Svoje penzionerske dane 66-godišnji Viktor Ratić, jedan od nekolicine emigranata iz krajinskog sela Rečka, provodi sa suprugom LJiljanom između rodnog sela i Vankuvera u Kanadi, gde se kao pečalbar sa porodicom obreo pre 40 godina i gde mu danas, sa svojim familijama, žive deca Branka i Branislav. četiri decenije kasnije, a nekoliko godina posle povratka u rodno selo, iskreno do u detalja pišući o svim srpskim zabludama, svoj emigrantski život pretočio je u tri knjige, od kojih su mu dve („Od Rečke do Barselone“ i „Kanada“) već objavljene, a treća je u pripremi.
Kao i mnogi mladići, i on je sanjao o slatkom životu u nekoj od obećanih zemalja, želeći da, kako sam kaže, pobegne od svih zabrana posleratne komunističke Jugoslavije. Svestan rizika na koji se odlučio i avanture koja ga je očekivala, u zimu 1964. pod okriljem noći, izbegavajući graničare, zajedno sa suprugom LJiljanom, kćerkom Brankom i još jednim prijateljem, prešao je granicu kod Sežane i našao se u jednom od italijanskih izbegličkih logora. Za razliku od drugih, sreća ga je pogledala, pa se ubrzo našao u Kanadi, najpre u Vinipeku, a potom u Vankuveru, u koji je kasnije stigao i njegov sin Branislav.
Odšteta u dolarima
Posle jednog neobičnog sna, u kome se, kako Ratić kaže, vasionskim brodom uputio na neku nepoznatu planetu, napisao je i objavio u 40.000 primeraka knjigu naučne fantastike „Sedmi od osam velikih bogova Marsa“. Delove ove knjige iskoristila je, Televizija Bi-Bi-Si bez odobrenja izdavača, njujorške „Atlante“, zbog čega je tužio ovu medijsku kuću i dobio na ime odštete 40.000 dolara.
– Nije bilo lako da se prilagodimo novom načinu života. Za nas je sve bilo strano i nepoznato. Pomagali smo se međusobno, a okupljali smo se oko naše crkve. Međutim, i među nama emigrantima postojala je podela. Oni koji su u Kanadu došli odmah posle Drugog svetskog rata smatrali su nas Titovim emisarima. Sukobi koji su postojali doveli su i do podele na verskoj osnovi. Tako je pored crkve Svetog Arhangela u Vankuveru podignuta i crkva Svetog Save – priča Ratić, koji je u ovoj drugoj jedno vreme bio i njen sekretar.
Svoje ime Vojislav još od prvih dana u Kanadi, zbog problema u izgovoru, morao je da promeni, a najlakša varijanta za strance bila je Viktor. U Kanadi je radio kao električar, a posle velike nesreće i požara u kojem umalo nije izgubio život Ratić je, odlaskom u invalidsku penziju, otvorio jednu malu prodavnicu gramofonskih ploča, kaseta i suvenira.
Crveni pasoš
– Promene do kojih je došlo u Jugoslaviji krajem osamdesetih osetile su se i u Kanadi. To sam primetio kada mi je u radnju ušao prvi put jedan jugoslovenski konzul. Vidno iznenađen da pored srpske muzike tu može da pronađe i mnogo toga iz Srbije, ali i cele SFRJ, počeo je redovno da svraća. Zahvaljujući baš njemu, posle 25 godina, uspeo sam da dobijem jugoslovenski pasoš i vidim rodno selo – kaže naš sagovornik.
– Još od detinjstva imao sam sklonosti ka pisanju, a u Kanadi sam na nekim konkursima dobijao nagrade za pesme, a objavio sam i zbirku na engleskom „Hiljadu i jedna pesma“ – seća se naš sagovornik koji, iako razočaran što u Rečki ništa nije više kao nekad, i što mnoge svoje prijatelje nije mogao da pronađe, kad god je mogao dolazio je u otadžbinu. A onda, pre nekoliko godina, latio se ponovo pera i svoj emigrantski život preneo na papir zbog, kako tvrdi, budućih mladih generacija da znaju kako se nekada odlazilo u obećane zemlje i šta su one tada pružale.
– Moje knjige su iskrene, sa stvarnim, a ne izmišljenjim događajima i ličnostima. Do detalja pišem onako kako je bilo. Govore o mom emigrantskom životu i ljudima koje sam sretao, ali i našim srpskim zabludama na svim prostorima, posebno na američkom kontinentu.
Priručnik za avanturu
I treću knjigu Viktora Ratića, kao i prve dve, objaviće Muzej zavičajne galerije iz Negotina, ogranak beogradskog izdavačkog društva „Sveti Sava“, a njen urednik Vlasta Mladenović preporučujući Ratićeva dela, koji kaže da će one dobro doći kao poučnik svima koji su i danas spremni da se upuste u avanturu, kao nekada Vojče iz Rečke, kako bi pronašli obećanu zemlju.
Podrška posle moje prve knjige „Od Rečke do Barselone“, objavljene 2003. godine, stizala mi je od zemljaka u Vankuveru, što me je ohrabrilo, pa sam nastavio da pišem. Pre nekoliko nedelja izašla je i druga knjiga, „Kanada“, u kojoj pišem o svom životu u ovoj zemlji, a u trećoj, koja se nalazi u pripremi, opisao sam sve ono što sam doživeo posle mog povratka u zemlju i rodno selo – kaže Viktor Ratić, najavljujući promociju svog poslednjeg dela iz ove trilogije polovinom iduće godine.
