Srpski hram otvorio dveri

Crvenim slovima se 4. septembar upisao u žitije srpskih vernika u Norveškoj. Posle svete arhijerejske liturgije, predvođeni episkopom britansko-skandinavskim Dositejem, Srbi su pošli na Frogner, u svoju prvu crkvu u Norveškoj. Otvorene su im prvi put dveri prelepog zdanja u Oslu, okruženog zelenilom koje ga je, neka bude u ovoj priči, decenijma čuvalo samo za Srbe. Vladika je zamolio da prvi uđe najstariji parohijan Drago Kešeljević (82), koji se nadao crkvi pet i po decenija, koliko dugo živi u Norveškoj.
Preosvećeni je obavio malo osvećenje. Veliko će uslediti pošto se zgrada adaptira u bogomolju u prizemlju, u bibloteku na spratu, u muzej u potkrovolju, učionicu srpskog jezika, radionicu za ikonopisanje, školicu za najmlađe, prostor za simpozijume, galeriju za izložbe, u pevnicu za horiste, u internet vezu sa svetom… Bog dao ima gde!

Ugledni gosti

Malo osvećenje su svojim prisustvom uveličali, između ostalih, starešina Ruske crkve u Norveškoj otac Kliment, profesori teologije Turstejn Tolefsen iz Osla i filozofije Vladimir Cvetković iz Niša, dobrodošli predavači u budućem Srpskom duhovnom centru.

Koliko vernika, naravno, toliko vizija. Svako je od prvoušlih zavirio u svaki kutak, na svakom od četiri nivoa su prostorne mogućnosti. Svako bi da prione na poziv vladike da se ulepša i, što je važnije, oduhovi prvi srpski hram među vikinzima. Pijanista ovdašnje opere, maestro iz Majura Milan Petrović u potrazi je za dobrim klavirom. Srpski duhovni centar postaje stvarnost koja se godinama snivala.
– Ako smo došli samo zbog hleba, prestaćemo da budemo narod u tuđini. Kakav bismo bili svetosavski narod ako nas ne bi prepoznao sveti Sava? Pitajući gde su nam zadužbine, ako ih nema, rekao bi nam da nas ne prepoznaje – pouka je i pohvala vladike Dositeja.

Konak

Zdanje će biti i konak za goste. Bog dao, ima gde. Prvi je konačio đakon Veljko.
– Prvi je spavao “hajduk Veljko”! – uzviknuo je dobro ispavani đakon sedajući za volan automobila kojim je odvezao vladiku u Stokholm.

Preosvećeni je govorio i pošle svete arhijerejske liturgije u Grčkoj crkvi, i posle malog osvećenja u budućoj Srpskoj crkvi. Otišao je put Stokholma, u kojem je sedište eparhije, očigledno veoma zadovoljan. Ozaren je bio svako ko je video šta je kupljeno i gde se nalazi. Srbi u srcu Frognera – Frogner svima u srcu.
Vladika je još jednom iskazao punu podršku protojereju-stavroforu Vajku Spasojeviću, koju je starešina parohije podelio sa svojim istrajnim saradnicima u neimarenju budućeg hrama. Srpskog hrama, naglasio je episkop, za sve narode.

Imena logoraša

Vladika je u nekoliko navrata rekao da su osnivači prvog hrama Srbi koji su izgubili život u najvećem svetskom ratu u nemačkim logorima u Norveškoj.
– NJihova imena moraju biti ispisana u ovom hramu. Ovde će ih naći njihovi potomci koji ne mogu stići do njihovih grobova daleko severnije – predložio je episkop kojeg je u tome posebno citirao starešina parohije.
Urediće se i muzejski kutak srpskih stradanja u ratnoj Norveškoj.

Svojim putevima povratka sa prvog otvarnja dveri hrama, dobri vernici proneli su dobru vest duž cele duge Norveške. Daleko dalje je raznose “Vesti”.