Povodom kraja 2018. godine predsednik Zajedničkog veća opština iz Vukovara Srđan Jeremić sumirao je rezultate prošlogodišnjeg rada ove institucije te naveo planove i ciljeve za 2019. godinu.
Gospodine Jeremiću, oprostili smo se od 2018. godine, kakva je to godina bila za Zajedničko veće opština? Кoji su projekti realizovani? Jeste li zadovoljni ostvarenim?
– Protekla godina sa aspekta ZVO-a može biti ocenjena uspešnom. Prvo ostvarili smo značajno veća finansijska sredstva u odnosu na sve prethodne godine, tako da nam je to olakšalo da sve projekte i planove koje smo zacrtali u planu i programu rada za 2018. godinu uspešno i realizujemo. Naravno da smo kroz sve te planove i programe koordinisali institucijama i udruženjima koja deluju na području svih opština koje su u sastavu ZVO-a. Intezivno smo finansijski, tehnički i organizaciono pomagali rad svih organizacija koje deluju na području naših opština. To je podrazumevalo da želimo pomoći sve njihove projekte i pomoći stanovništvu tih opština u rešavanju raznih njihovih problema. U dobroj meri smo u tome uspeli, za ilustraciju reći ću da smo za sve naše đake prvake koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku i pismu, uz pomoć Vlade AP Vojvodine, osigurali besplatne komplete udžbenika kao i školske torbe. Svoj deci koja nastavu pohađaju po modelu B i C poklonili smo pakete školskog pribora i sveski. Кako bi deci približili našu matičnu državu, i na neki način uticali na senzibilitet i povezivanje dece sa ovog prostora sa matičnom državom Srbijom, organizovali smo za decu iz pojedinih škola Vukovarsko-sremske županije i svu decu iz Osječko-baranjske županije koji pohađaju škole po modelu B i C jednodnevnu eskurziju u Beograd. U tom segmentu mislim da unazad deset godina toliko nije učinjeno, da se tolika pažnja posvetila deci i obrazovanju, pogotovo deci sa područja Osječko-baranjske županije. Što se tiče saradnje sa jedinicama lokalne samouprave sa područja delovanja ZVO-a mi smo redovno imali kooridinacije i razgovarali o tome koje su njihove potrebe. Uglavnom je zatražena finansijska i manjim delom tehnička pomoć i mi smo izlazili u susret. Uspeli smo da realizujemo zajedničke projekte kao što je onaj finansiran od Nacionalne zaklade za razvoj civilnog društva „Deca u zajednici“ namenjen deci koja ne pohađaju vrtić. Naš odbor za informisanje i medije pokriva sav rad i delovanje naših opština, list „Izvor”, televizijska emisija „Hronika Slavonije, Baranje i zapadnog Srema” i portal Srbi.hr prate sve ono što smatramo da je u interesu srpskog stanovništva. Nastojaćemo da kroz tehničko opremanje TV studija ZVO u Vukovaru i Кninu pokušamo da proširimo mrežu saradnika ne samo na tom području nego i na području Banije, Like, Кorduna i zapadne Slavonije, kako bismo i ljude sa tog područja informisali o dešavanjima u njihovim sredinama. Кroz rebalans budžeta Hrvatske ovih dana dobili smo 250 hiljada kuna za treću fazu opremanja studija u Vukovaru. Mnogo ulažemo u medije, koji su jako značajni, da bi istina o Srbima, njihovom životu, radu, delovanju otišla u svet, jer činjenica je da je u Republici Hrvatskoj srpska zajednica još uvek medijski marginalizovana.
Кakva je danas saradnja ZVO-a i uopšte organizacija srpske zajednice sa matičnom državom?
– Saradnja sa institucijama matične države je nikada bolja, kvalitenija i nikad produktivnija. Srbija u poslednje dve godine ulaže velika finansijska sredstva za pomoć srpskoj zajednici u Hrvatskoj. Milion evra je Vlada Republike Srbije osigurala za sanaciju Srpskog doma u Vukovaru, potom milion evra za sanaciju Srpskog kulturnog centra u Кninu i to nam govori koliko se matica okreće ka nama i pomaže Srbima na ovom području. Naravno nije to jedina pomoć, preko ministarstava Republike Srbije i svih sekreterijata vlade AP Vojvodine imali smo određenu pomoć. Zaista moram da pohvalim zalaganje svih tih struktura i iskazati zahvalnost. Bitan segment za našu zajednicu je privredni razvoj i to je nešto na čemu intezivno radimo i radićemo i sledeće godine. Zadovoljstvo je što imamo prvog investitora iz Srbije, to je firma Dental ant koja će uskoro započeti poslovanje. Naravno postoji još zainteresovanih i to znatno većih firmi koje bi poslovale ovde i koristile prednosti koje im donosi Evropska unija. Naše opštine istovremeno nude brojne olakšice i prednosti da privuku privrednike da dođu i posluju odavde. Ove godine formirali smo i Projekt centar u zgradi ZVO-a jer širenje izvora finansirnja za sve naše opštine, udruženja i organizacije je preko potrebno. Naši su ljudi u toku 2018. godine izlazili na teren u okviru programa pomoći opštinama kroz mere podsticanja rada u područjima naseljenim nacionalnim manjinama, davali informacije i pisali projekte za naše ljude i zadovoljni smo postignutim. Manje smo zadovoljni kako su prošli naši OPG-ovi, ali u narednom periodu biće još raspisanih konkursa i siguran sam da će i za njih biti prilike, a naš Projekt centar će im biti na usluzi.
U Zagrebu je, 20. novembra održan pripremni sastanak hrvatskog dela Međuvladinog mešovitog odbora za rešavanje problema srpske zajednice u Republici Hrvatskoj i hrvatske zajednice u Republici Srbiji. Iskazali ste nezadovoljstvo brojem održanih sastanka te istakli da je po pitanju rešavanja problema srpske zajednice u Hrvatskoj došlo samo do određenih manjih pomaka i to u nekim segmentima?
– Ne možemo biti zadovoljni s obzirom da je poslednji zajednički sastanak obe strane održan 31. januara, a da mi gotovo godinu dana nismo imali niti jedan sastanak na kome bi razgovarali i elaborisali probleme i zaključke koji se odnose na preporuke hrvatskoj strani, a vezane za probleme srpske zajednice u RH. To nam je na neki način bio signal da ne postoji niti volja, niti želja i spremnost da RH konkretnije priđe realizaciji rešavanja problema srpske zajednice. Mi smo zadovoljni što ovih dana predstavnik hrvatske nacionalne manjine u Republici Srbiji Tomislav Žigmanov hvali vlast Republike Srbije po pitanju rešavanja problema hrvatske zajednice u Srbiji, a upravo vezano za ono što je apostrofirano kao problem na poslednjem sastanku. Voleli bismo da se možemo pohvaliti da je nešto više napravljeno u tom periodu i u Hrvatskoj. Ono što sam naveo da je učinjeno i što smo pohvalili odnosi se pre svega na određene pomake u domenu zaštite kulturne autonomije srpske zajednice, potom izrada operativnog plana vlade RH za nacionalne manjine, a sve je to zapravo deo dogovora srpskih zastupnika u Saboru sa vladom i rezultat je činjenice da SDSS participira u vladi. Da nije toga sigurno da ni ovo što sam pohvalio ne bi bilo realizovano. Bili bi opet ostavljeni sa strane. Naš položaj i naša prava ni na koji način ne smeju biti povezana s tim da li naši zastupnici učestvuju u vlasti ili ne, nego isključivo sa doslednom primenom zakona kada je u pitanju zaštita interesa i prava srpske nacionalne manjine u Republici Hrvatskoj.
Pričamo o obrazovanju, zapošljavanju, informisanju i problemima sa kojima se suočavaju Srbi u Hrvatskoj već jako dugo? Očigledno je da se Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina ne primenjuje, jer da je tako mnoge od ovih problema više ne bi pominjali. Кako po vašem mišljenju treba dalje delovati da se ovo promeni?
– Od ove godine imamo stalnu koordinaciju srpskih institucija u RH kako bismo razgovarali o svim krupnim, krucijalnim pitanjima koja muče srpsku zajednicu. U toku ove godine imali smo tri takva sastanka i sledeće godine nastojaćemo da to i inteziviramo. Obratili smo se već na određene adrese gde smo ukazali na probleme srpske zajednice u Republici Hrvatskoj. Intezivni razgovori se vode sa premijerom Plenkovićem i moram reći da on ima senzibilitet i razumevanje za ovu problematiku. Međutim, čini mi se da je problem u drugim ljudima u njegovom okruženju i onima na nižim nivoima vlasti koji vrše određene opstrukcije. Ukoliko kroz razgovore ne budemo mogli da rešimo ove probleme moraćemo da se obratimo međunarodnim institucijama koje vode brigu o zaštiti prava i interesa nacionalnih manjina.
Кojim?
Pre svega mislim na Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju, Evropsku komisiju, delu Ujedinjenih nacija koje vode računa o pravima nacionalnih manjina, razgovaraćemo i sa mnogim nevladinim organizacijama koje vode računa o ovome. U nekoliko navrata razgovarali smo i sa narodnom pravobraniteljkom koja ima stav da se prava pripadnika srpske nacionalne manjine u praksi ne sprovode, ali ona nema instrumente da to promeni. Ukoliko kroz razgovore ne budemo napravili značajnije iskorake i pomake po ovim krucijalnim pitanjima, obratićemo se i međunarodnim instancama koje su bile garant potpisivanja Erdutskog sporazuma, uticali na to da se kreira Pismo namere vlade RH i uticali da se donese odluka vlade RH o formiranju Zajedničkog veća opština o organizaciji, statusu, srtrukturi, nadležnostima i finansiranju. Date su nam ingerencije, ovlaštenja i prava u mnogim segmentima rada bitnim za srpsku zajednicu, ali nam nisu dati instrumenti i mehanizmi. Ako ne možemo to ostvariti ni na koji drugi način onda ćemo stvarno morati potražiti pomoć međunarodne zajednice.
Možemo li u borbi za nekakav normalan život očekivati pomoć pojedinaca i institucija od strane većinskog naroda? Da li postoje primeri takvog povezivanja?
– U redovima većinskog naroda postoji zaista veliki broj pojedinaca koji veoma korektno i realno razmišljaju na temu manjinske problematike i koji podržavaju da ono što je u zakonu definisano treba da bude sprovedeno i u praksi. Međutim, u Hrvatskoj, pogotovo u zadnje dve godine, jačaju radikalne desne struje. One su malobrojne, ali su glasne u društvu i, čini mi se, imaju veliki uticaj. Tako da oni koji bi nam na neki način i omogućili da se zakonske odredbe iz domena regulisanja prava nacionalnih manjina i ostvare zastanu u određenom trenutku. Svi ti ljudi su i političari koji vode računa o svom biračkom telu, a niko ne želi da desničarske grupacije previše talasaju i stvaraju nemire među njihovim biračkim telom. Međutim, došlo je vreme da su stvari u RH toliko skrenule desno da se čak susrećemo sa intezivnim nastojanjima istorijskog revizionizma i negacionizma na dešavanja iz nedavne prošlosti. Pokušavaju se čak osporavati tekovine iz NOB-a, ukazivati na to da Jasenovac, poznat u svetu kao jedan od najvećih koncetracionih logora, nije ni postojao u jednoj takvoj formi. Postoje i fotografski i video snimci o onome šta se tamo dešavalo pa i živi svedoci tih dešavanja. Кada danas neko to pokušava da negira i tome se daje veliki prostor na državnoj televiziji onda nam to govori da ne idemo u dobrom pravcu. Zaista mislim da će sledeća godina biti godina određenih preokreta u društvu, jer nastaviti ovim putem sigurno nije dobro. Verujem da je velikom broju hrvatskog naroda, a pogotovo pripadnicima nacionalnih manjina u interesu da se odnosi relaksiraju, tenzije splasnu i da zapravo počnemo normalno živeti, izgrađivati bolje društvo za svakog pojedinca.
Poslednjih nekoliko meseci ponovo je podignuta temperatura u odnosima između srpske manjine i hrvatske većine. Uhapšena su dva pripadnika srpske zajednice zbog navodnih ratnih zločina, u isto vreme za srpske civilne žrtve u Vukovaru niko neće ni da čuje. Кako to promeniti?
– Činjenica je da su neke desne grupacije, a zatim i miting u Vukovaru koji je 13. oktobra organizovao gradonačelnik Ivan Penava doveli celu klimu u društvu do toga da rezultira hapšenjima pripadnika srpske zajednice. Prvo ću reći da srpska zajednica apsolutno osuđuje svaki zločin i svakog ko je počinio bilo kakav zločin sa bilo koje strane. Smatramo da ako je neko sa srpske strane činio zločine treba biti kažnjen i procesuiran, ali ne možemo ostati na tome da su zločine činili samo pripadnici srpskog naroda. Vrlo dobro znamo da postoje brojni argumenti i dokazi da su zločini činjeni i od strane pripadnika većinskog naroda iako se o tome u društvu gotovo i ne govori. Dvadeset i nešto godina nakon procesa mirne reintegracije ljudi koji su ovde živeli, radili i uredno se odazivali na informativne razgovore u policiju najednom bivaju uhapšeni. Кao da su sad isplivali neki novi dokazi. Siguran sam da su sve predistražne radnje u toku ovih dvadest i više godina obavljene i verujem da je dokaza bilo da bi ti ljudi bili uhapšeni davno. Ovakve aktivnosti i postupci hapšenja i privođenja Srba idu u pravcu da se stvori tenzija u društvu, osećaj straha i nelagode kod pripadnika srpske zajednice, ne samo u Vukovaru nego i u celoj Hrvatskoj, jer se nažalost slični slučajevi dešavaju i u ostalim područjima gde živi srpski narod. Cilj je da se ljudi zastraše i da oni koji se dvoume da li ostati, ili otići odluče da odu iz Hrvatske. Da se onda broj pripadnika srpske zajednice, koji je već mnogo manji nego pre ratnih dešavanja, još više smanji i da zapravo Srbi više nemaju nikakav uticaj u društvu. Osuđujemo svaki zločin, ali ćemo tražiti i insistirati da se i počinioci zločina nad Srbima pronađu i sankcionišu. Vrlo dobro znamo da je pre izbijanja ratnih sukoba u Vukovaru, veliki broj srpskih ugostiteljskih objekata bio miniran i da su mnogi Srbi ubijeni još pre oružanih aktivnosti u Vukovaru. Spomeniću i činjenicu da su u proleće i leto 1991. godine svi istaknuti i ugledni Srbi smenjeni sa svih funkcija i položaja u preduzećima i javnim ustanovama u Vukovaru. Na nama je da preuzmemo konkretnije mere i aktivnosti. O njima ovih dana mnogo razgovaramo i čine se određeni konkretni pomaci, ali o tome šta predstavnici srpske zajednice planiraju da rade o ovom vrlo osetljivom pitanju uskoro ćete čuti na konferenciji za medije. Odgovorićemo adekvantnim pravnim mehanizmima i tražićemo da se svi dokazi prikupljeni od strane domaćih i međunarodnih institucija stave na dispozicju kako bi se mogi pokrenuti sudski postupci i protiv onih koji su činili zločine nad Srbima u Hrvatskoj.
Pred nama je 2019. godina, otkrijte nam buduće korake i aktivnosti koje planirate? Znamo da je budžet ZVO-a za narednu godinu znatno povećan!?
Zadovoljni smo povećanjem iz stavke državnog budžeta, ali i iz stavke koja dolazi iz Saveta za nacionalne manjine. Takođe imamo i najavu povećanja finansijskih sredstava iz opština iz našeg sastava, ali i onih izvan našeg sastava. Imamo obećanja nastavka sufinansiranja našeg rada iz Vukovarsko-sremske i Osječko-baranjske županije. Veliki akcenat stavićemo na projektne aktivnosti iz kojih planiramo povlačenje sredstava u naš budžet, sve to daje nam veru i nadu da sve one programske planove koje smo definisali za 2019. godinu možemo ostvariti i da ćemo i dalje biti još intezivnije na usluzi pripadnicima srpske zajednice na istoku Hrvatske. Akcenat će biti na povećanju zapošljavanja bez čega nema ostanka našeg naroda, bez koga ni svi mi zajedno nemamo nikakav smisao. Ostanak Srba, zapošljavanje, borba za naše škole, za službenu upotrebu srpskog jezika i pisma, borba za status naših institucija i poboljšanje uslova rada u njima, jer tada ćemo raditi kvalitetno tako da rezultati budu vidljiviji i u interesu svih građana koji žive na ovom području.
The post Srđan Jeremić: „Moramo nastaviti da se borimo za prava Srba“ appeared first on srbi hr.
