Vise od decenije Srbi u Makedoniji bili su gradjani drugog reda, a po Ustavu iz 1992. izbrisani su kao konstitutivni narod. Velika nepravda ispravljena je tek u drugoj polovini prosle godine, sporazumom u Ohridu, kada je korigovan najvisi pravni akt Makedonije, a Srbi konacno dobili status etnicke zajednice. Od sredine minulog septembra, posle parlamentarnih izbora, Srbi u Makedoniji dobili su i predstavnika u Sobranju, dva mesta u diplomatiji… U udarnom terminu drzavne TV, na trecem kanalu, Srbi ce cetiri puta nedeljno imati polucasovne emisije na maternjem jeziku.
– Kao politicka zajednica, vise od decenije Srbi nisu bili postovani u Makedoniji. Ziveli smo u „rupi“ – kaze Nenad Stoilkovic, predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji. – Vladajuce garniture drzale su nas u senci, nisu nas razlikovale od pripadnika drugih etnickih zajednica. A srpska nacionalna zajednica ima potencijala u Makedoniji. Nedavni parlamentarni izbori, samo su potvrdili jedinstvo Srba.
Srbi su konacno izisli iz senke, istice nas sagovornik. Nazalost, tokom minule decenije ignorisanjem srpstva nagomilalo se dosta problema. Velika mora je obrazovanje Srba na srpskom jeziku. Brojne srpske skole vise ne postoje.
– Sada ce sve biti drugacije – kaze Stoilkovic. – U sredinama sa pretezno srpskim zivljem direktori skola bice Srbi.
Kuceviste, na primer, ili Staro Nagoricane. Ne mali posao ocekuje nas i na obnovi zapustenih spomenika kulture iz blize i dalje istorije srpskog naroda. Prvo cemo zastititi Zebarnjak kod Kumanova, kulturno-istorijski spomenik iz Balkanskih ratova. Trebalo bi obnoviti kulu visoku 11 metara, koja je srusena u Drugom svetskom ratu. Krenucemo, uz pomoc matice u Srbiji, i sa sanacijom ostalih spomenika u Makedoniji.
Sagovornik dodaje da Srpska nacionalna zajednica od nove makedonske vlade ocekuje, pre svega, da ispostuje ugovor o koalicionoj saradnji. A to znaci, da Makedonija bude gradjanska drazva u kojoj ce svi pripadnici nacionalnih zajednica biti ravnopravni.
– Protiv smo koncepta, nazalost prisutnog, dvonacionalne drzave: makedonsko-albanske – istice Stoilkovic.
Po recima dr Perivoja Ranica, generalnog sekretara Demorkatske partije Srba u Makedoniji, cinjenica je da „obican svet“ u ovoj republici zali za nekadasnjom zajednickom drzavom. Za vecinu Makedonaca, Srbin u Makedoniji, i van nje, je prijatelj.
Bas zbog ove cinjenice, vlasti su bile prinudjene da menjaju politiku prema Srbima.
– I u Makedoniji se sada tesko zivi – istice dr Ranic. – Na primer, industrijska proizvodnja je ove godine za 20 odsto niza u odnosu na isti period prosle godine, a bruto nacionalni dohodak nizi nego u bivsoj SFRJ. Velika je stopa nezaposlenosti, korupcija je ozbiljno uzela maha. Zato, nova vlast, u kojoj su i predstavnici Srba, nece imati lak zadatak.
Po recima dr Ranica, samo neupucenima nije jasno ko je sta, i koliko dobio oruzanom pobunom u Makedoniji. Najvise su, sigurno, profitirali Albanci. Oni su i pre pobune bili najpovlasceniji, cak su na nekim poljima imali veca prava od Makedonaca. Na primer koristili su „pozitivnu diskriminaciju“ za upis na fakultet. Albanski jezik koriscen je od vrtica do fakulteta, mada ovo nije bilo predvidjenom Ustavom iz 1992. Imali su Albanci i svoje novine, radio, TV, pozoriste, kulturno-umetnicka drustva, udruzenje pisaca, koje je, u stvari, paralelno Udruzenju knjizevnika Makedonije. U svim vladama, od 1992. do minulih parlamentarnih izbora, bar trecina ministara bila je iz redova Albanaca.
– Makedonci, vecina, zivo su zainteresovani za sve sto se dogadja u Srbiji i SRJ – kaze dr Ranic. – Makedonci su nepravdu ucinjenu prema Srbima u vreme NATO agresije, osetili kao nepravdu prema sebi. Ne hajuci mnogo za NATO bombe, kamioni sa humanitarnom pomoci odlazili su iz Makedonije u Srbiju. Kulminacija zajednistva dva naroda, srpskog i makedonskog, dogodila se 8. septembra ove godine, na Dan drzavnosti Makedonije. U novinama je vidnije mesto dato pobedi kosarkaske reprezentacije Jugoslavije nad SAD nego prazniku. Pobedi Jugoslovena klicalo se ulicama Skoplja, do duboko u noc.
BEZ OBREDA NA SRPSKOM
– Spor dve pravoslavne crkve, makedonske i srpske, je cisto crkveni problem – istice Stoilkovic. – One bi to same trebalo da rese, bez uplitanja drzave. Pokusano je da se Srpska nacionalna zajednica uvuce u problem MPC, koji u sustini i nije problem. Ipak, „igra“ je shvacena na vreme, pozadina necijih prikrivenih ambicija, takodje. Drugi je, medjutim, problem kada je rec o veri. Postoje srpski hramovi u ovoj republici, ima ih dosta. Nazalost, nema obreda na srpskom jeziku. Opelo se daje na makedonskom. Pokusacemo, naravno, uz pomoc novih vlasti da ovaj problem mirno resimo.
PISMO DR KOSTUNICI
O teskocama sa kojima se srpska zajednica suocavala u Makedoniji sve do nedavnih izbora, svojevremeno su celnici Demokratske partije Srba pismeno obavestili i dr Vojislava Kostunicu, predsednika SRJ.
U pismu se, izmedju ostalog, kaze da je „zahvaljujuci restriktivnoj politici drzavnih organa Makedonije, srpski narod u ovoj republici doveden u obrazovni i verski mrak. Stanje u obrazovnoj sferi, bar kada je o srpskom zivlju rec, posle osamostaljenja Makedonije dovedeno je na nulu.
Za srpski zivalj u Makedoniji postoji informativni muk i mrak. Ne postoji nijedan dnevni, a ni nedeljni list, kao ni publikacija, ni elektornski mediji na srpskom jeziku. Izuzetak je polucasovna emisija ‘Vidik’, koja se emituje dva puta nedeljno, koju ne mozemo smatrati svojom, zbog njene provladine politike.
U pogledu verskih prava, Srbi u Makedoniji su najobespravljenija nacija. Dok svaka, i najmanja verska zajednica, pa i sekta, ima bogomolje, srpski vernici, cak ni prilikom sahrane, verske obrede ne mogu sprovoditi na maternjem jeziku. Da ne govorimo o postojanju srpskih crkava, jer su one jednostavno zabranjene.“
SAMO DPS AUTENTICNA PARTIJA
Demokratska partija Srba u Makeodniji na nedavnim izborima pokazala je da je jedina relevantna i autenticna. Druge dve partije sa predznakom „srpske“ – Demokratski savez Srba u Makedoniji i Demokratska partija za pravoslavno jedinstvo Srba i Makedonaca – dozivele su fijasko.
– Dvema drugim partijama Srba u Makedoniji, koje ne pokazuju previse volje za saradnju sa DPS, rukovode bivsi, razocarani celnici DPS – istice dr Perivoje Ranic. – Zajedno, ove partije osvojile su na parlamentarnim izborima svega 200 do 300 glasova.
