Vukanovo jevanđelje naisano je oko 1202. godine. Pisano je, kažu, u pećinama iznad Starog Rasa.
"To je najstariji rukopis raškog pravopisa", o Vukanovom jevanđelju započinje priču Jekaterina Kruseljnickaja iz Nacionalne biblioteke Rusije.
Prema zapisu starca Simeona, glavnog pisara jevanđelja, rukopis je pisan za velikog župana Vukana, najstarijeg sina Nemanjinog, baš u doba kada je on, posle pobede nad bratom Stefanom, vladao kratko srpskom srednjovekovnom Raškom, od 1202. do 1204. godine.
Ovo jevanđelje je skromnije opremljeno nego što je Miroslavljevo jevanđelje, ali podjednako zanimljivo.
"Stilski koncept je potpuno drugačiji, ali nije manje zanimljiv i veoma je lep. Pogledajte ovu minijaturu, ovaj rukopis se uvek može prepoznati po ovoj slici. To je vizit karta našeg sajta o srpskim rikopisima. Zanimljivo je da ni u jednom drugom rukopisu nema ovako oblikovanih inicijala. Ovde vidimo pletenicu sasvim drugog tipa nego u Miroslavljevom jevanđelju. To je takozvana "balkanska pletenica". U mnogim inicijalima postoje zomorfne predstave i ova knjiga je po tome jedinstvena.", objašnjava Kruseljnickaja.
Do sredine 19. veka Vukanovo jevanđelje čuvano je na Svetoj Gori sve dok ga Porfirije Uspenski, zajedno sa 166. listom Miroslavljevog jevanđelja nije odneo u Rusiju.
"Ovo je fragment rukopisa koji je takođe zainteresovao Porfirija Uspenskog. Pre svega raskošne minijature na kojima su na zlatnoj pozadini prikazani četvorica jevanđelista sa Sofijom- premudrošću Božijom. Istraživačima su minijature zanimljive i zbog toga što je na njima detaljno prikazan pribor za pisanje, sve što su pisari koristili, makaze kojima su rezali pergament, pera, mastionice. Tu je još jedan minijaturista sa premudrošću Božijom i svojim simbolom- Marko. Rukopis je posebno zanimljiv i zbog pisarevog pogovora. To nije samo obaveštenje za koga je knjiga napisana, to je istorijska priča o događajima u Srbiji u 15. veku. Radoslav je bio naručilac jevanđelja, a ime pisara nije poznato. On sebe naziva "inok izdavše", o Radosavljevom jevanđelju za RTS priča Kruseljnickaja.
Radosavljevo četvorojevanđelje pisano je krajem treće decenije 15. veka. Sačuvano je samo 12 listova, ostali nikada nisu pronađeni.
"Da Porfirije Uspenski nije doneo ovaj deo ni njega ne bismo videli, nestao bi. Mnogi rukopisi su nestali u požarima i neprekidnim ratovima", kaže Jekaterina Kruseljnickaja.
Ruska Nacionalna biblioteka broji 37 miliona knjiga, među njima se čuva i oko 370 srpskih srednjevekovnih rukopisa.
