Željko Dulić (27), planinar iz Bukovca koga su u snežnim nanosima planine Mekinli pre četrdesetak sati onesvešćenog i u životnoj opasnosti našle spasilačke ekipe, već se vratio u bazni kamp i sprema se za ponovni uspon! Kako za Blic kaže njegov kolega Branislav Jerg, član društva Vilina vodica iz Bukovca, Dulić je u bolnici proveo tek nekoliko sati koliko mu je bilo neophodno da oporavi iscrpljeni organizam, a potom je uzeo preporučenu terapiju i zahtevao da se vrati u bazni kamp.
čim sam čuo vest kontaktirao sam alpiniste koji su na Mekinliju i saznao da se Željko odlično oseća, da nije samo van opasnosti, već da je uveliko na nogama i na putu za bazni kamp. On je zaljubljenik u ovaj sport i verujem da sluša jedan moj savet: Idi do te granice do koje je mozak bistar – kaže za Blic Jerg.
Dve ekspedicije
Dve ekspedicije iz Srbije nalaze se u SAD. Iso Planić i Milivoj Ardeljan, članovi ekspedicije u kojoj je bio i Dulić, trenutno se spuštaju sa planine nakon što su osvojili vrh, dok druga ekspedicija, čiji su članovi Zoran Kontić, Neda Milošević, Ilija Andrejić i Dragan Petrić, ide ka vrhu. Svi oni su dobro.
Trojica planinara spasena su helikopterima sa vrha Mekinlija, najviše planine u Severnoj Americi, saopštila je u utorak Služba Nacionalnog parka. Rendžeri su u ponedeljak noću našli planinare – dvojicu Japanaca i jednog Srbina, prilikom silaska sa planine visoke 6.194 metra.
Prvi planinar, 27-godišnji Željko Dulić iz Srbije, primećen je kako se tetura na visini od 5.883 metra. Kada je patrola stigla do njega, on se onesvestio. Odmah je stavljen na specijalna nosila zakačena užetom za helikopter i prebačen na manju visinu.
Dok je patrola spasavala Dulića, prišao im je Japanac Šo Tamagava (22) i takođe kolabirao. On je na isti način – helikopterom – spušten u podnožje planine.
Rendžeri su nešto kasnije našli i trećeg alpinistu, Japanca Masakija Kobajasija (20) u polusvesnom stanju na visini od 5.610 metara, i izveli akciju spasavanje helikopterom, treći put te noći.
Tamagava i Kobajasi, koji su prebačeni u lokalnu bolnicu, bili su u sastavu iste sedmočlane ekspedicije, ali su se uz planinu peli sami, rekla je Morin Meklaflin, portparol Nacionalnog parka Denali.
Dulić: Trebalo je da popijem više vode
– Došao sam do visine od 5.950 metara. Falilo mi je još 200 metara do vrha. ali nisam više mogao, pa sam krenuo da se spuštam dok još mogu. U tom momentu naišli su rendžeri koji osiguravaju penjanje i spuštanje i procenili su da bi trebalo da me spuste helikopterom.
Dobio sam kiseonik i injekciju, a pregledao me je i tim lekara. Dobro sam se osećao, a i oni su utvrdili da je sa mnom sve u redu i odbio sam da idem u bolnicu, iako su rendžeri mislili da bi to ipak trebalo uraditi. Osećam se dobro i nemam nikakvih problema…Napravio sam grešku što sam popio malo vode, svega litru, a trebalo je još litar i po. Inače, tražili su da se evakuišemo iz baznog kampa što smo i uradili – rekao je za „Blic“ Željko Dulić
Željko Dulić, koji je odbio dalje lečenje, bio je u sastavu četvoročlane ekspedicije, ali je i on sam krenuo ka vrhu, dok su njegovi drugovi ostali na manjoj visini.
Sezona osvajanja Mekinlija, inače, obično traje od kraja aprila do početka jula, a u tu avanturu godišnje se upusti između 1.200 i 1.300 alpinista iz celog sveta.
Kakva je iskušenja Dulić prošao na ovoj visini samo on zna, ali njegove kolege smatraju da je uspon bio nadljudski težak, jer, Dulić je mladić u kondiciji i sa sedmogodišnjim alpinističkim iskustvom.
– Samo neka je živ! Dobro se dobrim uvek vraća, on je pre dve godine rizikovao svoj život na Tremu da spase jednu devojku iz Beograda. Na njegove oči, devojka je propala 80 do 100 metara u dubinu, a on je, ne čekajući ni časa, sam, bez prave opreme, počeo da se spušta niz te odrone, a potom je otkopao devojku iz snega i sa njom se smrzavao sve dok nisu stigli spasioci. Da nije imao tu hrabrost, ta devojka danas ne bi bila među nama – priča Željkov kolega Branislav Jerg.
Ime dobio po predsedniku
* Maunt Mekinli (eng. Mount McKinley) ili Denali je najviša planina Aljaske i najviši vrh u Severnoj Americi. Nalazi se na Aljaskim planinama i dostiže visinu od 6.194 metra.
* Vrh je sastavljen od granitnih stena. Temperatura se na vrhu kreće od –60°C do –83°C, a vazdušni pritisak je izuzetno nizak. Sa Maunt Mekinlija spušta se pet lednika. Vrh se još naziva i Denali, po imenu koje su mu dali Atabaska Indijanci, i ono znači najviši. Osim ovog imena postoje još dva – Doleika i Traleika. Prvi koji se kretao padinama Maunt Mekinlija bio je Džordž Vankuver 6. maja 1794. Današnji naziv vrh je dobio 1897. kada je iz političkih razloga prozvan Maunt Mekinli, po 25. predsedniku SAD Vilijamu Mekinliju. Vrh je prvi put osvojio Hadson Stak 7. juna 1913. Danas se Maunt Mekinli nalazi u okviru Nacionalnog parka Denali.
* Kad je reč o alpinistima iz Srbije, poslednji put su ovaj vrh osvojili 2008. godine članovi novopazarskog planinarskog društva Sandžak Basar čarovac i Mirsad Jandrić i planinar iz Banjaluke Petar Pećanac.
Ljubav prema alpinizmu rodila se u Željku pre desetak godina, a od 2003. godine aktivno se bavi ovim sportom. Prošao je oba alpinistička kursa, obuku, a do sada se uspeo na sve značajne vrhove u okruženju, osvojio je najviši vrh Balkana, Alpe je prošao uzduž i popreko, a pre dve godine osvojio je i Ararat. Uz to, svake godine na Fruškogorskom maratonu osvajao je drugo ili treće mesto, a mauntin bajking mu je ljubav kojoj je posevćivao dosta vremena, iako se nije takmičio u ovom sportu.
Odvajao je vreme i da obučava nove zaljubljenike u ovaj sport, pa je tako bio i na Bebi Egzitu gde je pomagao deci da se spuštaju niz konopac.
Dulić živi u Bukovcu, sa majkom, a radio je povremeno, preko studentske zadruge. Bukovčani su ga na ovaj uspon ispratili sa oduševljenjem.
Nesreće planinara
17. mart 2011.
Na Mon Blanu, na 3.100 metara nadmorske visine, nađena su beživotna tela srpskog alpiniste Igora Skendera i njegovog kolege iz Hrvatske Tonija Rosija. Prema saopštenju žandarmerije u Šamoniju, alpinisti su pali s visine od oko 200 metara tokom uspona na planinski vrh Druat. Tela je video nadzornik planinarskog doma u selu Aržentjer, koji je obavestio spasioce.
3. februar 2011.
Alpinista Vladimir Filipović (45), inače tehnički direktor Radija B92, poginuo je pri padu s visine od 60 metara dok se s drugom Milanom Savatićem (44) iz Beograda peo uz zaleđeni vodopad na planini Maltatal u Austriji. Savatić je pri padu zadobio teške povrede glave i prelom noge i helikopterom je prebačen u bolnicu.
1. avgust 2008.
Srpski alpinista Dren Mandić poginuo je na Himalajima, na završnom usponu ka vrhu K2, na visini od oko 8.200 metara. Mandić je bio deo Ekspedicije Srbija – K2 2008, u kojoj su bili i alpinisti Predrag Zagorac i Iso Planić.
