Србима у Албанији најтеже

  1. 07. 2019.

Срби у Албанији треба да су приоритет матици јер им је положај тамо несумњиво најтежи у поређењу са српском мањином у осталим земљама региона, став је председника Удружења српског народа “Морача-Розафа” у Албанији Павла Брајовића Јакоје.

“Премда су уставним променама у Албанији, пре две године, Срби признати као мањина, заједно са још осам осталих мањина – међу њима и они словенског етничког порекла као што су Црногорци, Бошњаци, Горанци, Македонци и Бугари – то ипак није довољно”, рекао је Брајовић прецизирајући да се и у пракси морају спровести суштинске промене а то још увек није случај.

Павле Брајовић Јакоја

Говорећи за Програм за дијаспору РТС-а Брајовић је нагласио да би требало, након овог дуго чеканог уставног признања Срба у Албанији као националне мањине, да се донесу и подзаконска акта која би конкретизовала практична решења којим би се регулисале потребе свих мањина.

“Доношењем подзаконских регулатива које произилазе из уставних решења решило би се пре свега оснивање обећаног и изузетно важног Фонда за развој мањина чиме би држава финансијски помагала мањине”, каже Брајовић, додајући да је све то, на жалост, стало због актуелних политичких дешавања у Албанији – снажних опозиционих демонстрација против постојећег режима и захтева за промене.

“На другој страни ни сама матица Србија не увиђа довољно озбиљност наше тешке ситуације која би могла, ако се ништа озбиљније не предузме, да нас одведе у тешко заустављив процес асимилације и губљење националног идентитета, српског”, упозорава Брајовић.

Одговарајући на питање шта би ту матица Србија могла да уради Брајовић поручује да је довољно да прихвати све ове њихове пројекте које је Удружење “Морача-Розафа” упутило надлежним министарствима у циљу очувања идентитета Срба у Албанији.

“На жалост, наш последњи захтев за одобрење 40 хиљада евра, који су потребни за минимално функционисање наше заједнице у смислу остварења основних планираних активности није одобрен, и ми смо, од Министарства иностраних послова и Управе за дијаспору добили свега 3000 евра”, рекао је Брајовић, истичући да та сума асолутно није довољна.

Црква посвећена Светом Срђу и Ваху на Бојани

Тражена сума од 40 хиљада евра пре свега је потребна за трошкове оснивања Српског културног центра, двочасовног недељног телевизијског програма на српском, као и за обезбеђивање адекватног простора за библиотеку, рекао је Брајовић.

Одговарајући на питање шта је са дуго најављиваном изградњом Српске куће у Скадру, по узору на ону у Подгорици, Брајовић је рекао, уз подсећање да им је то лично председник Републике Србије Александар Вучић пре две године обећао, да по том питању још увек није ништа урађено, али да се ипак нада да ће то да буде реализовано.

Изградњом Српске куће ослободили бисмо се садашњих веома високих кирија за изнајмљивање простора и у исто време, под једним кровом имали би смо све наше институције као што су планирани Српски културни центар, библиотеку, простор за наставу српског језика, али и просторе за многе друге активности, истакао је Брајовић.

Једно од важних питања за Србе у Албанији јесте и питање добијања двојног држављанста, односно да, поред постојећег држављанства Албаније, могу да добију и држављанство Србије, рекао је Брајовић, додајући да тај процес сада иде веома споро због недопустивих бирократских проблема са којима се тражиоци двојног држављанства сусрећу у Србији.

До сада је двојно држављанство успело да реши тек само педесет и двоје заинтересованих лица што је заиста веома мало јер је интерес далеко већи, рекао је Брајовић.

Апелујући на власти у Србији да олакшају и убрзају поступак стицања двојног држављанства Брајовић наводи пример проблема са којима се суочавају Срби исламске вероисповести, којих је у Албанији приличан број, а од којих се захтева, што је апсурд, наглашава Брајовић, да приложе и крштеницу(!?).

Џамија код Скадра подигнута на месту срушене цркве Светог Павла

Подсећајући да се у Албанији Србима осећају, не само припадници словенског православног становништва, већ и они словенски припадници који су исламске и католичке вероисповести, као и да се та чињеница мора респектовати, Брајовић указује на податак да су и у самом њиховом Удружењу „Морача-Розафа” чланови исламске вероисповести веома активни и имају важна задужења.

Истичући да осим постојећег Удружења Морача-Розафа у Скадру, постоје још три српска удружења – у Тирани, Љешу и Драчу, Брајовић напомиње да су она јединствена са овим удружењем у Скадру, као и да су блиско повезана и да међусобно сарађују.

Притисци и претње

Брајовић је због своје упорне и предане борбе за права српске мањине у Албанији и сам честа мета националистичких провокација, отворених претњи и разних напада, чак и оних физичких. Више пута су покушавали да му исконструишу и подметну разне афере, али безуспешно. Најдрастичнији су примери подметање бомбе и пожара у породичној кући, пре неколико година. Кривци нису никада пронађени.

„Овде се ради о појединцима који настоје да нас заплаше и онемогуће у остваривању наших права”, каже Брајовић поручујући да би албанска држава требала да је активнија у спречавању свих тих напада.

Уз напомену да га породица притишће и убеђује да се повуче из политике и сваког јавног друштвеног ангажмана, Брајовић поручује да он то себи не може да дозволи, да не може да ћути и да ће се наставити да се бори за права Срба у Албанији, очување српског националног идентитета и да га у томе ништа не може спречити.

Подршка Митрополије црногорско-приморске

Брајовић истиче и сталну и значајну материјалну и финансијску, али и сваку другу помоћ, коју као удружење имају од Митрополије црногорско приморске и лично од митрополита Амфилохија.

„Захвални смо Митрополији црногорско-приморској и владици Амфилохију јер када смо год од њих тражили помоћ, било материјалну, финансијску или другу, ми смо ту помоћ од њих и добили”, рекао је Брајовић.

„Српска стварност“ / Мирослав Карлица, РТС /

Original Article