Dolazak američkog potpredsednika Džej Di Vensa u Budimpeštu u nedelji održavanja parlamentarnih izbora – sa jasnom namerom da pruži podršku Viktoru Orbanu – ukazuje na važnost mađarskih izbora koja u velikoj meri izlazi izvan nacionalnih i evropskih okvira. Istina, Orban se nadao do poslednjeg momenta dolasku Donalda Trampa u Budimpeštu, ali je rat u Persijskom zalivu ugasio i poslednje nade mađarskog premijera.
Američki predsednik je pre nekoliko meseci pružio presudnu podršku za pobedu političke formacije argentinskog predsednika Havijera Mileja na parlamentarnim izborima u južnoameričkoj zemlji. Namera je da naprave bis u Mađarskoj, tim pre što je Budimpešta ključni instrument MAGA pokreta za slabljenje EU.
U poslednjoj američkoj Strategiji za nacionalnu bezbednost, koju je potpisao Donald Tramp, stoji kao prioritet podrška snagama unutar EU koje se protive aktuelnoj politici EU. U prevodu, podržati svuda i u svakoj prilici suverenističke elemente, bilo da se radi o partijama, fondacijama ili drugim organizacijama koje se protive federalizaciji EU ili dubljim evropskim integracijama.
Mađarska sa svojih deset miliona stanovnika i privredom koja predstavlja samo jedan odsto ekonomije EU nema veliki konkretni značaj, ali ima ogroman simbolički jer je Orbanova Mađarska model za transformaciju liberalnih demokratija u neliberalne, a zatim u hibridne režime sa autokratskom jakom notom baziranom na nacionalizmu, religioznoj isključivosti, tzv. tradicionalnim porodičnim vrednostima, antimigrantskoj i antivouk politici.
Nije tajna da su se Donald Tramp, MAGA pokret i autori tzv. „Projekta 2025″ inspirisali Orbanovom transformacijom Mađarske od liberalne pravne države u neliberalno-autokratsku. Mađarski premijer i njegovi saradnici s ponosom ističu da su „oni bili Tramp pre Trampa“.
Budimpešta je u poslednjih desetak godina postala neka vrsta Meke ekstremnih desničara i suverenista. Kao što su komunisti išli na „hodočašće“ u Moskvu tokom 20. veka, tako desničari dolaze u glavni grad Mađarske.
Orban je idol čitave generacije suverenista i populista. Kada se on vratio na vlast u Budimpešti pre 16 godina, Tramp je bio televizijski šoumen, Đorđa Meloni beznačajna ministarka u poslednjoj Berluskonijevoj vladi, Mateo Salvini anonimni evroparlamentarac, Marin Le Pen samo ćerka Žan-Marija Le Pena, Žordan Bardela je išao u osnovnu školu, Alis Vajdel je proučavala kineski penzioni sistem, Santjago Abaskal bio je nezaposleni član Narodne partije, a Gertu Vildersu nisu dopuštali da uđe u Veliku Britaniju zbog ekstremnih političkih stavova.
Orban je po dolasku na vlast 2010. godine odmah krenuo u koncentraciju moći i novca, uz pomoć svojih bliskih prijatelja, kreirajući magični krug oko sebe. Od 2010. godine do danas, kompanije i preduzeća pod kontrolom ili u sferi Orbanovog magičnog kruga dobili su dve trećine tendera koje je finansirala EU.
U izveštajima Transparency Internationala Mađarska je već četiri godine najkorumpiranija zemlja u EU, a World Justice Project je u svom istraživanju konstatovao da je na poslednjem mestu u EU po poštovanju pravne države.
Do 2018. godine stavio je pod direktnu ili indirektnu kontrolu gotovo sve medije u Mađarskoj, kreirajući KESMA (Central European Press and Media Foundation), koja direktno polaže račune Fidesu. Danas kod naših severnih komšija mediji koji nisu pod kontrolom režima mogu da se nabroje na prste jedne ruke.
Nakon medija na red je došao pravosudni sistem. Orban je poslao u prevremenu penziju sve tužioce i sudije koji nisu bili na njegovoj liniji, a 2019. godine je kreirana mreža administrativnih sudova pod direktnom kontrolom Orbanove vlade. Istovremeno, Budimpešta je odbila da pristupi Evropskom javnom tužilaštvu (EPPO) kako bi zaštitila ljude iz Orbanovog okruženja od krivičnog gonjenja za korupciju i proneveru. Primera radi, na osnovu prijava OLAF-a, Mađarska je zbog nepravilnosti u upotrebi evropskih fondova trebalo da vrati milijardu i četiristo miliona evra. Vratili su samo 250 miliona.
Orbanomiks, kako se nazivalo mađarsko privredno čudo, već četiri godine ne funkcioniše. Štaviše, Mađarska je ušla u stagflaciju. Galopirajuća inflacija, privredni rast na nuli, pad vrednosti nacionalne valute i posledični skokovi kamatnih stopa glavni su razlog zašto mađarski premijer Viktor Orban fokusira svoju izbornu kampanju protiv EU, Ukrajine, i širi anksioznost među Mađarima od rata i propasti.
Mađarska i dalje uvozi jeftin gas i naftu iz Rusije, i dalje je kinesko čvorište u Evropi i „trojanski konj“ za uništavanje evropske privrede, počev od automobilske industrije. Međutim, ostala je bez novca iz fondova EU. Trenutno je blokirano 20 milijardi evra iz evropskih fondova zbog kršenja principa pravne države.
U berićetnom periodu Orbanomiksa, od 2010. do 2022. godine, Budimpešta je inkasirala više od 60 milijardi evra, odnosno oko pet milijardi evra godišnje. Ironija je da je Orban transformisao Mađarsku u hibridnu autokratiju zahvaljujući novcu iz fondova EU.
Izborna kampanja bila je surova i beskrupulozna, krcata lažnim vestima i operacijama „false flag“ i najnižim udarcima. Orban je forsirao priču o imaginarnim ili iskonstruisanim neprijateljima, od predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog do predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, uz plašenje Mađara ratovima, krizama, neizvesnošću, propadanjem i narativom da je on jedini „mesija“ koji može da spase mađarski narod.
Lider opozicije Mađar bazirao je svoju kampanju na borbi protiv korupcije i inflacije, dve pošasti koje najviše pogađaju građane, i na drugim realnim problemima s kojima se suočavaju Mađari. Slogan kampanje „Sad ili nikad“ direktno je ciljao zasićenost građana Mađarske Orbanom i umor od anksioznosti i širenja paranoje na svakom koraku.
Sva relevantna ispitivanja javnog mnjenja daju Mađaru prednost od šest do deset procenata. Međutim, još uvek je veliki broj neodlučnih građana, čak 24 odsto. Kada tome dodamo da se u Budimpešti bira manje od petine poslanika od 106 po većinskom jednokružnom sistemu, logično je biti rezervisan. Tim pre što Orban drži sve poluge vlasti, uključujući i fantomsku Kancelariju za zaštitu ustavnog poretka, a u poslednjih par meseci ima i logističku podršku na društvenim mrežama od ruske kompanije „Social Design Agency“. Reč je o kompaniji pod direktnom kontrolom Kremlja koja je završila pod sankcijama EU zbog širenja lažnih vesti o ratu u Ukrajini, ali i uloge na izborima u Rumuniji, Moldaviji i Bugarskoj.
Grupa mađarskih istraživačkih novinara objavila je film u kome detaljno i dokumentovano, sa brojnim svedočanstvima, opisuje sistem kupovine glasova u Mađarskoj. Orbanova stranka Fides za pedeset do šezdeset hiljada forinti (između 130 i 150 evra) kupuje glasove romske populacije i najsiromašnijih građana u ruralnim sredinama. Prema navodima autora filma, radi se o 600.000 glasova koje Fides bukvalno kupuje od najobespravljenijih i najzapostavljenijih slojeva društva.
Van Budimpešte, pogotovo u manjim sredinama, Orban i Fides postali su sinonim za državu. Ne kaže se da je nešto uradila država nego Orban ili vladajuća partija. Imajući u vidu da se u provinciji bira 88 od 106 poslanika po većinskom principu (plus 93 po proporcionalnom), jasno je zašto je oprez preporučljiv kod prognoziranja rezultata.
Mađar je dobar deo svoje kampanje posvetio pomenutom delu Mađarske. Računa se da je uspeo da stekne naklonost oko 30 odsto biračkog tela u ruralnim sredinama, ali i da je neophodno da stigne do barem 35-36 odsto kako bi mogao da se nada pobedi.
Bez obzira na to kako će se završiti izbori, čeka nas period velike neizvesnosti i turbulencija u Mađarskoj. Postoje realne mogućnosti da Orbanov sistem preživi čak i ako lider Fidesa izgubi izbore. Biće veoma teško ispraviti sve što je Orban u prethodnih 16 godina uradio na gušenju pravne države, sloboda, medija i institucija. Za ustavne promene potrebna je dvotrećinska većina, a Orban može da računa na seriju sebi odanih ljudi, od predsednika države, preko tužilaca i sudija, do profesora na univerzitetima.
Vrlo je verovatno da ćemo imati sličan scenario poljskom, odnosno kohabitaciju sa predsednikom iz suverenističkog bloka i čitav policijski i pravosudni aparat skrojen po meri i svetonazorima Orbana.
I EU će biti pred velikim izazovom, bilo da Orban izgubi ili pobedi. U slučaju pobede Mađara, u Briselu će morati da promene dosadašnju politiku prema Budimpešti i da pomognu novom lideru i vladi da se vrate na liberalno-demokratski put. Međutim, to neće ići tako jednostavno jer i Mađar ima niz problematičnih stavova koji mogu da budu kamen spoticanja.
U slučaju pobede Orbana, politika EU neće biti politika kontinuiteta, već će i u tom slučaju doživeti drastičnu promenu. Business as usual više nije moguć sa Orbanom, budući da je postalo očigledno da on radi za protivnike EU koji žele da je oslabe ili unište, bez obzira na to da li se nalaze u Vašingtonu, Moskvi ili Pekingu. Iako zvuči kao banalna fraza, ne znači da nije istinita: posle 12. aprila ništa neće biti isto u Mađarskoj i Evropi, ali i na Zapadu.
