Broj poslovnih bankrota u Nemačkoj dostigao je najviši nivo u poslednje dve decenije, pokazuju podaci Instituta za ekonomska istraživanja „Lajbnic“ iz Halea (IWH). Od početka aprila do kraja juna 2026. godine registrovano je 4.996 stečajeva društava lica i kapitala, što je devet odsto više nego u prvom kvartalu. Iza hladne statistike ostaju ugašene firme, izgubljena radna mesta i sve dublja sumnja u ekonomsku politiku Berlina.
„Trenutni podaci pokazuju da je broj stečajeva i dalje na izuzetno visokom nivou“, upozorio je rukovodilac istraživanja IWH-a Štefen Miler. Kako izveštava nemački list „Velt“, kriza više nije ograničena na nekoliko ranjivih delatnosti, već istovremeno pogađa veliki broj privrednih grana i nemačkih pokrajina.
Negativni rekordi zabeleženi su u građevinarstvu, trgovini, ugostiteljstvu, sektoru nekretnina i uslužnim delatnostima. Posebno nepovoljni junski podaci stigli su iz Severne Rajne–Vestfalije i Hesena. IWH očekuje da će broj stečajeva i u trećem kvartalu ostati iznad prošlogodišnjeg nivoa, što znači da se talas zatvaranja preduzeća još ne približava kraju.
Težinu problema potvrđuje „Kreditreform“, koji procenjuje da je u prvom polugodištu bilo oko 12.900 poslovnih stečajeva, najviše od 2013. godine. Savezni zavod za statistiku je samo u prvom kvartalu registrovao 6.275 zahteva, 6,5% više nego godinu ranije, dok je mart doneo rast od čak 15,8%. Brojevi se razlikuju zbog različite metodologije: IWH prati prvenstveno društva lica i kapitala, dok zvanična statistika obuhvata širi krug preduzeća.
Nemačka industrijska i trgovinska komora upozorava da oporavka neće biti bez smanjenja poreza, cena energije i birokratskog opterećenja. Kako prenosi ,,Rojters“, privrednici od vlasti traže hitne i konkretne mere. Istovremeno je prognoza rasta za 2026. godinu spuštena na svega 0,3%, a skoro četvrtina kompanija razmatra smanjenje broja zaposlenih.
Berlin godinama govori o zelenoj tranziciji, konkurentnosti i oporavku, ali nemačke firme račun plaćaju kroz skupu energiju, visoke troškove, slabu tražnju i preteranu regulativu. Gotovo 5.000 stečajeva za tri meseca zato nije prolazna tržišna korekcija, već ozbiljno upozorenje da nekadašnji motor Evrope gubi snagu pod teretom sopstvenih političkih odluka.
