Svi hrču na istom jeziku

Majci je bliži maternji jezik, srpski.  On je deo njenog detinjstva i mladosti. Ćerki je bliži jezik zemlje u kojoj je rođena, koji je deo njenog detinjstva i mladosti, jezik zemlje u kojoj živi. Iako dobro poznaje srpski jezik i pismo, bolje se izražava na italijanskom nego na maternjem jeziku, a to je sudbina većine dece emigranata, druge i treće generacije Srba, ali i drugih naroda koji su rasuti po svetu.

Knjiga je posvećena našoj mladoj dijaspori, u kojoj tek stasava druga generacija, koja je obogaćena dopunskom školom srpskog jezika, koja neguje svoj jezik i pismo, ali koja bolje poznaje italijanski jezik od maternjeg, jezik koji se govori u školi i drugim institucijama, na ulici i prodavnicama, kojim su okruženi od ranog jura do zalaska sunca.

Oni koji poznaju oba jezika, primetiće da prevod priča nije klasičan, već  „interkulturalni”, koji ne prenosi doslovno reči i rečenice iz jednog jezika u drugi, već približava doživljaj i osećanja onog ko pripoveda.

Knjiga je namenjena onima koji poznaju oba jezika, a mogu je čitati i oni koji znaju samo italijanski ili samo srpski jezik.

Različiti smo, ali ne previše. Ako bismo naučili da se zaista razumemo i poštujemo, shvatili bismo da različitost nije strašna i nema razloga da je se plašimo, poruka je knjige Svi hrču na istom jeziku, koja je intelkulturalna, multietnička zamisao, avantura intelekta.

Elena Kjuzole je Srpkinja po majci, a Italijanka po ocu. Ima dva državljanstva, poznaje oba jezika, ali bolje i pravilnije se izražava na italijanskom. Diplomirala je žurnalistiku u Trstu. Radi kao sekretarica u jednom medicinskom studiju i sarađuje sa lokalnim časopisom L’Adiđe. Motivacija  za ovu knjigu joj je njena ćerka Magdalena. Materinstvo joj je probudilo želju  da sačuva i njoj prenese priče svoje majke, a njene bake, da joj na taj način probudi interesovanje i ljubav prema zemlji i ljudima koje je i ona sama kroz majčine priče zavolela.