Srbija nema more, ali ima pomorskog oficira koji je komandovao najmodernijim i najmoćnijim brodom italijanske ratne mornarice – nosačem aviona Kavur…
Vanja Prodanić (24) se rodio i proveo godine uz more i kaže da od mora i za more živi. On je takođe i prvi oficir iz Srbije koji se školovao na Pomorskoj akademiji u inostranstvu.
Vanja Prodanić je prvu godinu Akademije završio u Srbiji, da bi potom, položivši sve testove, studije nastavio u italijanskom gradu Livorno.
– Za komandanta grdosije od oko 35.000 tona našao sam se kao poručnik korvete italijanske ratne mornarice, u okviru redovne prakse posle završene četvrte godine Pomorske akademije u Livornu – objašnjava Vanja za 24 sata.
Prošlog leta, tokom vežbe na Mediteranu i Crnom moru, Vanja je komandovao, kao dežurni, više smena od po četiri sata. Kaže da je nekoliko dana vreme bilo prilično loše.
– Kiša je padala, duvao je jak vetar, talasi su bili visoki, ali na ovom, 240 metara dugom i 40 metara visokom brodu, to se skoro nije ni osetilo – kaže Vanja Prodanić.
On je na školskom brodu Jadran plovio do Engleske, a kasnije, kao pitomac, bio je na još većem jedrenjaku Amerigo Vespuči, koji je išao do Antverpena. Plovio je i na razaračima i fregatama, ali ipak kaže da su utisci sa nosača neopisivi.
– Komandni most više liči na kabinu džambo-džeta jer skoro da i nema klasičnih brodskih instrumenata, na sve strane su računari, monitori, ekrani, digitalni navigacijski instrumenti… – objašnjava Vanja.
Kavur je prošle godine zvanično zaplovio, stigao je i do Haitija u humanitarnoj misiji pomoći nastradalima u zemljotresu. Posada ima više od 1.200 ljudi, nosi osam aviona i 12 helikoptera, a može da prevozi i tenkove i mornaričku pešadiju.
Vanja je ove godine završio petogodišnje studije u Italiji i dobio čin poručnika fregate.
– Dežurao sam kao i svi stranci, ukljućujući Albanace, Tajlanđane, Senegalace, Peruanace, i uvek sam pod komandom imao više od 600 pitomaca i oficira – kaže on.
Plovidba morem u genima
TRADICIJA – Potporučnik Vanja Prodanić rođen je u Puli i sve je podredio moru, nastavljajući porodičnu tradiciju. Pradeda i deda bili su oficiri u kopnenoj vojsci, dok je otac penzionisani oficir mornaričko-tehničke službe. Sve što sam radio u vezi je s morem i prve pare sam zaradio prodajući školjke koje sam izronio, priča Vanja. On trenutno službuje u Beogradu, a za školovanje u Italiji kaže da se razlikuje od Srbije. Pojam discipline je kod njih savim drugačiji nego kod nas. Na primer, mobilni telefon je zabranjen, tako da sam jedva posle petnaestak dana uspeo da se javim kući da sam stigao u Livorno. Pored mora, Vanja voli i ronjenje, padobranstvo, veslanje, streljaštvo i plivanje.
