„Gospodin Linta je poznati spasilac kroz raznorazne peticije, popise imovina i stambena zbrinjavanja“, poručuje direktor Veritasa.
Štrbac kaže da je to reagovanje najblaže rečeno smešno nepoznavanje i prava i osnovnih činjenica.
„Gospodin Linta bi morao da zna da se u Americi, za razliku od Evrope koristi anglo-saksonski pravni sistem po kome je moguće da i nekoliko ljudi sastavi kolektivnu tužbu, ali da to u praksi ne znači da je tužbu potpisalo 200.000 ljudi, već u konkretnom slučaju njih petoro u ime svih proteranih Krajišnika u Oluji.
Dalje, gospodin Linta bi morao da zna da ova tužba ima isključivo veze sa operacijom Oluja zato što postoji dokaz – dokument da su hrvatske vlasti potpisale ugovor sa MPRI o obuci i naoružavanju i planiranju za tu akciju. Dakle, svi zločini koji su se dogodili ranije nemaju apsolutno nikakve veze sa ovom firmom, pa i ne mogu biti predmet tužbe“, ističe Štrbac.
Odgovarajući na brojna pitanja koja je Linta postavio, Štrbac kaže da ni on, ni Veritas nisu imali nikave veze sa tužbom, sem što su američki advokati od njega tražili i dobili dokumentaciju i dokaze.
„Kao što sam dao dokumentaciju tužilaštvu Haškog tribunala protiv trojice hrvatskih generala, kao što sam državi Srbiji dostavio dokumentaciju vezanu za tužbu i kontra tužbu Hrvatske i Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, tako sam dokaze dostavio i ovim advokatima. Ako sam mogao da budem stručni svedok u procesu za genocid, sigurno bih se pojavio i pred sudom u Americi i to je sva moja veza sa ovim procesom“, navodi Štrbac i odbacuje optužbe da su on ili Veritas dobili novac.
„Ni Veritas ni ja nemamo nikakvu odgovornost, a posebno da smo dobili neki novac. Pa nije Amerika Srbija da se može kao što gospodin Linta istovremeno ima tri organizacije, a da ni sam ne zna jesu li to političke ili nevladine, ali da na svaku izvlači pare. Amerika je uređena država sa jasnim pravilima igre i to bi čovek koga sam ranije nazivao muljatorom, a sada ne bih iskoristio neku težu reč, morao da zna“, zaključuje Štrbac u svom odgovoru.
