Izrael i Iran razmenili su nove udare u noći ponedeljak na utorak dok se nastavlja ofanziva na Liban, čime je intenziviran sukob koji je već odneo stotine života, primorao Vašington da upozori Amerikance da napuste veći deo regiona i zapretio da izazove globalnu energetsku krizu, javlja CNN.
Teheran je uzvratio kampanjom usmerenom na američke baze i ambasade u nizu bliskoistočnih zemalja, kao i na rafinerije nafte i turističku infrastrukturu poput aerodroma i hotela.
Šta se Desilo danas
Novi Izraelski napadi na Iran i Liban: Izrael je u utorak ujutru pokrenuo istovremene napade na Teheran i Bejrut, ciljajući iranske vojne lokacije i Hezbolah.
Izraelske snage su takođe zauzele nove položaje u južnom Libanu, izvodeći napade na mesta za koja tvrde da pripadaju Hezbolahu.
Pogođena ambasada u Rijadu: Ambasada SAD u Rijadu pogođena je sa dva iranska drona, zbog čega je danas (u utorak) zatvorena. Ambasada u Kuvajtu objavila je zatvaranje do daljnjeg.
Stejt department je naredio osoblju koje nije neophodno i njihovim porodicama da napuste Jordan, Bahrein, Irak, Katar, Kuvajt i Ujedinjene Arapske Emirate iz bezbednosnih razloga.
CNN javlja da su njegovi reporteri u Kataru čuli snažne detonacije i videli objekte kako padaju s neba tokom noći.
Oružane snage Kuvajta odgovorile su na projektile i dronove u svom vazdušnom prostoru, sirene za uzbunu odjeknule su u Bahreinu, a iranske rakete su detektovane u izraelskom vazdušnom prostoru.
Stejt department pozvao amerikance da napuste Bliski istok: Američki Stejt department je pozvao građane SAD da napuste zemlje Bliskog istoka koristeći dostupne komercijalne letove, iako je veći deo vazdušnog prostora zatvoren, a većina letova otkazana.
U Dahranu, u Saudijskoj Arabiji, američka ambasada je naložila državljanima SAD da potraže sklonište zbog neposredne pretnje od raketa.
Raste broj žrtava: Više od 700 ljudi ubijeno je u Iranu od početka rata, prema podacima organizacije „Human Rights Activists News Agency“ (HRANA).
Jedan stanovnik Teherana opisao je teško bombardovanje u ponedeljak uveče kao opšti juriš.
Najjači udar tek predstoji: Američki predsednik Donald Tramp upozorio je da SAD još nisu ni počele snažno da udaraju, dok visoki zvaničnici navode da se Vašington sprema za značajan porast broja napada u naredna 24 sata.
On je takođe naveo da je primio pozive sa iranske strane na pregovore, ipak, naveo je da misli da je vreme za to već isteklo.
Pogođeno postrojenje u Natanzu: Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) potvrdila je oštećenje pogona za obogaćivanje goriva u Natanzu nakon američko-izraelskih udara.
Iran navodno imao 460 kg uranijuma spremnog za obogaćivanje: Specijalni izaslanik američkog predsednika, Stiv Vitkof, izjavio je danas da su iranski pregovarači poručili Sjedinjenim Američkim Državama da poseduju 460 kilograma uranijuma obogaćenog na 60 odsto i da su svesni da on može brzo da se obogati na 90 odsto, što je dovoljno za proizvodnju nuklearne bombe.
Ahmad Vahidi novi komandant IRGC: Određen je novi komandant iranske Revolucionarne garde (IRGC), Ahmad Vahidi. Vahidi se nalazi na crvenoj poternici Interpola zbog navodne umešanosti u organizaciju terorističkog napada na Izraelsko-argentinsko udruženje uzajamne pomoći (AMIA) u Buenos Ajresu u Argentini 1994. godine u kom je stradalo 85 ljudi, a povređeno više stotina.
Sahrana devojčica u Minabu: U gradu Minabu na jugu Irana, održana je sahrana za 168 devojčica i 14 nastavnika koji su izgubili život u američko-izraelskim napadima na školu za devojčice u ovom gradu.
Zašto su SAD i Izrael napali?
Tri dana nakon početka ofanzive, Trampova administracija i dalje nudi različita objašnjenja koja su ponekad u suprotnosti sa obaveštajnim podacima, pokušavajući da opravda ono što je okarakterisano kao preventivni udar.
Trampova administracija još nije jasno definisala kakva je bila pretnja od Irana.
Tramp je naveo neposrednu pretnju Irana po SAD, što je u suprotnosti sa brifinzima Pentagona u kojima je stajalo da Iran nije planirao napad osim ako prvi ne bude udaren.
Pre napada, Tramp i zvaničnici su preuveličavali koliko je blizu Teheran razvoju nuklearnog oružja. Iako je Tramp ranije tvrdio da je iranski nuklearni program uništen prošlog leta, poslednjih nedelja administracija sugeriše neposrednu nuklearnu pretnju bez pružanja dokaza. Sa druge strane, Iran insistira da je program mirnodopski.
Tramp je pominjao slobodu za narod Irana, ali je istovremeno naveo da bi scenario sličan Venecueli, gde je administracija ostala uprkos akcijama protiv predsednika, bio savršen scenario.
Ministar odbrane Pit Hegset naglasio je da ovo nije rat za promenu režima.
Ko sada vodi Iran?
Vrhovni vođa Irana ubijen je u subotu, zajedno sa nekoliko visokih vojnih zvaničnika, što je ostavilo režim uzdrmanim, ali i dalje sposobnim za napade.
Vlast u Iranu sada pripada savetu koji čine predsednik Masud Pezeškijan, šef pravosuđa Golamhosein Mohseni Edžei i visoki sveštenik Alireza Arafi, dok se ne imenuje novi vrhovni vođa, što bi prema rečima ministra spoljnih poslova Aragčija moglo biti u roku od nekoliko dana.
Kako će ovo uticati na cene nafte?
Cene nafte u utorak dostižu najviši nivo od juna 2025. godine.
Nafta tipa Brent skočila je na 82 dolara po barelu, dok su cene prirodnog gasa u Evropi porasle za 34% nakon što je najveći proizvođač u Katru obustavio proizvodnju zbog iranskih napada. Cena benzina u SAD zabeležila je najveći dnevni skok još od uragana Katrina.
Savetnik komandanta iranske Revolucionarne garde (IRGC) upozorio je da će brodovi koji prolaze kroz ovaj strateški važan prolaz biti gađani. Skoro petina svetske trgovine tečnim prirodnim gasom i naftom prolazi kroz ovaj prolaz.
Uticaj na putovanja
Hiljade turista ostalo je zarobljeno zbog haosa u avio-saobraćaju.
Većina letova kompanija Etihad i Qatar Airways ostaje suspendovana. Zapadne zemlje, uključujući Kanadu i Ujedinjeno Kraljevstvo, savetuju svojim građanima da hitno napuste region ili se registruju kod svojih ministarstava.
Tramp očekuje da rat traje četiri do pet nedelja, ali posmatrači napominju da bi se to moglo promeniti pod pritiskom domaće politike ili ako se ciljevi ranije ostvare. Iranske zalihe raketa i dronova se smanjuju, kao i zalihe protivvazdušne odbrane arapskih država koje učestvuju u presretanju napada.
