi podaci ne predstavljaju samo politički problem za Trampa i Republikance pred izbore. Oni ukazuju na krizu demokratske legitimnosti jedne od najvažnijih odluka koje država može doneti — odluke o ratu.
Na predsedniku je da pronađe način da sukob okonča uz što manju štetu po nacionalne interese — ali i po sve slabije poverenje građana u institucije.
