Sekretar Srpskog nacionalnog saveza za Kvinslend Goran Kovačević iz Brizbejna imao je u utorak vrlo neobičan telefonski razgovor nakon čega je poželeo da celu priču saopšti našim čitaocima.
Oko 11.30 u Goranovoj kući zazvonio je telefon, a ženski glas s druge strane je na dobrom engleskom jeziku pitao da li je to broj Srpske pravoslavne crkve.
– Pošto sam odgovorio negativno, sagovornica me je pitala da li je to onda broj Srpskog nacionalnog saveza i tražila da govori sa predsednikom. Kad sam objasnio da sam sekretar tog saveza, rekla je da može i sa mnom da razgovara, a onda je krenula, po mnogo čemu, sumnjiva i neuobičajena priča – objašnjava Kovačević.
Gospođa ili gospođica mu je zatim rekla da zove s ćrodroma „Šarl de Gol“ u Parizu, a da se kraj nje nalazi Srbin iz Hrvatske, Milutin Karauković (84) koji joj je dao taj telefonski broj jer mu je neophodna pomoć. Zatim je sledilo kako je Milutin prodao dve kuće u Makarskoj, da je za to dobio 650.000 evra položenih kod neke zagrebačke banke, a da se trenutno nalazi na pariskom ćrodromu, jer ima višak od 150 kilograma prtljaga za koji nema da plati do Australije. Gospođi, usput, nije jasno kako je Milutin ušao u avion u Zagrebu s tolikim prtljagom. Pošto nema keša, sada ne može dalje da leti s tolikim teretom pa mu hitno treba uplatiti 870 evra na neki broj računa kako bi nastavio putovanje.
Da neko ne nasedne!
Celu ovu priču Goran Kovačević je, kako kaže, verno preneo kako bi upozorio sve srpske organizacije širom Australije, uključujući i crkve, da mogu očekivati sličan poziv. Ubeđen je da je reč o uhodanom načinu i priči za lakoverne, pa ko nasedne – nasedne.
– Zatim mi se javio i Milutin, koji je, po glasu, morao biti znatno mlađi od starca od 84 godine, i ispričao mi da je pre 35 godina živeo u Sidneju, da se vratio u Hrvatsku i da je rodom iz Tenje kod Osijeka. Rekao je da mu je otac iz Beograda, a majka iz Pančeva. Ponovio je priču o prodatim kućama u Makarskoj, jer više ne želi da živi s Hrvatima, pa se zbog toga ponovo vraća u Australiju. Za uslugu što ću mu uplatiti 870 evra, odmah po dolasku u Brizbejn, sutradan oko podne, vratiće mi 5.000 australijskih dolara – kaže Goran. – Rekao je još i da je zagrebačka banka kod koje je uložio novac verovatno već prebacila celu sumu na australijsku Nacionalnu banku i da nema nikakvih problema s nadoknadom za moju uslugu. Pošto sam se nećkao, povećao je nagradu na 10.000 dolara, da bi, na kraju rekao kako će mi testamentom ostaviti celu sumu nakon smrti, pošto ionako nema naslednika.
Dok smo razgovarali, nastavlja priču naš sagovornik, prekidao je priču, govoreći sa damom koja me je nazvala,na vrlo tečnom engleskom za nekoga ko je pre 35 godina napustio Australiju. Pre nego što mi je izdiktirao broj računa na koji ću mu uplatiti novac, tražio sam broj telefona sa kojeg me zove i dobio vrlo neobične brojke, 0033 820 820 820. Rekao sam „ilutinu da spusti slušalicu, kako bih ga nazvao na taj broj, na što je počeo da me psuje, uz priču kako ne mogu da ga proveravam. Na psovke nisam ostao dužan, pa smo prekinuli razgovor.
– Posle deset minuta, ponovo je zazvonio telefon, javio se navodni Milutin da upotpuni arsenal psovki, uz pretnje šta će mi sve uraditi kad stigne u Brizbejn – priča Goran. – Nazvao sam zatim dobijeni broj i utvrdio da on ne postoji.
