Sedi čiča u parku i puši. Prilazi mu mlada novinarka i zamoli ga da joj odgovori na nekoliko pitanja. Pristade on, a novinarka vadi kalkulator.
– Oprostite što pitam – počne ona stidljivo – Važno mi je da nešto mogu da izračunam… Koliko imate godina?
– Nema problem, imam 85 godina – reče čovek.
– Dobro, hvala, a od kada pušite?
– Od svoje 19. godine.
– Koliko dnevno pušite?
– Pa dosta, oko dve kutije.
Uze devojka kalkulator i počne da računa, dok deda strpljivo pućka plavičaste dimove. Nakon nekoliko minuta, ona reče:
– Moj gospodine, da ste umesto što bacate pare na cigarete, taj novac štedeli, ili investirali na berzi, bili biste bogat čovek.
– Šta znači bogat čovek?
– Kako da vam kažem… Vidite ona dva solitera tamo?
– Vidim – potvrdi deda mirno.
– Da ste uradili ono šta sam vam upravo rekla, komotno biste imali skoro pa polovinu jednog solitera.
Na to deda reče:
– U stvari kćeri, pušim od svoje 18 godine, možda i više od dve kutije dnevno, a oba solitera su ionako moja.
Radite korisne stvari
Ne želim da opravdavam nezdrave navike ni na koji način. Svakako da pušenje nije dobro, ali suština poruke jeste da je bogatstvo relativno, kao i način sticanja istog. Ne znači ako ceo život štedite da ćete biti bogati u materijalnom smislu.
Posebno ne znači da ćete biti bogati ako se odričete različitih zadovoljstava. Tajna kapitalizma jeste na troškovnoj strani, ali tajna stvarnog materijalnog bogatstva je na strani prihoda.
Dakle, ako ono šta znate i umete da radite ima stvarnu vrednost, ako ste vredni, sigurno je da imate velike šanse da budete od koristi ljudima, a to znači da imate mogućnost da se obogatite.
Sve je do nas
Dalje, poruka ove i sličnih priča je takođe i da svaki čovek ima neki svoj put, svoje izbore i da nije ni lepo niti pošteno nekoga suditi i osuđivati.
Nije lepo, a nije dobro, porediti se s drugima u materijalnom, i u svakom drugom smislu. Svi imamo onoliko koliko treba da imamo, tu smo gde treba da budemo.
Ako nemamo para, onda smo svojim dosadašnjim potezima, ponašanjem i načinom razmišljanja sebe doveli u tu situaciju, svesno ili nesvesno.
Činjenica je da niko drugi nama niti je kriv za nešto što nam se kod nas samih ne dopada, a isto tako, nije ni zaslužan – sve je do nas.
Dobra strana te spoznaje je u tome da ni ubuduće nećemo ovisiti ni od koga drugog, već od nas samih, od svoji izbora, a najbolje vreme za neki novi početak jeste: sada.
Inače koncept vremena je pomalo čudan, zamislite kada bi neko došao u prašumu i pitao lava, gospodara džungle, koliko je sati!? Zašto sam pomenuo lava, a ne neku dugu životinju? Pa zato što lav ne brine šta o njemu misle ostale životinje.
Budite lav, nemojte da vas brine ako je neko ljubomoran na ono šta vi imate, na ono šta vi znate jer, vi imate i znate tačno onoliko koliko treba da imate i koliko treba da znate. Ni manje ni više.
Pazite na ponašanje
Kada bi se sav novac ovoga sveta sakupio na jednu gomilu i rasporedio na jednake delove svim stanovnicima, veoma brzo bi završio u istim džepovima. Znači, nije do toga koliko imamo, već kako razmišljamo i kako se ponašamo.
Ako vam je bliže poređenje sa životinjama, koje su autohtone u našim starim krajevima, onda budite vuk jer vuk ne brine šta o njemu misle ovce.
Чланак Svako nosi svoje breme се појављује прво на Vesti online.
